Karlo del Ponte
Advanced
Ни у једном од помињаних предлога, у анкети то није доведено у питање, а врло су ретки, уопште, предлога Славије где је то доведено у питање. У вашој изјави, као и једног дела форумаша, саобраћај се помиње у контексту пуничког саобраћаја аутомобилима, што је врло штетно, редукционистичко схватање. Такво схватање је многе градове, посебно у САД, веома скупо коштало. Мере које сада примењују ти градови су скупе, и теже примењиве него да су радили на време. Под путничким саобраћајем на Славији се подразумева 1.Јавни градски превоз, 2.Пешачки саобраћај, 3.Путнички аутомобил, 4.Инвалидска колица, бицикли, пијачна колица, кофери са точкићима и остало. Поглед из блиндираних аутомобила је веома далеко од онога што се стварно дешава, стварног живота једног града и једног трга.drum1":ay4y2qm9 je napisao(la):
Дакле, најбоље би било да градски оци продају највећи део Славије у грађевинско земљиште...Много, бре велико, широко, па још у центру градаdrum1":ay4y2qm9 je napisao(la):
Рецимо, ако теби који не излазиш из аутомобила, и немаш осећај шта то значи јавни простор, највећу сметњу представљају пешаци. Да ли си озбиљно размотрио сва остала решења, у којима за пешаке, и немоторни саобраћај са точковима не би имао ни један степеник? На овој теми је разматран и подземни аутомобилски кружни ток, тунелске аутомобилске пречице између неких главних праваца, премештања стајалишта и трамвајске пруге на такав начин да пешачких кретања буде далеко мање и остала?drum1":ay4y2qm9 je napisao(la):
Пешаци су се, гле чуда, од како се повело мало више рачуна о поштовању закона пре коју годину, сетили да имају право да прелазе улицу на пешачким прелазима, и кола више нису у тој мери израз бахате надмоћи, и могућности да у машини од тону и више радиш шта год хоћеш. У делу Београда између Аутопута и Дунава је реткост да просечна брзина кретања аутомобилом пређе 25км/с у оним сатима када се обави преко 80% свих превоза путника, и када су захтеви за стизање на време највећи. Брзина по некада пада и на испод 5км/с, дакле испод брзине пешачења. Уколико би постојао став да се поруши малтене цео стари део града ради аутомобилских саобраћајница и паркиралишта, било би оправдано повећавати капацитет за аутомобиле. То је апсолутно нереално, и ако се жели одржив саобраћај, боље усмерити ресурсе на јавни превоз и бициклистички саобраћај.
Са аспекта одрживости на макроекономском нивоу, Србија извозом покрива само 58% увоза, а Београдски округ увози 44% свега што Србија увози. Око 30% укупног увоза су нафта, природни гас и друмска возила, и то су уједно 3 највеће ставке увоза. Економија се крпи приходима од приватизације и кредитима, а ако се настави на овај начин, приближава се потпуном слому. Од доброг извоза нас дели бар деценија пословног описмењавања, а и крпљење економије масовнијим туризмом такође захтева бар добру деценију, а резерве у неприватизованом и могућем задуживању нам неће трајати до тада. Тако да, за економски спас Србије остају само две смернице: стимулисати домаћу производњу роба и услуга, које иначе плаћамо другима, и смањити увоз. Дакле, ако стратешки не кренемо да стимулишемо све видове саобраћаја осим аутомобила и авиона, банкрот нам не гине. Повећати просечну брзину трамваја на 25км/с и није нека претерана инвестиција, а са том брзином конкурише аутомобилу. Градске железнице имају могућност постизања и преко 50км/с, што је "суперсонична" брзина за градске услове. Наравно да треба побољшавати и остале критеријуме квалитета попут чистоће итд. А за онога кога мрзи да педалира, не жели у градски, постоји решење да се одреди простор за кретање моторима мањих снага, електробициклима и слично. Таква превозна средства троше неколико пута мање енергије и неколико пута мање простора од аутомобила. Али, са оним решењима са пешачким пролазима, овакав саобраћај је такође сатрт. Улазак таквих малих возила у кружни ток је игра са животом...
