Objekat u Rajićevoj će rasti korak po korak
I. PREKOVIĆ | 15. septembar 2014. 13:35 | Komentara: 0
Užurbano teče priprema terena za budući hotelsko-poslovni kompleks u Rajićevoj ulici. Arheološki ostaci na iskopinama biće sačuvani
EPILOG 11 godina kašnjenja igradnje objekta u Rajićevoj rupi kod Kalemegdana konačno je na pomolu. Nakon završetka raščišćavanja i pripreme terena, najavljeno je postavljanje temelja dugo očekivanog tržnog centra, u koji će prvi kupci kročiti početkom 2017. godine.
Početak gradnje modernog zdanja za „Novosti“ su potvrdili i iz preduzeća „ABD d.o.o.“, koje je osnovao izraelski investitor „Aštrom internacional ltd“.
- U prvoj fazi, koja će uslediti nakon raščišćavanja terena, biće realizovani radovi na izgradnji podzemnog nivoa - kažu iz preduzeća „ABD d.o.o.“ - Po završenim građevinskim radovima na šoping centru, počeće gradnja hotela.
Zastoji zbog finansiranja, sudskih sporova, arheološkog nalazišta, dozvola, čini se da su otklonjeni. Iako se još razmatra koje će ime svetskog lanca poneti budući hotel, zna se da će se ceo kompleks od 57.000 kvadrata sastojati od tri podzemna parking nivoa, prodavnica vodećih brendova, restorana, kafića... Arheološki ostaci koji su otkriveni na iskopinama placa biće sačuvani i izloženi na trgu za pešake ispred ulaza u kompleks.
Međutim, Bogdan Veljković, naslednik susednog placa na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice, gde su ostali temelji nekadašnjeg hotela „Srpski kralj“, ne miri se sa činjenicom da će na tom prostoru nići moderan kompleks. Iako mu u prilog ide presuda Ustavnog suda, kojom je osporena odluka da se Rajićeva i Ulica cara Uroša proglase za javno građevinsko zemljište i tako zaštiti brisanje tih saobraćajnica i granica kompleksa, čini se da nijednu nadležnu službu to ne zanima.
- Krivične prijave koje sam podnosio godinama stoje u fiokama tužioca, a čak i kada su odbijane, nikakvo obrazloženje nisam dobio - objašnjava Veljković. - Moja borba, kao čoveka koji pokušava da zaštiti svoju imovinu, ali i kao građanina ove zemlje, neće prestati, dok se ne pojavi neko ko će uvažiti Ustavni sud i ispitati da li je plaćen zakup zemljišta za luksuznu lokaciju.
BIBLIOTEKA
SA uvećanom bruto građevinskom površinom od 57.000 kvadrata, koju je odobrilo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstvo za infrastrukturu 2008. godine, sa investitorom je ugovoreno i ustupanje korisne površine od 1.600 kvadrata podzemne etaže Biblioteci grada Beograda.
Namena je definisana za depo, za šta investitor nema prava naknade, niti obavezu opremanja.
RUŠENjE ZGRADE U PARISKOJ 20?
POD znakom pitanja ostaje zgrada na adresi Pariska 20. Ona ulazi u katastarsku parcelu sada proširenog koncepta arhitekata Milana i Vladana Lojanice, iz 1998. godine, za čak 10.000 kvadrata, a zvaničan odgovor „ABD d.o.o.“ jeste da se njeno eventualno rušenje još „razmatra“.
NAKNADA SE PLAĆA KVADRATIMA
UGOVOR sklopljen 2003. godine između Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, „Union inženjeringa“, koji se iz nekog razloga vodio kao investitor bez ijedne plaćene rate za nakandu za građevinsko zemljište, i „ABD d.o.o“, izabranog za suinvestitora, podrazumevao je plaćanje naknade za uređenje građevinskog zemljišta u visini od 11.758.842 dolara za prvobitnih 48.000 kvadrata.
Ipak, predviđeno je da se poslednja, treća rata, u iznosu od 9.785.841,97 dolara, isplati ustupanjem Direkciji poslovnog prostora od 2.000 kvadrata u okviru kompleksa. Rok za predaju ove „rate“ nije definisan.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... k-po-korak
Neznam kako su mogi dozvliti da u gradjvensku liniju udje postojeci privatni obejkat pariska 20 kako su to zamislil a da negovorim o sornom zemljistu predratnog hotela