Tržni centar i hotel u Rajićevoj - [ 57.000m2 ]

[Sreda]

Sta bi ste tek govorili da nadgledamo izgradnju one stambene grdosije u Vasinoj preko puta Filozofskog... Primilo se i to nekako, primice se i ovo. Takav je ceo Bg, nije ovo nikakav presedan.

 

[stf]

Homer Jay » 28 Мај 2016 01:36 pm[/url]":3s1zum1e]Gabariti objekta su određeni pre nego što se pojavio "bahati" investitor, dok je tom parcelom još raspolagao državni "Unioninženjering". Konkurs je bio 1998, a projekat je manje-više današnji oblik dobio 2002/03.

Габарити објекта су одређени још у време СФРЈ и "златног доба урбанизма" а једнаку грдосију само ондашњег дизајна фасаде осмислио је Јовин.

 

[Дошљак]

Биће занимљив поглед са последњег спрата грдосије ка Калемегдану и тврђави.

 

[spatiotecte]

stf » 28 May 2016 06:31 pm[/url]":w6gj9v3o]

Homer Jay » 28 Мај 2016 01:36 pm[/url]":w6gj9v3o]Gabariti objekta su određeni pre nego što se pojavio "bahati" investitor, dok je tom parcelom još raspolagao državni "Unioninženjering". Konkurs je bio 1998, a projekat je manje-više današnji oblik dobio 2002/03.

Габарити објекта су одређени још у време СФРЈ и "златног доба урбанизма" а једнаку грдосију само ондашњег дизајна фасаде осмислио је Јовин.

Pre bi rekao da je zlatno doba urbanizma u Beogradu bilo u doba Kraljevine

 

[Bulbulderac17]

Evo opet paneli


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[stf]

spatiotecte » 28 Мај 2016 06:52 pm[/url]":2k3xe886]

stf » 28 May 2016 06:31 pm[/url]":2k3xe886]

Homer Jay » 28 Мај 2016 01:36 pm[/url]":2k3xe886]Gabariti objekta su određeni pre nego što se pojavio "bahati" investitor, dok je tom parcelom još raspolagao državni "Unioninženjering". Konkurs je bio 1998, a projekat je manje-više današnji oblik dobio 2002/03.

Габарити објекта су одређени још у време СФРЈ и "златног доба урбанизма" а једнаку грдосију само ондашњег дизајна фасаде осмислио је Јовин.

Pre bi rekao da je zlatno doba urbanizma u Beogradu bilo u doba Kraljevine

То је незваничан већински став форумаша, зато сам га и ставио међу наводнике. А и урбанизам Краљевине је патио од истих проблема као и онај данас. Уосталом, чак и прво трасирање дорћолског растера Емилијена Јосимовића је пратио скандал да се трасирањем повлађује ондашњим тајкунима.

 

[Delija]

У Краљевини урбанизам није патио од истих проблема јер тада у најстрожем центру града нису градили монструозне објекте којима ни цивилизацијски није место у Београду, тада није читав географски центар града поклоњен тајкунима или странцима и држава није нашим парама градила приватне зграде.

 

[stf]

Не, само је палата Реунионе за пар спратова била виша од свега око себе и била монструм свог времена и то на Позоришном тргу.

Не видим шта желиш да постигнеш том романтизацијом прошлости пишући тотално произвољне неистине.

 

[roger]

Pokušavao sam da pronađem tekst Dragoslava Pauneskua, koji je pre mesec dana objavljen u Politici ali sam pronašao samo ovaj tekst, istog aurora, koji je objavljen u Politici prošle godine. Naziv teksta upućuje na zatrovanost falš muzikom, ali se po mom mišljenju odnosi i na toksičnu arhitekturu i urbanizam.


Zauvek će nam se omladina otrovati falš muzikom

Politika subota, 10. januar 2015. | Dragoslav Paunesku

I opet, opet (izgleda za navek) na mnogim privatnim TV stanicama – Pinku, Hepiju, BN-u, KTV-u, u okviru višedecenijskih dočeka novih godina, sve je praštalo od muzičko-scenskog haosa. Na neizbežnoj lepljivoj glamuroznoj platformi već godinama se ne posustaje s vređanjem estetskih i etičkih vrednosti. Sve je po običaju pucalo i klizilo do neumerenog sjaja – kič je slaba, tanka reč za ovaj oblik etna. Sem pojedinih (priznajem) izvrsnih vokalista i instrumentalista, sve je upropašćeno katastrofalnim tekstom i koreografijom – bestidno odevenim pevačicama okruženim amorfnim polugolim balerinicama. Vređa se ovim muljem najpre ljudski mozak, ukus, stil, dert, sevdah i, na kraju, sam Eros.

Znači li onda da je narod doveden do muzičko-estetskog kolapsa, na dno dna, zaglavljen u sam epicentar transparentne kakofonije i jezičkog rugla?

Ali nije tako, imamo preduboku etno-energiju baziranu na regijama: Kosova, Vranja, Makedonije, Bosne, Crne Gore, Šumadije, istočne Srbije, Slavonije, Vojvodine. Iz tih predela narod je iznedrio predivan melos s jednostavnim, ali dubokim rečima – sinkopama, koje su znalački i iz dna duše pevali: Mile Bogdanović, Divna Kostić, Vule Jevtić, Ksenija Cicvarić, Ismet Krcić, Safet Isović, Himzo Polovina, Nada Mamula, Stanislav Stošić, Jordan Nikolić i drugi.

Šta se to poslednjih decenija desilo sa srpskim kulturnim establišmentom – ljudima odgovornim za život estetskih vrednosti?

Mala digresija. Setimo se sedamdesetih prošlog veka, za vreme Tita (tzv. gvozdene zavese) neko ili neki su imali i sluha i stila da ugoste u Domu sindikata, Kolarčevoj zadužbini, Narodnom pozorištu, Domu omladine, sam vrh muzičkog sveta. I da se ne zaboravi, u našem Beogradu pevali su i svirali najbolji među najboljima: Jehudi Menjuhin, Artur Rubinštajn, Igor Ojstrah, Leonid Kogan, Sara Von, Rej Čarls, Djuk Elington, Majls Dejvis, Mario del Monako, Andre Segovija, Luis Amstrong i mnogi drugi.

Stvarno, šta se desilo s našom kulturom? Da li je većina operisana od „transfer blama” – neprepoznavanja užasne i skaradne muzičke tekstualnosti u izvedbi naših (kvazi) najeminentnijih muzičkih bardova.

Ministarstvo kulture je nemoćno i bez ikakvih ingerencija da preko najmoćnijeg medija, televizije, makar pokuša da ublaži ovo nepresušno vređanje muzičkih vrednosti. Dajte nam češće i malo više: Mocarta, Betovena, Vivaldija, Šopena, Griga, Debisija, Čajkovskog, Verdija, Pučinija, Kalasove, Pavarotija, džeza, bluza, soula, mađarske, rumunske, ruske, kubanske, starogradske muzike. Pa, zauvek će nam se omladina otrovati falš muzikom – jeftinim fošpilima i jadnim rimama, kao da nam se neko ruga i uspeva u tome.

Ali kako makar malo da sapletemo neukus kada je odavno armiran, bez ikakvih smo šansi, nikakvim vokabularom, optikom, kada recimo ni lucidni Antonije Pušić (Rambo Amadeus) nije stvar pomerio ni makac. Citiraću ga:

,,Folk je narod, turbo je sistem ubrizgavanja goriva pod pritiskom u cilindar motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Turbo-folk je gorenje naroda, svako pospešivanje tog sagorevanja je turbo-folk, razbuktavanje najnižih strasti homo sapijensa.”

Dakle, bez referenci, novca, politikanstva, čelnicima arogantnog neukusa mi ne možemo ništa, neukus se isuviše duboko ukotvio – zapatio se u živom pesku na ovim prostorima. Da li ipak neko sa snažnim šakama može da izvuče taj muzički prostakluk iz živog peska?

Istoričar umetnosti

Dragoslav Paunesku

objavljeno: 10.01.2015.

 

[Delija]

stf » 28 May 2016 09:18 pm[/url]":wx2cx9q6]Не, само је палата Реунионе за пар спратова била виша од свега око себе и била монструм свог времена и то на Позоришном тргу.

Не видим шта желиш да постигнеш том романтизацијом прошлости пишући тотално произвољне неистине.

То је то, више ниси ни свестан какве политиканске помије просипаш.

 

[Igor]

 

[Delija]

Гледам ову слику и размишљам се колико би ово било добро здање да нису дивљали са спратношћу, да су бетонску конструкцију излили мало пажљивије и да су само попунили отворе између ове бетонске конструкције фасадном столаријом а саму АБ конструкцију оставили видљивом.

 

[KartmenBG]

Gledajuci ove staklene panele mozda je najbolje primeniti ove dole na slici panele, nekako su manje upadljivi i manje smetaju oku cak u poredjenju sa ovim gore su i elegantni i minimalisticki i ne kradu " slavu " okolnim zgradama nisu nadmetljivi za razliku od ovih gore koji bi drecali samo tako...

 

[Giorano Angelo]

http://crystalshipghosts.blogspot.rs/20 ... staze.html

 

[Mlatishuma]

Iz Pariske mi cak izgleda okej, ne toliko previsoko, i prilicno se dobro slaze uz ovu elegantnu staru zgradu. Mozda je cak dodatno naglasava. Ali zato u Uzun Mirkovoj se doima kao pravi mali soliter, bas strci. Iz perspektive Knez Mihajlove, nisam siguran, mozda previse metala za sada, biblioteka se nekako scucurila pored, a to je moglo da se izbegne.

Dugotrajni efekat na okolinu je tesko proceniti. Zavisice pre svega od: 1) toga koliko trzni centar i hotel dobro rade. Ako budu zvrjali prazni, onda ovaj projekat ovakav kakav je pravi mnogo vise stete nego koristi; 2) nivoa odrzavanja objekta. Ako bude cista fasada, super, a ako ne, imacemo nesto slicno zgradi KCB, samo na drugom kraju Kneza; 3) finalnih resenja za fasadu, osvetljenja, i tome slicno.

 

[DusanBG]

Mair » Sat May 28, 2016 12:08 pm[/url]":1dmamhf3]Inženjerski je ovo zahtevan objekat i to svih profila. Sistemi ventilacije, klimatizacije, evakuacije, osvetljenja... kao i svaki tržni centar s tim što je ovaj sve u nekim krivinama u uglovima i svaki sprat je po obliku površine drugačiji što tera inženjere da sve radove i projekte proveravaju više puta u toku gradnje.

Biće ovo najbolji tržni cntar u gradu, očekujem da se sva elita premesti ovde da kupuje, kao i robne marke tog nivoa.

Nisam bas siguran ni za elitu ni za takve brendove, pošto oba manjka lokalno.

 

[Mair]

Ovaj tržni centar je u centru grada i ne mogu se očekivati srednje cene i robne marke i outlet robne marke i cene, jer će onda da propadnu srednje veličine tržni centri na periferiji gde je outletu i mesto. Njihovo propadanje će podsticati crnu ekonomiju na periferiji. Dok će platežno sposoban kupac otići u inostranstvo da kupuje jer ovde nije mogao da nađe kvalitetnu robu i robnu marku koju želi, a vrlo lako se može desiti da se i preseli u tu drugu zemlju što za našu zemlju to ne bi bilo dobro da ostenemo bez uspešnih i platno sposobnih ljudi.

 

[direktor]

Pokusaj divlje gradnje na mjestu hotela u raicevoj bilo u dnevniku nisam vido komplet prilog govorio naslednik

 

[relja]

Šta, odjednom nema više komentara "to su govorili za Ajfelovu kulu... za Centar Pompidu", "samo nek se gradi", "uklapanje po suprotnosti", "nisu bitni sudovi i restitucija"...?

Tražili ste, živite sa ovim.

 

[KartmenBG]

ma samo da propadne i da nam prodaju trznjak za jedan dolari da ga lepo sravne sa zemljom centralni deo i naprave lepo trg i ispod trga ostaje nam podzemna garaza , i da pevamo

 

[Igor]

relja » Jun 9th, 2016, 9:21 pm[/url]":23muexga]Šta, odjednom nema više komentara "to su govorili za Ajfelovu kulu... za Centar Pompidu", "samo nek se gradi", "uklapanje po suprotnosti", "nisu bitni sudovi i restitucija"...?

Tražili ste, živite sa ovim.

Kakve veze arhitektura ima sa restitucijom i pravom? Ako je nesto bespravno onda je bespravno

 

[Homer Jay]

Koliko imam prilike da vidim, na uglu Pariske i Uzun Mirkove - placu na kojem se nekada nalazio hotel "Srpski kralj" i koji je predmet restitucije - ne gradi se ništa! Potpuno razumem strahovanje naslednika i njegovo nepoverenje u državu (jer ovo je pre svega spor države koja je zemljište "otela" i naslednika kojem to isto zemljište treba da bude vraćeno, a investitoru je svejedno s kim će na kraju da sravna račune), ali zasad zaista nema nikakvih intervencija na "njegovom" placu i po stanju na gradilištu je jasno da se za taj ćošak čeka sudski rasplet.

Pritom između redova pojedinih postova provejava jedno naivno uverenje da će restitucijom sve "sporne" parcele altruistički biti vraćene državi da tu niknu parkovi, (kvazi)trgovi, škole, bolnice, obdaništa, muzeji i ostale stvari koje Beobuildovci vole, a nikako i nikada "zli" tržni centri, hoteli, luksuzni stanovi i ostale kapitalističko-imerijalističke tvorevine.

Živi bili, pa videli - ali očekujem da će i ovaj sporni ćošak u Pariskoj, i Mitićeva rupa i mnoge druge slične lokacije jednog dana biti dobro popunjene komercijalnim kvadratima. Naravno, apsolutno je pravo naslednika da zarade na svom zemljištu, sigurno tu neće saditi papriku. Uostalom, i njihovi dedovi su na tim mestima gradili/hteli da grade luksuzne hotele, robne kuće (najveće na Balkanu) i ostale kapitalističko-imperijalističke tvorevine, pa zašto bi juniori razmišljali u drugačijem pravcu!?

 

[Вожд]

Прилог о тој теми од 20:31..
http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/r ... evnik.html

 

[relja]

Igor » 09 Jun 2016 09:38 pm[/url]":oko0zzap]

relja » Jun 9th, 2016, 9:21 pm[/url]":oko0zzap]Šta, odjednom nema više komentara "to su govorili za Ajfelovu kulu... za Centar Pompidu", "samo nek se gradi", "uklapanje po suprotnosti", "nisu bitni sudovi i restitucija"...?

Tražili ste, živite sa ovim.

Kakve veze arhitektura ima sa restitucijom i pravom? Ako je nesto bespravno onda je bespravno

Ja sam na brzinu naveo izgovore koji su se koristili na ovoj temi da se opravda idejni projekat ove robne kuće.
Sećaš se?
Ljudi ovde nisu imali problem da se ova rugoba gradi i na placu Srpskog kralja.
"Imaju papire, po zakonu je, a stari vlasnici će biti obeštećeni kada dođe restitucija". Srećom, makar je taj plac, za sada, izuzet.

Olako, mnogo olako su se zanemarivali realni aspekti priče, zarad "samo da se gradi". E pa, eto, gradnja koja je bila stopirana godinama, decenijama, je za vreme najboljeg gradonačelnika/totalnog idiota je počela odmah, biće završena ekspresno i evo šta smo dobili. Dominantnu rugobu u istorijskom centru grada i saobraćajni haos u najavi.

 

[11030]

Koliko videh, ona metalna konstrukcija je presla preko krova biblioteke! Preterali su u svakom smislu, sad izgleda kao tumor!