Topčidersko brdo - Senjak
- Začetnik teme Ambassador
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Na žalost, problem je što ih ne zalivaju dovoljno, pa se često dešavalao na ovoj najmanjoj (koja je i najstarija) da bršljen uvene. 
A na 300m odatle se nalazi zgrada Gradskog zelenila. :/
A na 300m odatle se nalazi zgrada Gradskog zelenila. :/
Ambassador
Advanced
Jedna lepa vest, 44 ide na 20 minuta, dva autobusa su nova niskopodna klimatizovana Ikarbusa, a ostali su mercedesi. Sad više babe i dede iz Tempa ne moraju da se muče sa kolicima. Autobus je od tempa do ambasade Kanade skoro uvek pun ili pristojno pun, a u suprotnom smeru ne znam, nisam se vozio.
Druga stvar, nije mi jasno, i voleo bih da mi neko ko se razume u planove (Dragan?) objasni.
Dakle, plan je sledeći:
Dakle, ovo gore je bul. Vojv. Mišića, a desno Rad. Putnika, 65 je BIGZ, odnosno štamparija Službenog glasnika.
Sada, ovde odmah iznad br. 65 je ova novopredviđena ulica, koja se, koliko mi se čini provlači između starog mlina i BIGZ-a, i onda tu ponire, odn. prodire u zemlju i izlazi negde kod Radomira Putnika, odnosno (ono što je meni logičnije) prolazi ispod Radomira Putnika i ulazi u Prokop, što se na uvećanom planu http://www.savskivenac.org.yu/urbplan/malbrdo.jpg sa ove teme http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=29022#p29022 može i videti, tj. tačno ispod slova "Д" ulazi na tu ulicu i nastavlja ka gl. ulazu u Prokop sa leve strane.
Ako sam u krivu, ispravte me, a ako sam u pravu, da prebacimo onda i ovu slikicu na priču o Prokopu.
Inače, slika je isto skinuta (skrinšotovana sa .pdf fajla) sa Savskog Venca, http://www.savskivenac.org.yu/start.php?pageid=27, i koliko sam shvatio to je usvojeni regulacioni plan...
Sad više babe i dede iz Tempa ne moraju da se muče sa kolicima. Autobus je od tempa do ambasade Kanade skoro uvek pun ili pristojno pun, a u suprotnom smeru ne znam, nisam se vozio. Druga stvar, nije mi jasno, i voleo bih da mi neko ko se razume u planove (Dragan?
) objasni. Dakle, plan je sledeći:
Dakle, ovo gore je bul. Vojv. Mišića, a desno Rad. Putnika, 65 je BIGZ, odnosno štamparija Službenog glasnika.
Sada, ovde odmah iznad br. 65 je ova novopredviđena ulica, koja se, koliko mi se čini provlači između starog mlina i BIGZ-a, i onda tu ponire, odn. prodire u zemlju i izlazi negde kod Radomira Putnika, odnosno (ono što je meni logičnije) prolazi ispod Radomira Putnika i ulazi u Prokop, što se na uvećanom planu http://www.savskivenac.org.yu/urbplan/malbrdo.jpg sa ove teme http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=29022#p29022 može i videti, tj. tačno ispod slova "Д" ulazi na tu ulicu i nastavlja ka gl. ulazu u Prokop sa leve strane.
Ako sam u krivu, ispravte me, a ako sam u pravu, da prebacimo onda i ovu slikicu na priču o Prokopu.
Inače, slika je isto skinuta (skrinšotovana sa .pdf fajla) sa Savskog Venca, http://www.savskivenac.org.yu/start.php?pageid=27, i koliko sam shvatio to je usvojeni regulacioni plan...
Ja se takodje bas i ne razumem u planove.. Malo sam gledala deo plana koji nisi postavio. Parcela 4 gde je nekada bio bioskop a sada je dom izbeglicama nekako je cudno obelezen. Pricaju ljudi iz lokala da ce tu biti zatvorena pijaca. Dve pijace na 100 metara bas i ne idu ali kako god. Videcemo, to su price..
Mene zivo zanima sta ce biti sa BIGZom, hoce li se ikada poceti sa preuredjenjem, ali verujem da to niko ne zna. Jos par objekata kod pijace treba da pocnu da se grade, mada verujem nista specijalni...
da ce tu biti zatvorena pijaca. Dve pijace na 100 metara bas i ne idu ali kako god. Videcemo, to su price..Mene zivo zanima sta ce biti sa BIGZom, hoce li se ikada poceti sa preuredjenjem, ali verujem da to niko ne zna. Jos par objekata kod pijace treba da pocnu da se grade, mada verujem nista specijalni...
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.292
- Pohvaljen
- 7.147
BIGZ je u vlasništvu MPC-a i biće preuređen u biznis centar i hotel, odnosno kompletna rekonstrukcija objektasarica":2h5ke2o5 je napisao(la):Ja se takodje bas i ne razumem u planove.. Malo sam gledala deo plana koji nisi postavio. Parcela 4 gde je nekada bio bioskop a sada je dom izbeglicama nekako je cudno obelezen. Pricaju ljudi iz lokala
Mene zivo zanima sta ce biti sa BIGZom, hoce li se ikada poceti sa preuredjenjem, ali verujem da to niko ne zna. Jos par objekata kod pijace treba da pocnu da se grade, mada verujem nista specijalni...
Свечано отварање Фитнес центра за вежбање на отвореном
Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, сутра ће свечано предати грађанима на коришћење Фитнес центар за вежбање на отвореном, који се налази у Хајд-парку, у близини улаза у Музеј „25. мај”.
Овај изузетно савремени центар, у коме се налазе 24 спортске справе за одржавање кондиције и физичко вежбање у уређеном простору једног од најлепших градских паркова, представља потпуно нови садржај за лепши и квалитетнији живот грађана.
Фитнес центар намењен je свим узрастима и у њему, у зависности од афинитета и потреба, могу да вежбају сви: од деце и младих, којима је то неопходно за почетак здравог развоја, до старијих грађана који ће лаким и умереним вежбањем чувати своје здравље и изглед.
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1350428
Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, сутра ће свечано предати грађанима на коришћење Фитнес центар за вежбање на отвореном, који се налази у Хајд-парку, у близини улаза у Музеј „25. мај”.
Овај изузетно савремени центар, у коме се налазе 24 спортске справе за одржавање кондиције и физичко вежбање у уређеном простору једног од најлепших градских паркова, представља потпуно нови садржај за лепши и квалитетнији живот грађана.
Фитнес центар намењен je свим узрастима и у њему, у зависности од афинитета и потреба, могу да вежбају сви: од деце и младих, којима је то неопходно за почетак здравог развоја, до старијих грађана који ће лаким и умереним вежбањем чувати своје здравље и изглед.
Link: http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1350428
Ambassador
Advanced
Hajde malo da oživimo temu iz mrtvih.
Žirafe - neko je pre nekog vremena spičio kola u mama-žirafu, odlomio joj jednu nogu, sklonili su je - i mislim da je godinu dana ne vraćaju. Takođe, dete-žirafa (prva žirafa) je napokon zaživela, i bršljenovi su je u potpunosti obavili (jej!) . ali sad su vrlo divlji, i možda bi joj fino došlo jedno šišanje (a možda i da sačeka da pusti da skroz izrastu - možda će biti lepše) - tata i dalje zaostaje.
Ispred ulaza na kružni tok su postavljeni usporivači - izdignute horizontalne crte, koje deluju kao mini ležeći, to je kul.
Gasifikacija se u principu završila, međutim mali broj domaćinstava se nakačio na gas, jer je bilo izuzetno skupo - šteta.
Trenutno vlada saobraćajni haos, zbog izgradnje denivelisane raskrsnice na Carevoj ćupriji.
Završila se izgradnja "vodotornja", odnosno skladišta vode/podstanice kod kružnog toka.
Nastavlja se izgradnja prevelikih zgrada sa 8 stanova bez parking mesta.
U Kozjačkoj je haos sa parkiranjem i prolaženjem - obeležavanje parking mesta nije imalo nikakvog efekta.
Sređuje se Prokop.
Hajd park se lagano uređuje - psotavljaju se s vremena na vreme manje umetničke skulpture, instalacije - yay za Fakultet likovnih umetnosti! (Trenutno imaju završnu izložbu radova - free je i fun posetiti, super pogled iz njihovih ateljea.)
I najvažnije - zimus je raspisan konkurs za sređivanje pijace!!! Pristigao 51 rad! Odlične ideje, parkng prostor na dva ili tri nivoa, spuštanje pijačnog trga skroz do Bulevara (rušenje onih groznih "mini-tržnih-centara"). Stavljam rešenja malo kasnije. Sve u svemu, gura se.
Žirafe - neko je pre nekog vremena spičio kola u mama-žirafu, odlomio joj jednu nogu, sklonili su je - i mislim da je godinu dana ne vraćaju. Takođe, dete-žirafa (prva žirafa) je napokon zaživela, i bršljenovi su je u potpunosti obavili (jej!) . ali sad su vrlo divlji, i možda bi joj fino došlo jedno šišanje (a možda i da sačeka da pusti da skroz izrastu - možda će biti lepše) - tata i dalje zaostaje.
Ispred ulaza na kružni tok su postavljeni usporivači - izdignute horizontalne crte, koje deluju kao mini ležeći, to je kul.
Gasifikacija se u principu završila, međutim mali broj domaćinstava se nakačio na gas, jer je bilo izuzetno skupo - šteta.
Trenutno vlada saobraćajni haos, zbog izgradnje denivelisane raskrsnice na Carevoj ćupriji.
Završila se izgradnja "vodotornja", odnosno skladišta vode/podstanice kod kružnog toka.
Nastavlja se izgradnja prevelikih zgrada sa 8 stanova bez parking mesta.
U Kozjačkoj je haos sa parkiranjem i prolaženjem - obeležavanje parking mesta nije imalo nikakvog efekta.
Sređuje se Prokop.
Hajd park se lagano uređuje - psotavljaju se s vremena na vreme manje umetničke skulpture, instalacije - yay za Fakultet likovnih umetnosti!
(Trenutno imaju završnu izložbu radova - free je i fun posetiti, super pogled iz njihovih ateljea.)I najvažnije - zimus je raspisan konkurs za sređivanje pijace!!! Pristigao 51 rad! Odlične ideje, parkng prostor na dva ili tri nivoa, spuštanje pijačnog trga skroz do Bulevara (rušenje onih groznih "mini-tržnih-centara"). Stavljam rešenja malo kasnije. Sve u svemu, gura se.
Ceo prostor od zvezde pa na sve strane je trenutno jedan od lepsih delova grada. Puno je uradjeno, puno je izgradjeno, ulice su sredjene ili se sredjuju, u svakom slucaju jedna od nekolicine kompletnih sredina na sirem prostoru grada. Trenutno se sredjuje i Uzicka.
Ambassador
Advanced
Prvonagrađen rad za pijacu (pogled sa bulevara - ruši se onaj grozni mali "tržni centar" - yay! )
Druga nagrada nije dodeljena.
Dve jednake treće nagrade:
1)
2)
Otkupljeni radovi:
a)
b)
c)
Detaljnjije se mogu svi videti na: http://www.dab.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=226&Itemid=77 (između 7 i 13 rendiringa/planova za svaki rad)
Ovde se nalazi 22 nenagrađena rada - šteta, postoje zanimljiva rešenja.
Moj pik je da će se raditi rekonstrukcija po a) otkupljenom radu, jer je više-manje najjednostavniji, zahteva najmanje radove i nije previše inovativan (a održava lokaciju okretnice u potpunosti).
)
Druga nagrada nije dodeljena.
Dve jednake treće nagrade:
1)
2)
Otkupljeni radovi:
a)
b)
c)
Detaljnjije se mogu svi videti na: http://www.dab.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=226&Itemid=77 (između 7 i 13 rendiringa/planova za svaki rad)
Ovde se nalazi 22 nenagrađena rada - šteta, postoje zanimljiva rešenja.
Moj pik je da će se raditi rekonstrukcija po a) otkupljenom radu, jer je više-manje najjednostavniji, zahteva najmanje radove i nije previše inovativan (a održava lokaciju okretnice u potpunosti).
Ambassador
Advanced
Duleja
Advanced
Poštovani autori i ljubitelji foruma, do sada sam pripadao ovim potonjima, sada bih evo da se pridružim i sopstvenim razmišljanjima...
Pobuđen sam da ovde, na stranici posvećenoj Senjaku spomenem i sudbinu starog senjačkog bioskopa. Poznato je da su beogradski bioskopi doživeli bednu sudbinu tranzicionih siročića i skoro nestali sa mape opustošenog gradskog kulturnog pejzaža. Moje zanimanje za ovu fantastičnu lokaciju na kojoj se i dalje nalazi zgrada stare bionje, napuštena poput ljušture, jeste sasvim sentimentalne prirode. Naime, rođen san i odrastao u kući pored, u ulici Vase Pelagića 4.
Koliko se sećam, stari bioskop je prestao da radi 1974 godine, preselivši se na vrh ulice, u novu zgradu u sklopu mesne zajednice u Andre Nikolića. Mi klinci, koji smo te godine završili osnovnu školu i preselili se uglavnom u IV beogradsku gimnaziju, ostali smo još par godina verni novoj adresi, dok nas entuzijazam nije polako napustio. Zapravo, hteo bih ovde da podvučem osećaj nostalgije za vremenom u kojem je odlaženje u bioskop bilo mnogo više od kulturnog čina filmofilije. Sada se postavlja pitanje, nije li i samo spominjanje ovakve teme potpuno deplasirano, jer: em je nešto nalik na bioskopski revival u gradu ravno utopiji, em je današnji Senjak, dozvolite mi kritički pogled na realnost, kvart poznat po strukturi građanstva sasvim neosetljivoj na kulturu izvan svojih novoizgrađenih zidina i kičerskih kafića sa masažom i pucanjem.
Ako ništa drugo, malo ću da maštam. Prisećam se ranog detinjstva, vremena pre novog železničkog mosta, kada je ugao ulica Vase Pelagiće i Koste Glavinića imao u samom pročelju isturenu tu fantastičnu terasu ispred ulaza u bioskop, koju su zaokruživale lepezaste stepanice. Sa terase je pucao pogled, kao sa krme broda, ka štampariji „Morava“ i zgradi stare osnovne škole, zatim ka padini ispod škole sa pijacom. Onda se još nije mogao videti bulevar Vojvode Mišića, zbog gustine rastinja. Pre nego što je počela gradnja mosta, teren je bio brutalno raščišćen. Najpre je bila srušena škola i tada je pijaca doživela prvu modernizaciju, popevši se i za terasu više, u bivše školsko dvorište, sada na nivou ul. Koste Glavinića.
Posle gašenja tj, selidbe bioskopa, zgrada je još nekoliko godina imala kakvu-takvu namenu, malo večernja škola, malo restoran, dok nije nastalo mrtvilo. I sada to sve izgleda tako kako izgleda...
Pošto je u planu nadam se skora rekonstrukcija pijace i okoline, postavljam logično pitanje: a šta ćemo sa bioskopom? On se skoro fizički naslanja na ceo kompleks – raskrsnice – autobuske okretnice – pijace, te mi je prosto nezamislivo da će kao takav da ostane nedodirnut restauracijom tog prostora. Ukoliko već nisu bačene tajkunsko.građevinske čini na ovaj plac, koji je, koliko me sećanje služi i dalje u vlasništvu grada/opštine, bilo bi sada hrabro zamisliti kako bi bilo straobalno i fantastično, kada bi se na istom mestu obnovio ne samo bioskop, već i nešto nalik višenamenskom centru kulture i okupljanja.
Da ne širim priču, pre nego što čujem i druga mišljenja. S poštovanjem, vaš Duleja
Pobuđen sam da ovde, na stranici posvećenoj Senjaku spomenem i sudbinu starog senjačkog bioskopa. Poznato je da su beogradski bioskopi doživeli bednu sudbinu tranzicionih siročića i skoro nestali sa mape opustošenog gradskog kulturnog pejzaža. Moje zanimanje za ovu fantastičnu lokaciju na kojoj se i dalje nalazi zgrada stare bionje, napuštena poput ljušture, jeste sasvim sentimentalne prirode. Naime, rođen san i odrastao u kući pored, u ulici Vase Pelagića 4.
Koliko se sećam, stari bioskop je prestao da radi 1974 godine, preselivši se na vrh ulice, u novu zgradu u sklopu mesne zajednice u Andre Nikolića. Mi klinci, koji smo te godine završili osnovnu školu i preselili se uglavnom u IV beogradsku gimnaziju, ostali smo još par godina verni novoj adresi, dok nas entuzijazam nije polako napustio. Zapravo, hteo bih ovde da podvučem osećaj nostalgije za vremenom u kojem je odlaženje u bioskop bilo mnogo više od kulturnog čina filmofilije. Sada se postavlja pitanje, nije li i samo spominjanje ovakve teme potpuno deplasirano, jer: em je nešto nalik na bioskopski revival u gradu ravno utopiji, em je današnji Senjak, dozvolite mi kritički pogled na realnost, kvart poznat po strukturi građanstva sasvim neosetljivoj na kulturu izvan svojih novoizgrađenih zidina i kičerskih kafića sa masažom i pucanjem.
Ako ništa drugo, malo ću da maštam. Prisećam se ranog detinjstva, vremena pre novog železničkog mosta, kada je ugao ulica Vase Pelagiće i Koste Glavinića imao u samom pročelju isturenu tu fantastičnu terasu ispred ulaza u bioskop, koju su zaokruživale lepezaste stepanice. Sa terase je pucao pogled, kao sa krme broda, ka štampariji „Morava“ i zgradi stare osnovne škole, zatim ka padini ispod škole sa pijacom. Onda se još nije mogao videti bulevar Vojvode Mišića, zbog gustine rastinja. Pre nego što je počela gradnja mosta, teren je bio brutalno raščišćen. Najpre je bila srušena škola i tada je pijaca doživela prvu modernizaciju, popevši se i za terasu više, u bivše školsko dvorište, sada na nivou ul. Koste Glavinića.
Posle gašenja tj, selidbe bioskopa, zgrada je još nekoliko godina imala kakvu-takvu namenu, malo večernja škola, malo restoran, dok nije nastalo mrtvilo. I sada to sve izgleda tako kako izgleda...
Pošto je u planu nadam se skora rekonstrukcija pijace i okoline, postavljam logično pitanje: a šta ćemo sa bioskopom? On se skoro fizički naslanja na ceo kompleks – raskrsnice – autobuske okretnice – pijace, te mi je prosto nezamislivo da će kao takav da ostane nedodirnut restauracijom tog prostora. Ukoliko već nisu bačene tajkunsko.građevinske čini na ovaj plac, koji je, koliko me sećanje služi i dalje u vlasništvu grada/opštine, bilo bi sada hrabro zamisliti kako bi bilo straobalno i fantastično, kada bi se na istom mestu obnovio ne samo bioskop, već i nešto nalik višenamenskom centru kulture i okupljanja.
Da ne širim priču, pre nego što čujem i druga mišljenja. S poštovanjem, vaš Duleja
31. marta 2011. se gasi ogranak Gradske biblioteke, koji se nalazi u prostorijama, koje su vlasništvo Arhiva Jugoslavije u Vase Pelagića 33 na Senjaku. U najboljem slučaju biblioteka će se preseliti negde dovoljno daleko da nikad neću imati vremena da odlazak do nje uklopim u svoj dnevni raspored, a u lošijem slučaju će biti rasformirana, zbog nedostatka prostora u koji bi bila preseljena. Ja sam izuzetno žalosna zbog toga, a sigurna sam i da nisam jedina, kojoj će ova biblioteka i svi njeni dobri radnici, ljudi koji su dugo vremena proveli radeći u ovoj biblioteci na Senjaku, nedostajati.
Neshvatljivo mi je i da pomislim, da će na tom mestu možda " izrasti" još jedan vrlo nepotrebni "Zodijak" , salon lepote ili fitnes centar ili uopšte još jedan tržni centar, u čijim će se praznim prostorijama deceniju kasnije skupljati pijanice i kučići,kao što je to sudbina većine tržnih centara po gradu( uprkos stalne izgradnje novih pod izgovorom da ih nema dovoljno) ...
Da li će se iko setiti da je u "elitnom kraju" mnogim stanovnicima umesto kafića potrebna apoteka, biblioteka nekakav kulturni kutak za decu i odrasle ili bioskop na primer( koji je nekada postojao)?
Da li neko zna, kakva je sudbina biblioteke "Isidora Sekulić" i šta će biti sa tim prostorom?
Neshvatljivo mi je i da pomislim, da će na tom mestu možda " izrasti" još jedan vrlo nepotrebni "Zodijak" , salon lepote ili fitnes centar ili uopšte još jedan tržni centar, u čijim će se praznim prostorijama deceniju kasnije skupljati pijanice i kučići,kao što je to sudbina većine tržnih centara po gradu( uprkos stalne izgradnje novih pod izgovorom da ih nema dovoljno) ...
Da li će se iko setiti da je u "elitnom kraju" mnogim stanovnicima umesto kafića potrebna apoteka, biblioteka nekakav kulturni kutak za decu i odrasle ili bioskop na primer( koji je nekada postojao)?
Da li neko zna, kakva je sudbina biblioteke "Isidora Sekulić" i šta će biti sa tim prostorom?
Ambassador
Advanced
Sramota, baš se sećam da su je jednom lepo renovirali.. Ako već hoće da je sele odatle, bilo bi lepo na mesto starog bioskopa kod pijace...
Pojedinačna nekretnina | Najtraženije nekretnine - UKNJIŽENO
Uknjiženo je portal sa velikim brojem najtraženijih nekretnina u Srbiji. Kod nas možete naći oglase za kupovinu, izdavanje, stan na dan za stanove, kuće, lokale, garaže i ostalo.
uknjizeno.rs
Porodična vila na Senjaku: Savršen spoj enterijera i eksterijera
U jednom od najlepših delova Beograda nalazi se porodična vila K House. Moćna arhitektura je okvir za enterijer koji otkriva prepoznatljiv senzibilitet beogradskog arhitektonskog dua – Studio OBE, Jasna Kavran i Ksenija Pantović.
www.kucastil.rs
Vila na lakat na Senjaku po projektu studija OBE
Kuća K House u elitnom delu Beograda ima fasadu od grafitnog stiropora, ali i brojne rekreativne sadržaje kao što su zatvoreni bazen, teretana, spa i prostor za masažu. Kuća na lakat oduvek je bio simbol blagostanja. To je obično bila velika kuća koja se nalazila u elitnom delu grada ili na uglu
www.gradnja.rs
Vila K - Studio OBE
obe.rs
Duleja
Advanced
Немамо тему 'Сењачке виле', па качим овде.
Топчидерска династија Рајовић
Ова занимљива топчидерска истраживачка авантура почиње питањем: Јелена, јел знате нешто о кући у Андре Николића 17? Не знам ништа, ал већ дуго желим да сазнам! Што значи, кад, ако не сад?
Кућу је логично, као и још неке “куће у којима живе виле” на Топчидерском брду, пројектовао маштовити архитекта Војислав Ђокић и то за наручиоца Драгомира Николића. Једино горе што је могло да ми се деси је да власник куће буде Јован Јовановић! Име власника просто вуче на одустајање од даље претраге, ал веровали или не, кренуше карте да се отварају необично добро a моја знатижеља да се задовољно осмехује!
Драгомир М. Николић Дуда је рођен 1906. године у Београду у угледној породици, чији је прадеда по мајци био Цветко Рајовић (власник плаца у Андре Николића 17), а Драгомиров отац је био познати хемичар др Марко Николић шеф Државне хемијске лабораторије. Аници рођеној Рајовић и др Марку Николићу је венчани кум био Тома М. Леко, такође хемичар.
Након завршене гимназије и Правног факултета Драгомир Николић је уписао школу резервних ваздухопловних официра, коју је завршио новембра 1926. Наредне године завршио је школу за пилоте ловце. Био је један од оснивача Удружења резервних авијатичара, секретар управе Аеро клуба Наша крила.
Од 1934. године био је генерални директор “Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски” а.д. На тој позицији остаће и након немачког освајања Београда.
Име Драгомира Николића, често се чуло по чаршијским круговима, а сам је постао тема оптужби на основу анонимног писма које је стигло на адресу председника владе Милана Стојадиновића. Анонимни аутор је у писму објашњавао, како је Драгомир Николић, као директор и акционар фабрике авиона у ред акционара увео своју сестру Ивану и њеног мужа Воју Јанића (министар вера у Пашићевој влади). Говорило се да је Ивана Вана Јанић била блиска пријатељица госпође Добриле Симовић супруге команданта ваздухопловства па су тако махинацијама остваривали личну корист.
Пошто је напустио место главног секретара Аеро клуба, Драгомир Николић је тужио Тадију Сондермајера за клевету и интригу због које је по његовом мишљењу с тог положаја смењен, што је окривљени наравно демантовао, и тврдио да је Николић смењен зато што својим радом није задовољавао, па је поражен на изборима са 14 према 5 гласова. Један од сведока је изјавио: “Сондермајер ми је рекао једног дана, за време ручка у бифеу Милановић, да је незгодно да место генералног секретара заузме Николић, пошто је он своју матер сместио у душевну болницу, те да сам овај факат утиче незгодно и било би рђаво примљено од водећих личности.”
За клевету је и Тадија Сондермајер тужио Драгомира Николића, пошто је тужени у једном престоничком дневном листу објавио како му је Тадија Сондермајер нудио место техничког секретара да би на Николићево дотадашње место генералног секретара дошао неки Сондермајеров пријатељ.
За увреду и клевету било је и тужби на релацији Драгомир М. Николић - Стеван К. Павловић помоћник министра иностраних послова у пензији - рођак Драгомира Николића.
Кад је умрла Магдалена удова професора Светозара Видаковића тестаментом ништа није оставила свом блиском рођаку Драгомиру М. Николићу. Сматрајући да је за све ово крив Стеван К. Павловић, Николић је против њега поднео преко Државног тужилаштва кривичну пријаву Окружном суду за град Београд. У тој пријави је Драгомир Николић навео неколико инкриминисаних израза и навода због којих је и Павловић касније њега тужио.
На суђењу је Николић тврдио да се не осећа кривим јер је бранио своја права законитог наследника.
У Топчидерској цркви се 5. октобра 1941. оженио Загорком, ћерком Душана Летице правника и угледног финансијског стручњака, министра финансија у периоду од 1935. до 1939.
Што се тиче даље животне судбине главног актера наше приче, налазим више верзија, по једној је новембра 1941. године под изговором набавке опреме, службено напустио земљу и преко Турске стигао до Америке. Друга верзија наводи да је за напуштање земље имао помоћ четничког покрета пошто је припадао командном особљу покрета. Трећа верзија наводи да је Драгомир после рата, управо кућом у Андре Николића 17 успео да “плати” своју слободу и заувек напусти земљу. Шта год да је истина од ових варијација на тему, неспорно је да је после рата живео у Америци, где је и умро 1995. године.
Због издаје националних интереса, као једном од акционара фирме Рогожарски суђено је и Драгомиру Николићу. На терет му је стављена привредна сарадња са непријатељем током Другог светског рата као искоришћавање ванредних прилика насталих усред ратног стања и последица фашистичке окупације за присвајање несразмерне имовинске користи на штету народних интереса.
Супруга Зага као и сестра Ивана удата за Воју Јанића су после рата осуђене на принудни рад и губитак части, а брат др Вељко Николић хемичар је након послератне вишегодишње робије напустио Београд, а његова супруга и ћерка и земљу.
Кућа у Андре Николића 17 је после Другог светског рата започела неку нову историју, па су је тако прво користили бројни станари, а касније разне државне институције и дипломатска представништва.
И даље мистична и дивна као да у њој и сад живе виле!
Fb
Топчидерска династија Рајовић
Ова занимљива топчидерска истраживачка авантура почиње питањем: Јелена, јел знате нешто о кући у Андре Николића 17? Не знам ништа, ал већ дуго желим да сазнам! Што значи, кад, ако не сад?
Кућу је логично, као и још неке “куће у којима живе виле” на Топчидерском брду, пројектовао маштовити архитекта Војислав Ђокић и то за наручиоца Драгомира Николића. Једино горе што је могло да ми се деси је да власник куће буде Јован Јовановић! Име власника просто вуче на одустајање од даље претраге, ал веровали или не, кренуше карте да се отварају необично добро a моја знатижеља да се задовољно осмехује!
Драгомир М. Николић Дуда је рођен 1906. године у Београду у угледној породици, чији је прадеда по мајци био Цветко Рајовић (власник плаца у Андре Николића 17), а Драгомиров отац је био познати хемичар др Марко Николић шеф Државне хемијске лабораторије. Аници рођеној Рајовић и др Марку Николићу је венчани кум био Тома М. Леко, такође хемичар.
Након завршене гимназије и Правног факултета Драгомир Николић је уписао школу резервних ваздухопловних официра, коју је завршио новембра 1926. Наредне године завршио је школу за пилоте ловце. Био је један од оснивача Удружења резервних авијатичара, секретар управе Аеро клуба Наша крила.
Од 1934. године био је генерални директор “Прве српске фабрике аероплана Живојин Рогожарски” а.д. На тој позицији остаће и након немачког освајања Београда.
Име Драгомира Николића, често се чуло по чаршијским круговима, а сам је постао тема оптужби на основу анонимног писма које је стигло на адресу председника владе Милана Стојадиновића. Анонимни аутор је у писму објашњавао, како је Драгомир Николић, као директор и акционар фабрике авиона у ред акционара увео своју сестру Ивану и њеног мужа Воју Јанића (министар вера у Пашићевој влади). Говорило се да је Ивана Вана Јанић била блиска пријатељица госпође Добриле Симовић супруге команданта ваздухопловства па су тако махинацијама остваривали личну корист.
Пошто је напустио место главног секретара Аеро клуба, Драгомир Николић је тужио Тадију Сондермајера за клевету и интригу због које је по његовом мишљењу с тог положаја смењен, што је окривљени наравно демантовао, и тврдио да је Николић смењен зато што својим радом није задовољавао, па је поражен на изборима са 14 према 5 гласова. Један од сведока је изјавио: “Сондермајер ми је рекао једног дана, за време ручка у бифеу Милановић, да је незгодно да место генералног секретара заузме Николић, пошто је он своју матер сместио у душевну болницу, те да сам овај факат утиче незгодно и било би рђаво примљено од водећих личности.”
За клевету је и Тадија Сондермајер тужио Драгомира Николића, пошто је тужени у једном престоничком дневном листу објавио како му је Тадија Сондермајер нудио место техничког секретара да би на Николићево дотадашње место генералног секретара дошао неки Сондермајеров пријатељ.
За увреду и клевету било је и тужби на релацији Драгомир М. Николић - Стеван К. Павловић помоћник министра иностраних послова у пензији - рођак Драгомира Николића.
Кад је умрла Магдалена удова професора Светозара Видаковића тестаментом ништа није оставила свом блиском рођаку Драгомиру М. Николићу. Сматрајући да је за све ово крив Стеван К. Павловић, Николић је против њега поднео преко Државног тужилаштва кривичну пријаву Окружном суду за град Београд. У тој пријави је Драгомир Николић навео неколико инкриминисаних израза и навода због којих је и Павловић касније њега тужио.
На суђењу је Николић тврдио да се не осећа кривим јер је бранио своја права законитог наследника.
У Топчидерској цркви се 5. октобра 1941. оженио Загорком, ћерком Душана Летице правника и угледног финансијског стручњака, министра финансија у периоду од 1935. до 1939.
Што се тиче даље животне судбине главног актера наше приче, налазим више верзија, по једној је новембра 1941. године под изговором набавке опреме, службено напустио земљу и преко Турске стигао до Америке. Друга верзија наводи да је за напуштање земље имао помоћ четничког покрета пошто је припадао командном особљу покрета. Трећа верзија наводи да је Драгомир после рата, управо кућом у Андре Николића 17 успео да “плати” своју слободу и заувек напусти земљу. Шта год да је истина од ових варијација на тему, неспорно је да је после рата живео у Америци, где је и умро 1995. године.
Због издаје националних интереса, као једном од акционара фирме Рогожарски суђено је и Драгомиру Николићу. На терет му је стављена привредна сарадња са непријатељем током Другог светског рата као искоришћавање ванредних прилика насталих усред ратног стања и последица фашистичке окупације за присвајање несразмерне имовинске користи на штету народних интереса.
Супруга Зага као и сестра Ивана удата за Воју Јанића су после рата осуђене на принудни рад и губитак части, а брат др Вељко Николић хемичар је након послератне вишегодишње робије напустио Београд, а његова супруга и ћерка и земљу.
Кућа у Андре Николића 17 је после Другог светског рата започела неку нову историју, па су је тако прво користили бројни станари, а касније разне државне институције и дипломатска представништва.
И даље мистична и дивна као да у њој и сад живе виле!
Fb