Šta je novo?
Od:
Filteri

Tramvaji

Slike od pre nekoliko sati sa Batrovaca, da vidimo još jednom šta je moglo voziti našim ulicama:
1000011172.jpg

1000011178.jpg

1000011181.jpg
 
Užice je napisao(la):
Na prvi mah sam zbog boje pomislio da je to nova Bozankaja koja stiže u Beograd, ali izgleda da je Gangula još jednom pronađen glup kada je izjavio da će počev od prošlog meseca tempo isporuke biti po 2 tramvaja mesečno.
Kliknite za proširenje...
I mene je zbunilo, jer koliko znam, sada se tek nakon isporuke prva dva naracuju ostalih 23 i mislim da je rok oko godinu ipo dana.
 
Zezeljko je napisao(la):
Slike od pre nekoliko sati sa Batrovaca, da vidimo još jednom šta je moglo voziti našim ulicama:
Pogledajte prilog 245415
Pogledajte prilog 245416
Pogledajte prilog 245417
Kliknite za proširenje...
И то не само у Београду- већ када имамо произвођача у земљи дај да вратимо трамвај и у Суботицу и у Ниш и у Крагујевац и да Нови Сад (који је иделан по величини и конфигурацији за трамаваје) добије трамвај. Решили би смо готово пола државе- за Нови Сад је рецимо потребно око 70км шина и 80 возила да систем покрије цео град, док је за остале градове то још мање.
 
sr.wikipedia.org

Суботички трамвај — Википедија

sr.wikipedia.org sr.wikipedia.org
sr.wikipedia.org

Нишки трамвај — Википедија

sr.wikipedia.org sr.wikipedia.org
sr.wikipedia.org

Новосадски трамвај — Википедија

sr.wikipedia.org sr.wikipedia.org

Крагујевачки трамвај — Википедија

sr.wikipedia.org sr.wikipedia.org
Неко паметнији од нас је некада давно размишљао развојно - док није то све укинуто: Лако је нешто укинути и срушити али треба градити и одржавати...
 
У Крагујевцу места за трамвај има у свега пар већих улица.
Логистичка ноћна мора ако то крене да се ради, пола града ће бити нефункционално.

Ако се затвори Змај Јовина улица, аутобуси немају алтернативу, односно алтернатива је потпуно пребацивање аутобуса у други део града.
Сужавање целе Змај Јовине на по једну траку док се раде трамвајске шине, пакао за град.

Има још Крагујевчана овде који могу да потврде ово.

Али, свакако треба побошљати јавни превоз, па ако је идеја да се ради трамвај, сјајно, имамо одличног произвођача трамваја ту у предграђу.

ЕДИТ: Јасно је да се не би затварала цела Змај Јовина (узета као пример), али и парцијално затварање би створило хаос.
 
Pola Beograda zatvoreno raznoraznim, mahom besmislenim radovima, pa evo živimo nekako i funkcionišemo. Da neko dođe i zaista počne da radi na proširenju i revitalizaciji tramvajske pruge (ne onako kako se postupa u slučaju Bul. patrijarha Pavla), vrlo rado bih pristao na gužve, ako bih video boljitak u odabranim pravcima i koridorima.​
 
To je moglo i trebalo da se radi postepeno i planski u decenijama kada je Beograd, to jest desna obala Save i stariji delovi grada, imali manje stanovnika i saobraćaja.

A još sad kad je SNS izbombardovao grad sa još ljudi ali i još mnogo, mnogo zgradurina, sad nema mrdanja. Odnosno jako jako teško bi bilo provlačenje novih tramvajskih koridora a pritom ovi magarci ne bi to uradili kako treba.

Srbi su prethodnih decenija hteli sve i svašta odjednom, i metro, i tramvaj, i trolejbuse, i regionalnu železnicu i BG čvooour... i na kraju naravno sve uradiše do pola, ništa nije kompletno i ništa nije kvalitativno i planski kako bi trebalo da bude.
 
DzonTravolta je napisao(la):
Ne znam kakva je situacija bila u Nišu, ali za Suboticu i Novi Sad APSOLUTNO ne razumem zašto je tramvaj ukinut.
Kliknite za proširenje...
Југословенство и комунизам....како то да у Србији сви већи градови имају трамвај ? Интересантно је да је 1958 и у Љубљани укинут трамвај као и у Нишу и у Новом Саду! То није било случајно већ директива ЦК...а у Суботици и Дубровнику укинут 1970тих. Загреб и Сарајево су смели као и Београд да имају трамвај, Сарајевски је иначе најстарији систем у Европи. Пре Другог светског рата су и Пула, Опатија као и Ријека имали трамвај. Ето место да су у целој СФРЈ развијали трамвајске системе и изградили властиту производњу као Чеси, вероватно би 10так градова у Србији данас имало трамвајски систем! https://sr.wikipedia.org/wiki/Љубљански_трамвај
 
Za tramvaj ne znam, ali za trole je bila priča da je jedno kratko vreme benzin bio jeftiniji i toliko povoljniji da je bio isplatljiviji od struje koju su koristile trole. A to kratko vreme je bilo otprilike taman koliko im je bilo potrebno da trole zamene autobusa.​
 
I bio je period radnih akcija, masovnih mobilizacija radnika i stanovništva, a i period hladnog rata kada je sve bilo odnosno nastavilo da bude u službi mobilnosti i praktičnosti. A autobus je tu bio idealan izbor jer kad god ne bi vozio linijski, mogao je da vozi radnike ili vojsku gde god je potrebno.

Takođe je pitanje na šta su ličili preživeli tramvaji po gradovima kada su 1950ih došli na red za vađenje, opravke i rekonstrukcije. Pošto je prioritet bio na domovima, bolnicama, školama, putevima... pa tek posle se prešlo na pitanje tramvaja. A verovatno su bile razrovane šine, vozila matora a depoi zastareli i mali.

Ljudi u svemu vide neke zavere, lobije (globalno) i zatiranje srpstva (lokalno) a zaboravljaju kakve su okolnosti bile posle rata tokom oporavka i izgradnje, kao i to da je tada bio aktuelan drugi novi rat - hladni. Za koji je isto bio imperativ mobilnost i praktičnost.

I ovo je tipa neki 15. put da se na forumu poteže priča o tome... Da je to bio fenomen samo u satanskoj SFRJ pa i da razumem. Ali bukvalno je bio širom sveta, čak i tamo gde DSR nije stigao i ostavio razaranja.

I pritom autobusi koji su posle zamenili tramvaje su, nakon nekog prelaznog perioda, mahom bili jugoslovenski proizvodi. Koje su pravili, jelte, i Srbi. Dakle ode tramvaj u tom i tom gradu (recimo Subotici), posle ga 10-15 godina menjao Lejland ili neki Mercedes ili ko zna šta... Ali zato već 80ih su tamo umesto njega vozili Ikarbus, Neobus, Sanos, TAM, FAP i ko zna šta još.

Jedna domaća industrija se redukovala, druga domaća industrija je zamenila. Bože moj, ni prvi ni poslednji put u svetu. Čak je pitanje i čiji su bili ti predratni tramvaji po Beogradu, Subotici i gde već... I bilo ih je verovatno na prste dve ruke. A autobuska industrija je posle pravila hiljade godišnje.
 
Poslednja izmena:
Svaka čast @Bender Rodriguez. Vidi se da razmišljaš. Tramvaji između dva rata, pa i oni posle Drugog svetskog rata do tamo 60-tih godina, ništa drugo neko drndavi, bučni, mali i ne preterano funkcionalni vagoni, za koje su autobusi u to vreme bili limuzine. Ne može se sve i svako vreme i pojava gledati kroz prizmu današnjice. Em zemlja razorena, samo u Beogradu, najviše rušenom gradu Evrope, preko 30000 teško i lakše oštećenih zgrada. Gomila ljudi bez krova nad glavom. Glad, hajdučija, rat i invazija nad glavom sve do smrti Josfia Džugašvilija 1953 godine, potresi u državi koji dovode do Brionskog plenuma itd. Zaista se mislilo samo o širenju i očuvanju tramvaja, a sve moguće vezano za njih dotrajalo i zastarelo. Nije bilo dovoljno vagona, pruga ko zna gde sve oštećena. Ono što je opstalo pa ukidano 50-tih i 60-tih godina, bio je apsolutno trend svuda u svetu, a zbog gore pomenutih razloga. Znači stvarno nije KPJ bio satkan od šinofobičara, već su radili ono što i većina u datom trenutku, a pritom su pribegavali bržim, jednostavnijim i praktičnijim rešenjima za to vreme. Tada nije bilo monstruma kao što je budimpeštanski CAF od 40m iz sedam modula. Većina tramavaja nisu bili ni zglobnog tipa. Ništa posebno bolje nisu donosili u odnosu na autobus. Mnogi gradovi su imali jednokolosečnu prugu, u Beogradu su realno provlačeni i kroz Dedinje, što se nije pokazalo kao praktično rešenje, jer sama šinska vozila tada nisu bila ni izbliza takvih voznih karakteristika kao danas. Tramvaj je nekada davno bio često i jedino iole kapacitetno prevozno sredstvo, dok autobusi nisu narasli 30-tih i 40-tih godina za nama. Nisu komunisti tu ništa krivi, a niti su branili ikome da od 80-tih na ovamo šire tramvaj po svim mogućim srpskim gradovima. Mi smo najprosperitetnije godine za ekonomiju i razvoj u svetu, devedesete, proćerdali na ratove, a tek od 2000-tih smo imali prilike da širimo tramvaj, pa opet nismo. Dokle će KPJ i Tito biti krivi za sve. Čovek umro četvrtog maja davne 1980 godine. Aman, prošlo 45 godina. Bio je državnik, kakav god, i deo naše istorije, jugoslovenske istorije nebitno, a nije da ništa iza njih nije ostalo, nego dolazili posle razni i ambiciozni i alavi, pa se vraćamo u prošlost tražeći krivca umesto da se otkačimo od toga više i gledamo napred. Bilo je raznih prilika posle Tita, pa kako smo ih koristili kao narod i država, apsolutno nije njegova krivica.
 
Kesha je napisao(la):
Svaka čast @Bender Rodriguez. Vidi se da razmišljaš. Tramvaji između dva rata, pa i oni posle Drugog svetskog rata do tamo 60-tih godina, ništa drugo neko drndavi, bučni, mali i ne preterano funkcionalni vagoni, za koje su autobusi u to vreme bili limuzine. Ne može se sve i svako vreme i pojava gledati kroz prizmu današnjice. Em zemlja razorena, samo u Beogradu, najviše rušenom gradu Evrope, preko 30000 teško i lakše oštećenih zgrada. Gomila ljudi bez krova nad glavom. Glad, hajdučija, rat i invazija nad glavom sve do smrti Josfia Džugašvilija 1953 godine, potresi u državi koji dovode do Brionskog plenuma itd. Zaista se mislilo samo o širenju i očuvanju tramvaja, a sve moguće vezano za njih dotrajalo i zastarelo. Nije bilo dovoljno vagona, pruga ko zna gde sve oštećena. Ono što je opstalo pa ukidano 50-tih i 60-tih godina, bio je apsolutno trend svuda u svetu, a zbog gore pomenutih razloga. Znači stvarno nije KPJ bio satkan od šinofobičara, već su radili ono što i većina u datom trenutku, a pritom su pribegavali bržim, jednostavnijim i praktičnijim rešenjima za to vreme. Tada nije bilo monstruma kao što je budimpeštanski CAF od 40m iz sedam modula. Većina tramavaja nisu bili ni zglobnog tipa. Ništa posebno bolje nisu donosili u odnosu na autobus. Mnogi gradovi su imali jednokolosečnu prugu, u Beogradu su realno provlačeni i kroz Dedinje, što se nije pokazalo kao praktično rešenje, jer sama šinska vozila tada nisu bila ni izbliza takvih voznih karakteristika kao danas. Tramvaj je nekada davno bio često i jedino iole kapacitetno prevozno sredstvo, dok autobusi nisu narasli 30-tih i 40-tih godina za nama. Nisu komunisti tu ništa krivi, a niti su branili ikome da od 80-tih na ovamo šire tramvaj po svim mogućim srpskim gradovima. Mi smo najprosperitetnije godine za ekonomiju i razvoj u svetu, devedesete, proćerdali na ratove, a tek od 2000-tih smo imali prilike da širimo tramvaj, pa opet nismo. Dokle će KPJ i Tito biti krivi za sve. Čovek umro četvrtog maja davne 1980 godine. Aman, prošlo 45 godina. Bio je državnik, kakav god, i deo naše istorije, jugoslovenske istorije nebitno, a nije da ništa iza njih nije ostalo, nego dolazili posle razni i ambiciozni i alavi, pa se vraćamo u prošlost tražeći krivca umesto da se otkačimo od toga više i gledamo napred. Bilo je raznih prilika posle Tita, pa kako smo ih koristili kao narod i država, apsolutno nije njegova krivica.
Kliknite za proširenje...
Па чекај како је могуће да је у СССРу готово по свим Републикама, па и у чланицама Варшавског уговора изграђен метро систем - Москва, Кијев, Минск, Баку, Јереван, Тбилиси Ташкент, Букурешт,...а СФРЈ није успела да изгради барем у престоници један такав систем а били смо далеко развијенији и имали стручне кадрове па и добре односе са свима?! Дакле када већ говоримо о развоју у послератном периоду зашто Букурешт има метро а ми не? Исто се односи на трамваје- неспособност упарено са политичком вољом!

List of metro systems in the Soviet Union - Wikipedia

en.wikipedia.org en.wikipedia.org
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh