Verujem da je većina ljudi dobronamerna i da svi imamo svoje strahove u ovom ludom vremenu - mislim konkretno na korona virus.
Progres na gradilištu je po svemu sudeći više nego dobar, tako da tu nemamo puno dilema hoće li sve biti kako treba, bilo je dosta postova na temu klizišta, čini se da ni to više nije tema - sada je fokus na banke i kredite. Pa ću da bacim ovde svoje mišljenje ...
Banke žive od plasmana novca. Nekim bankama je fokus na privredi, neki su više okrenuti ka stanovništvu ali bez obzira sve banke imaju interes da nam prodaju svoj "proizvod" i naplate kamatu ili proviziju. Nekada imaju više slobodnog novca pa spuštaju kamate, prave reklamne kampanje i mame klijente, nekada su zadovoljne svojim rezultatima pa ne žele da se takmiče na tržištu i nude posebne, povoljne, brze, sjajne i ne znam ni ja kakvi se sve marketinški slogani smišljaju za kredite. Ovo je manje više svima nama poznato.
Sa druge strane, sve banke se trude da maksimalno umanje svoj procenat nenaplativih kredita (NPL), koji varira za svaku banku posebno. Poznato je da je NPL je kod nas uvek bio najveći kod domaćih banaka, onih u vlasništvu države. Strane banke su dosta rigoroznije i više vode računa o plasmanu (Risk) a nije nepoznato i da su manje podložni pritisku i urgenciji da se nekom nešto odobri preko veze.
Elem, koliko je meni poznato plasman kredita nije obustavljen ni kod jedne banke na današnji dan. Ukoliko se to desi, većina banaka će početi da deli otkaze zaposlenima i/ili da zatvara poslovnice tj. da razmišlja o povlačenju sa tržišta. Mi smo ionako realno premali za ovaj broj banaka, uzimajući u parametar naš market size. Drugim rečima bankarsko tržište nam je previše usitnjeno. Prestankom kreditiranja, točak prestaje da se vrti i privreda staje. Zato se i na globalnim tržištima posebno vodi računa o bankarskom sektoru i videli smo da postoje državne intervencije u privatnom sektoru čak i u surovom kapitalizmu.
Ono što jeste slučaj je da su banke posebno oprezne oko plasmana tj. odobrenja kredita. Razlog je rizik. Država propisuje neke mere koje su bile obavezne za primenu (moratorium) a i neke koje nisu obavezne (10% učešće za stambeni kredit). Nije mi poznato koja banka je prihvatila preporuku za 10% učešća. Da bi što više smanjile svoj rizik i obezbedile se da će plasirani novac naplatiti, banke u rizična vremena smanjuju svoje rizike. Jer kapital je po definiciji plašljiv i ne voli rizike, tj. uvek gleda da ode tamo gde je manji stepen rizika. A stambeni krediti su rizičniji i imaju dugačak period otplate.
Takodje, treba imati u vidu i da su sve banke izvukle neke pouke iz hipotekarne krize koja se desila u Americi. Samo kratko da se osvrnem na to šta to znači. Tada su banke davale stambene kredite a za kolateral uzimale hipoteku na nekretninu (što je manje više standardan slučaj). Pa kada je točak prestao da se vrti i kada je cena nekretnina počela da kliže nadole, ljudi su prosto prestali da vraćaju kredite jer stan, kuću koju su kupili za recimo 200,000 nakon pada je vredela recimo 70% ili 50% te cene. Logično - što bi neko otplaćivao 200,000 ako je do sada platio par rata od recimo 10-15,000 jer bolje mu je da mu to što je otplatio propadne jer ako uzme novi kredit kupiće tu istu nekretninu za manje nego što mu je propalo do tada I onda se desila situacija da su banke ostale bez novih plasmana i zarobljene sa nekretninama koje su prodavale ispod vrednosti kolaterala koji su uzeli.
Dakle, uzimajući gore navedeno u obzir želim reći sledeće. Situacija sa kreditima zavisiće od situacije koja bude u trenutku kada aplicirimo za kredit. Ako sam dobro razumeo, neki okvirni termin kada će nam trebati krediti je izmedju oktobra i decembra. Ako se situacija sa virusom stabilizuje i ako situacija u našoj zemlji bude stabilna i po drugim osnovama - krediti će nam biti dostupniji i lakše će se odobravati. Ako ne bude, biće teže. Ali svakako će biti na tržištu ponuda da se dobije kredit. Možda neka banka neće nuditi stambeni kredit (nudiće neke ostale vrsta kredita jer mora da ih nudi inače neće postojati), a to će onda biti prilika za neke druge banke da uskoče u nastalu prazninu i povećaju svoje plasmane. Naravno i svoje rizike po tom pitanju, ali svakako da je to u neku ruku i poslovna prilika. To će biti njihova poslovna odluka. A može da se desi i da država uleti i ponudi garanciju bankama za plasmane (to se već radilo za neke druge slučajeve - konkretno za privredu). Možda će neki državni fond da uskoči ukoliko banke budu "previše" uzdržane. Vreme će pokazati.
Ono što je takodje realno je da će odobrenje kredita zavisiti od slučaja do slučaja. Gotovo sigurno će biti problema ako radite u turizmu (hoteli, turističke agencije, prevoznici i slično) a manje problema ako radite u nekoj manje pogodjenoj branši. Nesporno - lakše će se biti dobiti kredit ako se može dati veće učešće, ako vam je opterećenje kreditnom ratom što manji % od plate, ako banci možete ponuditi još neki kolateral pride na hipoteku stana koji se finansira itd itd.
Moje mišljenje je - umereni sam optimista. Investitor ima interes da proda stan i dobije novac (nije mu u interesu da zadrži depozit ma kako da nekome to delovalo kao - ma šta ga briga), Banka ima interes da vam proda kredit i naplati kamatu, Država ima interes da kreditiranje ne prestane, mi imamo interes koji smo već iskazali da kupimo stan. Drugim rečima nikome nije u interesu da sve ovo propadne. Znam da ovo zvuči idealistično i da se u realnom životu svašta dešava, takodje svestan sam da lako može da se desi i da neki ne uspeju da dobiju kredit. Ali teško da će to biti slučaj sa svima.
i hvala na pojasnjenjima odredjenim.
