Vrlo pojednostavljeno i pristrasno rečeno. Ceo svet je bio vrlo složen pesle Drugog svetskog rata. Šta bi bilo da je bilo onako ili ovako. Šta da smo pali pod Sovjetski protektorat, šta da Jugoslavija nikada nije stvorena, šta da smo prolongirali sukob, a ne pustili dva Dušana, Simovića i Mirkovića da sprovode puč pod budnim okom britanske obaveštajne službe, šta da vojska nije bila u rasulu tog aprila 1941 godine itd. To što se misli da nas je neko urnisao za narednih 100 godina je čista glupost. Male države nikada u istoriji nisu bile vlasnici sopstvene sudbine. Moglo je i bolje, a moglo je i mnogo gore, posle bitke svi generali.
Ja nigde nisam napisao da je Aleksandar Karađorđević bio kriv za veliku depresiju i špansku groznicu, a rat svakako jesmo dobili, al se ta pobeda mogla smatrati i Pirovom. Nijedna nacija nije prošla golgotu u Prvom svetskom ratu kao Srbi. Opet tema za široku diskusiju. Uvek smo davali nesrazmerno velike žrtve u odnosu na dobit u kasnijim godinama. Svakako da to ne umanjuje krajnje velike pobede srpske vojske sa sve velikim civilnim žrtvama. Ja baš naprotiv mislim da je Aleksandar bio vrlo širokih pogleda, apsolutista doduše, al imao je i ideju stvaranja jugoslovenske nacije sa sve unitarističkom državom Jugoslavijom, a po ugledu na ujedinjene Nemačku i Italiju, gde su razlike bile mnogo veće među stanovništvom nego li na prostoru Jugoslavije. Apsolutno je bio pravi Jugosloven, taman toliko da je postojao i plan da Zagreb bude prestonica umesto Beograda, a kao kompenzacija za srpsku vladarsku dinastiju uz Srbe kao najbrojniju naciju. Išao je on dosta daleko sa idejom jugoslovenstva, al previše napredna ideja sa mnogo rupa za ono vreme, plus je imao komite po Crnoj Gori i Bosni, ustaše u Hrvatskoj i VMRO u Makedoniji. Političke krize su bile stalno prisutne u većoj i manjoj meri, veterani apsolutno nezbrinuti, nešto o čemu se puno pisalo i dokumentovalo, nadnice raznih šegrta, pomoćnika, običnih radnika često vrlo male, tek za osnovno preživljavanje, kao kad bi danas radili za dnevnice od 1000 dinara. 30-tih, pogotovu drugom polovinom je to bivalo malo bolje, al nije džaba komunizam kao pokret jačao u dosta evropskih zemalja, a to nije samo zbog velike depresije. Mislim sve se to lako danas može istražiti i proveriti, pa s toga mislim da nema mesta tolikoj romantizaciji prve Jugoslavije, a sa druge strane pričati kako je druga Jugoslavija bila samo jedno veliko zlo. Sama tema je stvarno jako složena i može se danima pisati o njoj, al ne vidim neku poentu iskreno. Stvarno mislim da smo mnogo šta mogli da radimo drugačije od 90-tih na ovamo, i da treba da prestanemo da tražimo stalno krivce u prošlosti, ma kakve probleme da su nam ostavili.
