Pa dobro.
Kolika je maksimalna ocekivana sirina tramvaja za kolosek od 1m?
Ako vec 10 cm "nije nista".
Dosta gradova sa kolosekom 1000mm je naručivala češki T3 tramvaj širine 2500mm (2,5m). U Jugoslaviji Osijek i Zagreb. Mi smo imali jedan iz donacije, koji smo vrteli na liniji 6 ranih 2000-tih.
Slazem se sa tobom
@Bender Rodriguez,
Pored toga sto si naveo, dodao bi da je kraljevina gurala ciru sa kolosekom od
760mm kada je ceo normalan svet imao normalan kolosek.
Tragicna odluka koja je odnela milijarde a danas od tog cire nije nista ostalo sto je upotrebljivo.
Sve u svemu jako cesto smo isli na neka siromasna ili prevazidjena resenja i verujem da su te pogresne odluke u mnogome uticale da uvek budemo korak iza razvijenog sveta.
Stvar je u tome da je skoro cela Evropa ravničarska, dok je i sama Austrougarska u planinskim regijama imala mnogo pruga uskog koloseka. Švajvarska ima uski kolosek 1000mm do dan danas u najplaninskijem delu zemlje.
Korišćenje uskog koloseka je imalo dosta prednosti u brdsko-planinskim regijama, ne samo u 19.veku nego i sve do negde 1930-tih u Jugoslaviji.
1 - U uslovima skupog betona, a jeftine radne snage, mogućnost gradnje sa mnogo ruku, malo betona, i malo inženjera. Beton se mešao ručno, a šljunak i cement dovlačili volovskom zapregom. Umesto da napraviš vijadukt ili tunel, jednostavno zaobilaziš prepreke oštrijom krivinom.
2 - Odsustvo bilo kakve konkurencije kopnenog transporta. Zaprega od jedva par tona koja prelazi 30-40km dnevno + sneg, blato, hajduci...
3 - Mogućnost brže gradnje pruge skromijih performansi, i brzog formiranja veće mreže. U nacionalno nepismenoj Srbiji se prećutkuje zašto Kolubarska bitka? Zato što se Švabu navukao u zonu gde imaš svoju prugu makar i 760mm.
4 - Pruge građene za 760mm posle Prvog svetskog rata su uglavnom bila spajanja mreže. To su Beograd - Obrenovac i Užice - Višegrad. Od Zaječara do Dubrovnika se mogla prevezti roba Ćirom bez pretovara. I to su bile pruge boljih performansi. Kada se ukidala 1968. pruga Beograd - Obrenovac se mogla direktno konvertovati na normalan kolosek.
5 - Još tada je Kraljevina Jugoslavija imala ciljni standard za nove pruge 1435mm. Paraćin-Zaječar je bio 760mm, ali drugu glavnu prugu u Istočnoj Srbiji su krenuli Niš-Zaječar-Negotin-Prahovo odmah za 1435mm. Takođe Knin-Ogulin (veza sa Splitom), i maltene završene do 1941 Beograd - Vreoci (ka Baru) i Knin - Bihać - Sisak. Takođe Kragujevac - Kraljevo - Raška - Kosovo Polje - Skoplje i još neke. Pa dupli kolosek za Zagreb, Novi Sad - Titel - Orlovat... U stvari, Kraljevina je izgradila dosta više pruga za 1435mm nego za 760mm.
SFRJ je od Kraljevine Jugoslavije nasledila solidnu mrežu šinskog prevoza, kako gradskog tako i republičkog. Veliko je pitanje da li direktno optužiti Komuniste za kraćenje mreže sa obzirom na "svetsku drumsku revoluciju". Ali da za ukidanje pruga tamo gde nema ni jednog puta sa čvrstom podlogom. 
en.wikipedia.org
www.ekapija.com
