Šta je novo?

Tramvaji

Na mnogim tramvajima u ovoj kolor šemi vidim da na prednjem delu, na početku plave površine ispod garažnog broja, stoji ispisano "OK SAR" ili "OK BAR"... Zna li neko svrhu tog natpisa? Nečija reklama?
Taj natpis se koliko-toliko vidi na ovoj fotki:
312ziuc.jpg
 
А можда те кондуктере уводе сад као прелазно решење док не буде овај нови турски систем скроз уведен?
 
Opet kažem, jednostavnij eje kontrolor kao što je već urađeno na mnogim linijama. Nego, ni samo ne znaju šta hoće. A najviše vole bombastične najave nečega što posle ne funkcioniše.

Šta mislite o tramvajskoj liniji Omladinski stadion - Dorćol - Gospodarska mehana kao dopuna dvojci
 
Матеја Бељан":wranpy56 je napisao(la):
Opet kažem, jednostavnij eje kontrolor kao što je već urađeno na mnogim linijama. Nego, ni samo ne znaju šta hoće. A najviše vole bombastične najave nečega što posle ne funkcioniše.

Šta mislite o tramvajskoj liniji Omladinski stadion - Dorćol - Gospodarska mehana kao dopuna dvojci
To bi bilo kao losa alternativa dvanaestici, s obzirom da je pruga od Ruzveltove do Kalemegdana u kriticno losem stanju. U principu, meni se dopada ideja alternativnih pravaca. S novim tramvajima i izolacijom sina, nije vise tako strasno ziveti uz tramvajsku prugu, pa je moguce postavljanje sina i u ulicama tipa Resavske. Recimo, kroz Knjeginje Zorke od Univerzitetske biblioteke do Bulevara JNA (ne znam kako se sad zove). Kad Slavija dozivi kolaps, moze da se zaobidje kroz Resavsku i Knjegine Zorke.
 
boca-ica":19g35gnp je napisao(la):
@boca-ica

Upravo je to jedna od veza s ovog plana. Nisam siguran da bi tramvaj mogao da prodje kroz Karnegijevu, sto zbog sirine ulice, sto zbog skretanja u 27, marta. Sem toga, Karnegijeva je poprilicno strma, a i zbog blizine Metropola, mislim da ne bi dozvolili da tramvaj prolazi tik ispred hotela (ukljucujuci i KM u visini prozora). Takodje nisam siguran ni za okretnice kod Pravnog i u okolini Klinickog centra. Okretnica kod Pravnog bi bila na bezmalo 100 metara od okretnice kod crkve sv. Marka.

Kraci kroz Resavsku i Sv. Markovica u delu od Njegoseve ka Klinickom centru su druga prica. Pre mnogo, mnogo godina (vise od 30), dok se jos razmisljalo o uvodjenju tramvaja kroz Gen. Zdanovu (Resavsku), prvobitno je trebalo da tramvaj preseca Nemanjinu, dolazi do Klinickog centra i nastavlja dalje preko autoputa da bi dosao do Prokopa. I tada se mislilo da ce Prokop biti gotov za par godina. ;) Bilo je i govora da ce se raditi veza Autokomanda - Mostar, preko Prokopa, tj. da ce se verovatno sa nadvoznjaka izmedju Vet. fakulteta i Autokomande odvajati krak ka Prokopu i nastavljati dalje do Mostarske petlje, gde bi se spojio s postojecom prugom. Kako kod nas sve ide naopacke, nista od toga nije bilo. :(
 
lento":14o5qcww je napisao(la):
Wile E. Coyote":14o5qcww je napisao(la):
vrachar":14o5qcww je napisao(la):
A razlika izmedju konduktera i kontrolora je...? Racunam da i jedni i drugi naplacuju kazne.
Не. Кондуктер наплаћује карте. То је било актуелно пре једно десетак година, тако да је могућност шверцовања била сведена на минимум. Мислим да је и сада у ноћном превозу таква ситуација.
boca-ica":14o5qcww je napisao(la):
Pa kontrola ne prodaje karte , recimo u tramvajskoj prikolici, tamo i nema opcije da se karta kupi kod vozaća :)
pa kondukter bi tu i mogao da proda koju kartu a druga je stvar pitanje renabilnosti takvog radnog mesta
Tako je otprilike bilo u vreme Stojadina i Bikova. U tramvaju je bila prodaja karata kod vozača i automati (oni legendarni narandžasti), a u prikolici nije bilo automata, već kondukter.
Mala dopuna! Pre uvodjenja narandzastih automata, kondukteri su bili i u tramvaju i u prikolici. Oni su otvarali i zatvarali vrata i povlacenjem konopca vezanih za zvono kod vozaca obavestavali da su svi putnici usli/izasli (u Stojadinima i Bikovima kondukteri su imali dugme za zvono). Jedno vreme su postojale "kasice" kod vozaca, gde se ubacivao novac za karte. Kasnije kad su ukidani kondukteri, prodaja karata je prebacena kod vozaca, a u prikolicama su postojali samo automati za ponistavanje, bez konduktera. U dobra stara vremena, dok je "cetvorka" isla od Novog groblja do Secerane u Radnickoj jednokolosecnom prugom kroz podvoznjak kod Sajma, ponekad je na prometnim stanicama bio i stanicni kondukter kod koga su mogle da se kupe karte pre ulaska u tramvaj.
+1 за допуну, са још једним додатком: кондуктери су некада имали своје место са сточићем, у свим возилима. А самоуплата (убацивање пара у касицу) је била, чини ми се (исправи ме ако грешим), само на појединим трамвајским линијама.
 
Wile E. Coyote":3bwbjmf8 je napisao(la):
lento":3bwbjmf8 je napisao(la):
Wile E. Coyote":3bwbjmf8 je napisao(la):
Не. Кондуктер наплаћује карте. То је било актуелно пре једно десетак година, тако да је могућност шверцовања била сведена на минимум. Мислим да је и сада у ноћном превозу таква ситуација.

Tako je otprilike bilo u vreme Stojadina i Bikova. U tramvaju je bila prodaja karata kod vozača i automati (oni legendarni narandžasti), a u prikolici nije bilo automata, već kondukter.
Mala dopuna! Pre uvodjenja narandzastih automata, kondukteri su bili i u tramvaju i u prikolici. Oni su otvarali i zatvarali vrata i povlacenjem konopca vezanih za zvono kod vozaca obavestavali da su svi putnici usli/izasli (u Stojadinima i Bikovima kondukteri su imali dugme za zvono). Jedno vreme su postojale "kasice" kod vozaca, gde se ubacivao novac za karte. Kasnije kad su ukidani kondukteri, prodaja karata je prebacena kod vozaca, a u prikolicama su postojali samo automati za ponistavanje, bez konduktera. U dobra stara vremena, dok je "cetvorka" isla od Novog groblja do Secerane u Radnickoj jednokolosecnom prugom kroz podvoznjak kod Sajma, ponekad je na prometnim stanicama bio i stanicni kondukter kod koga su mogle da se kupe karte pre ulaska u tramvaj.
+1 за допуну, са још једним додатком: кондуктери су некада имали своје место са сточићем, у свим возилима. А самоуплата (убацивање пара у касицу) је била, чини ми се (исправи ме ако грешим), само на појединим трамвајским линијама.

Jeste, sasvim si u pravu! :D Samouplata je bila na "sestici", na kojoj su uglavnom isli stojadini i mislim na "dvojci", na kojoj su isli cesi (T4YU). Ti tramvaji u kojima je bila samouplata imali su na prednjem delu tablu od pleksiglasa s velikim S na njoj. Svaka cast za pamcenje! :) Probacu negde da nadjem sliku.
 
Ако се не варам, Чеси су ишли и на петици? Онда би требало да је и тамо била самоуплата.

Иначе, занимљиво је напоменути (уколико већ није) да је десетка, пре изградње окретнице код Бека, окретала у ремизи. Било је јеко занимљиво кад ту дође трамвај са приколицом. :D
 
Wile E. Coyote":2aobqwm8 je napisao(la):
Ако се не варам, Чеси су ишли и на петици? Онда би требало да је и тамо била самоуплата.

Иначе, занимљиво је напоменути (уколико већ није) да је десетка, пре изградње окретнице код Бека, окретала у ремизи. Било је јеко занимљиво кад ту дође трамвај са приколицом. :D

Ne, Cesi su isli na desetki i dvojki. Petica je uvedena tek kad je kod Vuka uradjeno skretanje iz Bulevara u Ruzveltovu iz pravca Ustanicke (zapravo je okretnica kod Kluza zvana Smederevski put).

Nemoj ni da me pitas koliko sam vremena proveo kao klinac gledajuci desetku kako menja pravac u Zmaj Jovinoj. Tramvaji nisu ulazili u remizu, vec su iz Dusanove ulazili unazad u Zmaj Jovinu, tu primali putnike i onda prvo ulazili na kontra kolosek u Dusanovoj, pa prelazili na desnu stranu. Na desetki su uglavnom isli belgijanci.
 
Wile E. Coyote":3vur3q2m je napisao(la):
кондуктери су некада имали своје место са сточићем, у свим возилима. А самоуплата (убацивање пара у касицу) је била, чини ми се (исправи ме ако грешим), само на појединим трамвајским линијама.

Taj deo gde se nalazio stocic konduktera je izgledao verovatno ovako nekako (na fotki je enterijer beogradskog Lejland autobusa):
Lejland-477-14.jpg


Mislim da su ti tramvaji spolja osim one poznate nalepnice A (vozilo sa automatom) imali kod prednjih vrata i nalepnicu K (vozilo sa kondukterom), evo primera:
Posle1945-TramvajiuBeogradukrajem60-tihipocetkom70-tih1.jpg
 
Felix55":2wm2m300 je napisao(la):
Wile E. Coyote":2wm2m300 je napisao(la):
кондуктери су некада имали своје место са сточићем, у свим возилима. А самоуплата (убацивање пара у касицу) је била, чини ми се (исправи ме ако грешим), само на појединим трамвајским линијама.

Taj deo gde se nalazio stocic konduktera je izgledao verovatno ovako nekako (na fotki je enterijer beogradskog Lejland autobusa):
Lejland-477-14.jpg


Mislim da su ti tramvaji spolja osim one poznate nalepnice A (vozilo sa automatom) imali kod prednjih vrata i nalepnicu K (vozilo sa kondukterom), evo primera:
Posle1945-TramvajiuBeogradukrajem60-tihipocetkom70-tih1.jpg

K na nalepnici kod prednjih vrata je stajalo za "karte", a ne za "kondukter".

Svaka cast za obe fotografije! :) Lepo podsecanje na neka stara, dobra vremena. :)
 
Hvala :) Inace, znacenje te nalepnice K, bilo da je "kondukter" ili "karte", svodi se prakticno na isto - oznacava kod kojih vrata se vrsi prodaja karata (u ovom slucaju vozac tramvaja vrsi i ulogu konduktera, tj. prodaje karte) :)
 
Felix55":3v2g1buw je napisao(la):
Wile E. Coyote":3v2g1buw je napisao(la):
кондуктери су некада имали своје место са сточићем, у свим возилима. А самоуплата (убацивање пара у касицу) је била, чини ми се (исправи ме ако грешим), само на појединим трамвајским линијама.

Taj deo gde se nalazio stocic konduktera je izgledao verovatno ovako nekako (na fotki je enterijer beogradskog Lejland autobusa):
Lejland-477-14.jpg


Mislim da su ti tramvaji spolja osim one poznate nalepnice A (vozilo sa automatom) imali kod prednjih vrata i nalepnicu K (vozilo sa kondukterom), evo primera:
Posle1945-TramvajiuBeogradukrajem60-tihipocetkom70-tih1.jpg
Steta sto su sve ove prikolice kao na slici otisle ili u staro gvozdje ili u Zagreb. Da nisu, mogle bi da se kupluju sa svajcarcima umesto onih malih troosovinskih. ;)
 
lento":2buu0dwl je napisao(la):
Wile E. Coyote":2buu0dwl je napisao(la):
Ако се не варам, Чеси су ишли и на петици? Онда би требало да је и тамо била самоуплата.

Иначе, занимљиво је напоменути (уколико већ није) да је десетка, пре изградње окретнице код Бека, окретала у ремизи. Било је јеко занимљиво кад ту дође трамвај са приколицом. :D

Ne, Cesi su isli na desetki i dvojki. Petica je uvedena tek kad je kod Vuka uradjeno skretanje iz Bulevara u Ruzveltovu iz pravca Ustanicke (zapravo je okretnica kod Kluza zvana Smederevski put).

Nemoj ni da me pitas koliko sam vremena proveo kao klinac gledajuci desetku kako menja pravac u Zmaj Jovinoj. Tramvaji nisu ulazili u remizu, vec su iz Dusanove ulazili unazad u Zmaj Jovinu, tu primali putnike i onda prvo ulazili na kontra kolosek u Dusanovoj, pa prelazili na desnu stranu. Na desetki su uglavnom isli belgijanci.
Мени је нешто остало у глави да су и на десетки биле Ђуре. А да су Чеси били и на десетки, у праву си, подсетио си ме на чувену плаву таблу на задњој страни трамваја на којој је са једне стране била петица, а са друге десетка.
 
Wile E. Coyote":18zq1nbt je napisao(la):
lento":18zq1nbt je napisao(la):
Wile E. Coyote":18zq1nbt je napisao(la):
Ако се не варам, Чеси су ишли и на петици? Онда би требало да је и тамо била самоуплата.

Иначе, занимљиво је напоменути (уколико већ није) да је десетка, пре изградње окретнице код Бека, окретала у ремизи. Било је јеко занимљиво кад ту дође трамвај са приколицом. :D

Ne, Cesi su isli na desetki i dvojki. Petica je uvedena tek kad je kod Vuka uradjeno skretanje iz Bulevara u Ruzveltovu iz pravca Ustanicke (zapravo je okretnica kod Kluza zvana Smederevski put).

Nemoj ni da me pitas koliko sam vremena proveo kao klinac gledajuci desetku kako menja pravac u Zmaj Jovinoj. Tramvaji nisu ulazili u remizu, vec su iz Dusanove ulazili unazad u Zmaj Jovinu, tu primali putnike i onda prvo ulazili na kontra kolosek u Dusanovoj, pa prelazili na desnu stranu. Na desetki su uglavnom isli belgijanci.
Мени је нешто остало у глави да су и на десетки биле Ђуре. А да су Чеси били и на десетки, у праву си, подсетио си ме на чувену плаву таблу на задњој страни трамваја на којој је са једне стране била петица, а са друге десетка.
Mislis s jedne strane dvojka, s druge desetka? ;)
 
@Felix55
Par puta sam pokušavao da opišem deci nekadašnje kokice koje su se prodavale kod okretnice 6, kod Kluza
a bile su kao slatske roze grudve mmm... Nije bilo šanse da me izvedu iz tamvaja na toj okretnici, a da mi ih ne kupe :)
takvih danas nema ... Kad pomislim na stare tramvaje odmah se setim tih kokica ... da nemaš neku arhi fotku sa te okretnice gde se vide oneee... :)

U to vreme bilo je u tramvaju samo putnika sa kartom a uobičajeno je bilo i ,,kešanje,, nažalost sa teškim posledicama ....
srecom takvih pojava danas nema :)
 
@boca-ica
Eh, mislim da je nemam, a voleo bih i ja da je vidim...

Inace, bilo je dosta reči nedavno po forumima o glavnim nedostatcima novog CAF tramvaja (nepostojanje bilo kakvih horizontalnih rukodržača, nedovoljno prostora za stajanje, previše uski prolazi izmedju sedišta zbog 2+2 razmeštaja...). Mislim da se sve to lepo da uočiti ako se uporede ove fotke enterijera BG tramvaja i tramvaja koji je CAF proizveo za Saragosu (naš CAF je čini mi se osetno uži, pa je samim tim još nelogičniji takav raspored sedišta):
index.php


interiortranviazaragoza.jpg
 
boca-ica":2syy6zvd je napisao(la):
@Felix55
Par puta sam pokušavao da opišem deci nekadašnje kokice koje su se prodavale kod okretnice 6, kod Kluza
a bile su kao slatske roze grudve mmm... Nije bilo šanse da me izvedu iz tamvaja na toj okretnici, a da mi ih ne kupe :)
takvih danas nema ... Kad pomislim na stare tramvaje odmah se setim tih kokica ... da nemaš neku arhi fotku sa te okretnice gde se vide one
A virsle iz kioska na okretnici kod Tasmajdana?!?! I to sa senfom koji nigde drugde nije imao takav ukus. :)
 
Crveni dupli kiosk.... mogli bi da tražimo da se vrati tamo gde je bio pa i danas tu valjda okrece šestica
Ih ..... tramvaj želja ...

Da iskoristim priliku
pamtim da su onda tramvaji imali ,,asfalt na podu,, neki su govorili da je to zbog toga što je mnogo brz pa da ga uspore hajd da rešim i tu svoju misteriju iz detinstva, jel to stvrarno ili su me lagali ? :)
 
boca-ica":2z5plf3s je napisao(la):
Crveni dupli kiosk.... mogli bi da tražimo da se vrati tamo gde je bio pa i danas tu valjda okrece šestica
Ih ..... tramvaj želja ...

Da iskoristim priliku
pamtim da su onda tramvaji imali ,,asfalt na podu,, neki su govorili da je to zbog toga što je mnogo brz pa da ga uspore hajd da rešim i tu svoju misteriju iz detinstva, jel to stvrarno ili su me lagali ? :)
Tvoje detinjstvo je izgleda bilo kasnije od mog. ;) Pre plasticnog crvenog duplog, bio je drveni kiosk, s nekim letvicama. Isti takav je bio i kod Vuka, na tramvajskoj stanici.

Ne, nisu te lagali. Belgijanci su imali asfalt na podu, koji je leti od vrucine omeksavao, pa su se videli tragovi stikli. :) Sedista su u njima bila tapacirana plavim skajem, a prozori su se otvarali pomocu rucke, kao na fici. :D I ne, asfalt nije imao veze s usporavanjem.
 
,,I ne, asfalt nije imao veze s usporavanjem.,, ........buuu... lagali me :(

Nisam ni znao da i škoda ima sličan ,,svemirski,, izgled i jako sam se iznenadio (prošla stranica) da ima tako dobre karakteristike
Niko nije izneo poređenje CAFa i Škode, što mi je malo čudno a možda ima još takvih proizvođača (a mozda je i bilo pa promaklo )
Jedan lep detalj o CAFu (možda ne naša verzija) on u toku vožnje bez zaustavljanja može da menja raspon točkova tako da lako prelazi u brzini sa uskih na široke šine :)
 
boca-ica":2xbtvrwu je napisao(la):
,,I ne, asfalt nije imao veze s usporavanjem.,, ........buuu... lagali me :(

Nisam ni znao da i škoda ima sličan ,,svemirski,, izgled i jako sam se iznenadio (prošla stranica) da ima tako dobre karakteristike
Niko nije izneo poređenje CAFa i Škode, što mi je malo čudno a možda ima još takvih proizvođača (a mozda je i bilo pa promaklo )
Jedan lep detalj o CAFu (možda ne naša verzija) on u toku vožnje bez zaustavljanja može da menja raspon točkova tako da lako prelazi u brzini sa uskih na široke šine :)
Mala ispravka! Ne radi se o CAF tramvaju, vec o njihovim zeleznickim vozilima, jer Spanija ima siri kolosek od ostatka Evrope (nove pruge za AVE su gradjene za standardni kolosek). Mislim da sam o ovome vise citao na Wikipediji.
 
Vrh