Šta je novo?
Od:
Filteri

Toplovod Obrenovac - Novi Beograd

Umjesto da uzmu pare od gipsa ili otvore neki pogon....
 
Kolko će nam pojeftini centralno grejanje od ovoga u Bg-u? Ako ne pojeftini ne treba ni da ga prave...
 
Evo par detalja sa ekonomske strane. Gasne elektrane su skupe, izuzetno skupe. Računa se da je MWh (električni) proizveden iz termoelektrana na lignit oko 20e, dok je MWh (električni i toplotni) iz naših sadašnjih gasnih (TE-TO Novi Sad, TE-TO Zrenjanin i TE-TO Sremska Mitrovica) oko 90e za najefikasniju elektranu. Ove elektrane rade samo kada postoji obaveza, za Novi Sad je to kada je srednja dnevna temperatura ispod 4C i koliko mi je rečenom planira se izmena tog ugovora. Zrenjanin i Mitrovica su poslednji put radili 2012. godine i neće više raditi. Nikada.

Ovo za oduzimanje energije sa turbine radi grejanja Beograda, nije to tako loše kako se čini. Ono što je najgluplje je grejanje na struju. Pa imate efikasnost ciklusa u termoelektrani oko 33-35%. Dakle trećinu toplotne energije pretvorimo u električnu, i onda ponovo električnu u toplotnu. Mnogo je smislenije toplotnu energiju preneti i uz neke gubitke (koji definitivno nisu 65%), iskoristiti tu energiju za grejanje. Ali i da se izgradi ovaj toplovod sigurno cena neće ići na dole, niti će se nažalost naterati domaćinstva da pređu na daljinsko grejanje, što znači ostaće i ista potrošnja struje.

Ono što se najavljuje je da se smanji razlika između dnevne i noćne tarife, dnevna naravno neće pojeftiniti, dok se planira da noćna bude 3x jeftinija u prvom naletu, pa zatim 2x, tek ovo može da odvrati ljude od grejanja na TA peći. Drug mi je dispečer u EPS-u i u realnom vremenu "vozi" elektrane, i on mi prenosi šta se tamo dešava. Apropo odsumporavanja u Kostolcu, kaže da sve radi punom parom, jer je njihova snaga bila oko 320MW, dok sad ne prelaze 300. U TENT-u A i B je zbog lošeg uglja toliki problem da uopšte ne uspevaju da dođu do nominalne snage, 10-20% najmanje u svakom trenutku voze sniženo. Kaže da nisu videli sve blokove na punoj snazi istovremeno godinama bukvalno, od 300 do 1000 MW imaju sniženje snage u svakom trenutku, to je 500.000e i više dnevnog gubitka samo na konto tog lošeg uglja.

Navodno, u EPS-u se razmišlja da daju kredite građanima za poboljšanje energetske efikasnosti, kako bi se smanjila potrošnja energije, umesto investicija u nove, skupe objekte. Svakako se gradi TE Kostolac B3 (cena preko 600 miliona evra), ponovo je pokrenut projekat TE Kolubara B (slična cena, malo viša), ali se paralalno sa time moraju zatvoriti elektrane u snazi većoj nego što će se dobiti sa ova dva bloka, pa u sumi situacija neće biti ništa bolja.
 
Гасиће се ТЕ Морава у Свилајнцу, 120 MW један блок. Угаљ добија из Рембаса једну кимпозицију недељно, остало им довозе камионима из Костолца, преко 100 шлепера дневно. Наводно, гледа се да добију пренамену, постану спалионица смећа или нешто слично.
 
TE Morava, TE Kolubara (4 bloka, peti je uništen odavno), TE Kostolac A i TENT A 1 i 2, to je ono što zvanično treba da se gasi. Ono što je sigurno do 2024. se gase Morava i Kolubara.
 
Za TENT A1 i A2 sam čuo da su odustali od gašenja, modernizovaće ih navodno!?

edit. Našao sam nešto o tome:
Grčić: U martu tender za obnovu blokova A1 i A2 u TENT-u

BEOGRAD - U Termoelektrani "Nikola Tesla A" danas je obeleženo 49 godina od početka rada njenog prvog proizvodnog bloka, a vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić rekao je da je taj dan označio početak velike energetske ere u tadašnjoj Jugoslaviji. Grčić je na proslavi godišnjice rekao da je nakon skoro pola veka TENT ne samo sačuvan, već će dva najstarija bloka, A1 i A2, uskoro biti modernizovani.
On je podsetio da je pre nekoliko godina u strategiji EPS postojanje blokova A1 i A2 bilo otpisano, ali da je u poslednje tri godine takva neodgovorna odluka ispravljena.
Kliknite za proširenje...

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/grci ... 98113.html
 
Sa trenutnim padom cena vetroelektrana dok oni naprave navedene blokove, to će biti potpuno promašena investicija.
 
Nije tu stvar više samo u proizvodnoj ceni električne energije. Pa čak ni samo u šteti koju prave uobičajene vrste zagađenja (sumpor, NO2...) prilikom proizvodnje te energije. Već će uskoro svoju cenu imati i emitovanje CO2, što se ne može izbeći bilo kakvim filterima. To znači da će se prilikom izvoza bilo kog industrijskog proizvoda računati prvo koliko je električne energije utrošeno u njegovu proizvodnju, pa zatim koliko je ta država emitovala CO2 prilikom proizvodnje tolike količine energije. I tek se tada dobija prava cena tog izvoznog proizvoda, što se zatim plaća prlikom njegovog izvoza u obliku uvoznih taksi stranih država na sve takve proizvode. Drugim rečima, na kraju ćemo opteretiti kompletan izvozni deo domaćeg bruto proizvoda budućom cenom emitivanog ugljen dioksida tačno u procentu koji odgovara procentu udela termoelektrana i drugih fosilnih goriva u ukupnoj proizvodnji energije u Srbiji.

Tako ispada da se u termocentralama korišćenje dela energije uglja za grejanje, bar u početku, isplati i po tom osnovu jer to nije izvozni proizvod. Međutim kasnije će se bez sumnje naći mehanizmi da se posebno plati SVAKO emitovanje CO2, čak i ono gde je konačni proizvod isključivo za domaću uoptrebu (kao grejanje stanova). Zato je i ekonomski i strateški gledano bolje pare prvo usmeriti u gradnju preostalih hidroelektrana na većim rekama.
 
Kao neko ko je bio na smeru termoenergetika podržavam izgradnju ovog toplovoda. Ugalj je domaći resurs bez obzira što nije ekološki dok toplane rade na gas koji je najskuplje pogonsko gorivo, ali i najčistije.

Baš sam ukazivao u poslednje vreme koliko delova centralnog dela Beograda nije pokriveno centralnim grejanjem što dovodi do neracionalne potrošnje struje kao i potrošnje fosilnih goriva što dovodi do zagađenja.

Potrebna nam je energetska nezavisnost, a ne da kada bude neka frka od Mađarske do Rusije da se smrzavamo i molimo boga da puste gas.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=698437#p698437:gopkpqps je napisao(la):
vucko » 14 Jan 2020 05:06 am[/url]":gopkpqps]Kao neko ko je bio na smeru termoenergetika podržavam izgradnju ovog toplovoda. Ugalj je domaći resurs bez obzira što nije ekološki dok toplane rade na gas koji je najskuplje pogonsko gorivo, ali i najčistije.

Baš sam ukazivao u poslednje vreme koliko delova centralnog dela Beograda nije pokriveno centralnim grejanjem što dovodi do neracionalne potrošnje struje kao i potrošnje fosilnih goriva što dovodi do zagađenja.

Potrebna nam je energetska nezavisnost, a ne da kada bude neka frka od Mađarske do Rusije da se smrzavamo i molimo boga da puste gas.
Kliknite za proširenje...

I na kraju nuklearka ipak kao jedino rešenje :)
 
Naravno. Manje je ljudi umrlo od posledica nuklearnih incidenata nego od posledica rada termoelektrana ili hemijskih fabrika.
 
Zvezdara64":1dgjdb7f je napisao(la):
Za TENT A1 i A2 sam čuo da su odustali od gašenja, modernizovaće ih navodno!?

edit. Našao sam nešto o tome:
Grčić: U martu tender za obnovu blokova A1 i A2 u TENT-u

BEOGRAD - U Termoelektrani "Nikola Tesla A" danas je obeleženo 49 godina od početka rada njenog prvog proizvodnog bloka, a vršilac dužnosti direktora EPS Milorad Grčić rekao je da je taj dan označio početak velike energetske ere u tadašnjoj Jugoslaviji. Grčić je na proslavi godišnjice rekao da je nakon skoro pola veka TENT ne samo sačuvan, već će dva najstarija bloka, A1 i A2, uskoro biti modernizovani.
On je podsetio da je pre nekoliko godina u strategiji EPS postojanje blokova A1 i A2 bilo otpisano, ali da je u poslednje tri godine takva neodgovorna odluka ispravljena.
Kliknite za proširenje...

http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/grci ... 98113.html
Kliknite za proširenje...
Eto, onda se planira zadržavanje tih blokova, ali to je toliko kratkoročna mera da nemam reči. To su stari, robusni ali manje efikasni blokovi koji troše značajno više uglja po proizvedenom MWh od ostalih blokova u TENT A i B. Poređenja radi, troše oko 1.7kg uglja za KWh naspram 1.4 odnosno 1.35. Cilj je očigledno da se potroše pare na kapitalne remonte, I da se zadrže ljudi koji bi bili tehnološki višak. To bi bilo ok da uglja ima u izobilju, ali to konkretno u Kolubari nije slučaj.


EDIT:
@wk_ Vetroelektrane su posebna priča. Sva proizvedena energija iz vetroelektrana se plaća po subvencionosanoj ceni, koja je oko duplo viša od tržišne, eps te pare isplaćuje odmah a onda pokušava da naplati od svojih potrošača, ali mu baš i ne ide. Zbog socijalnog mira, naknada od potrošača se ne menja u dovoljnoj meri (na računu za struju se to zove nešto kao naknada za OIE) i navodno zbog toga eps u 2019. Ima gubitak od 100 miliona evra. Sve države koje imaju veliki udeo obnovljivih izvora energije imaju jako visoku cenu struje, a ne znam koliko bi to kod nas prošlo. U Nemačkoj je pre par godina taj dodatak za OIE bio oko 15 centi po KWh, kod nas je ukupna cena struje oko 6 centi.

Novih velikih hidroelektrana ne može biti puno, priča se o RHE Bistrica, snage 700 MW (ogromna elektrana), ne znam zašto se još ne gradi, i još jedan projekat Buk Bijela ili elektrane na Gornjoj Drini, uz učešće Crne Gore i Republike Srpske, pa je to problematično dogovoriti.

U budućnosti jedino i isključivo nas može podmiriti nuklearna elektrana, ili uvoz u velikim količinama. A ne biste verovali koliko zemalja u Evropi pribegava drugoj varijanti, ali su im cene struje jako visoke.

Sent from my SM-A600FN using Tapatalk
 
Znači naš vodeći fakultet pravi studiju daljinskog grejanja i kao osnovu uzima polaznu vodu na 120 stepeni i dolazi do zaključka da neće moći da koristi vodenu paru tj vrelu vodu iza turbine već će im trebati skidanje pare sa turbine. Bravo! Tako se radilo u Sovjetskom Savezu i nije da nije radilo. Samo što su tamo nuklearke grejale pa ih je bolelo uvo za efikasnost.
Čitam malopre o razlici između švedskog sistema treće generacije gde je polazna voda 86 a povratna 47 stepeni i novog norveškog sistema četvrte generacije gde oni pokušavaju da uvedu 50 stepeni odlaznu granu i 20 stepeni povratnu.
Lijem suze gorke i iskrene.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=700378#p700378:stp4aumc je napisao(la):
brdjanin » 19 Jan 2020 08:03 pm[/url]":stp4aumc]Znači naš vodeći fakultet pravi studiju daljinskog grejanja i kao osnovu uzima polaznu vodu na 120 stepeni i dolazi do zaključka da neće moći da koristi vodenu paru tj vrelu vodu iza turbine već će im trebati skidanje pare sa turbine. Bravo! Tako se radilo u Sovjetskom Savezu i nije da nije radilo. Samo što su tamo nuklearke grejale pa ih je bolelo uvo za efikasnost.
Čitam malopre o razlici između švedskog sistema treće generacije gde je polazna voda 86 a povratna 47 stepeni i novog norveškog sistema četvrte generacije gde oni pokušavaju da uvedu 50 stepeni odlaznu granu i 20 stepeni povratnu.
Lijem suze gorke i iskrene.
Kliknite za proširenje...

Bez zelje da branim bilo koga ali topla voda za grejanje je roba kao i svaka druga. Kao takva ima svoje kupce a ti kupci imaju svoje potrebe. Nacin grejanja koji je kod nas dominantan/projektovan je grejanje toplom vodom 90/70 (dolaz/povrat) doduse to se sada nesto promenilo pa su nesto nize ali je razlog te promene je promena spoljasnjih temperatura (klime u toj oblasti). Da bi obezbedili te parametre polazne temperature iz toplotnih izvora (toplana) moraju biti preko 120/140 stepeni (ili prema kliznom dijagramu u odnosu na spoljnu temperaturu).

Da bi se primenile nove tehnologije ili generacije daljinskog grejanja potrebno je imati potrosace (kupce) koji imaju potrebu za takvim parametrima vode (prenosioca toplote) a njih kod nas nema ili su to individualni (mali) objekti koji imaju zasebna grejanja. Kada se budu projektovale i gradile zgrade sa recimo podnim grejanjem, koje trazi daleko nize temperature polaza i povrata, onda moze da se razmislja o novim generacijama daljinskog grejanja.

Tako da studija mora da uzme u obzir trentno stanje na terenu a neka druga studija moze da razmatra mogucnosti radikalnih promena i daljeg razvoja. I sadasnji sistem ima prostora za ogromne ustede i poboljsanja ali kako te studije uglavnom nisu javno dostupne mi ih i ne mozemo komentarisati i to je razlog mog nezadovoljstva!

Pozdrav.
 
194 miliona evra? Jel može neko nađe cifru od pre 20-30 godina da uporedimo?
 
2017. http://www.lokalnenovine.rs/rubrike/dru ... clanak.php
Iako vrednost ovog projekta nije potpuno izračunata, inicijalne analize pokazuju da bi gradnja magistralnog toplovoda između dva dela Beograda koštala oko 200 miliona evra. Ko će biti investitor, biće poznato tek kada Skupština grada da zeleno svetlo za realizaciju.
Kliknite za proširenje...

http://www.politika.rs/sr/clanak/427442 ... oj-proceni
Ugovor o projektovanju ovog „toplodalekovoda” potpisan je 2017. godine s Power Construction Corporation iz Kine, a tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da će ovaj toplovod vredan 190 miliona evra doneti uštede od 40 miliona evra godišnje „Beogradskim elektranama” i da će se isplatiti u roku od pet godina.
Kliknite za proširenje...
 
Добро је ако се исплати у року од пет година или за мало дуже, јер нећемо моћи довека да држимо термоелектране.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh