Jedan od glavnih opštih principa određivanja namene gradskog zemljišta je da zemljište posebnih prirodnih ili istorijskih vrednosti treba razvijati tako da te posebne prednosti što više dođu do izražaja. Još jedan princip je da u takmičenju koja namena prostora treba da ima privenstvo na nekom zemljištu, prednost treba davati namenama koje ne mogu da budu svuda, nego samo tu, u odnosu na namene kojima manje bitno gde su locirane. Treći princip raspodele namena je ukupna suma ostvarene koristi, odnosno štete, za SVE stanovnike i delatnosti nekog grada, a ne samo za neke, za onih 1% bogatih kojima je ionako bitno bolje po maltene svim parametrima kvaliteta života.
Dakle, reke, ostrva i rečno priobalje su takva lokacije "posebnih prirodnih vrednosti". Ima ih malo, izrazito su tražene, imaju ogromne zdravstvene prednosti i posebne urbanističko-upotrebne vrednosti. Zbog toga na tim mestima ne treba da bude bilo šta što može biti drugde.
Dakle nikakvi teniski tereni, stambene zgrade, veliki poslovni objekti i slično. Sve su to objekti u kojima se delatnost odvija bez ikakve veze sa njihovom okolinom. Besmisleno je staviti teniski teren na mesto najlepšeg vidika u gradu, pa taj teren zatim ograditi pilećom žicom i zavesama. Čak i da ograda nema, ako ljudi gledaju u loptu, onda ne gledaju okolinu. Ako 8 časova rade za računarom svejedno im je šta je izvan kancelarije i zgrade. Ako spavaju u svom stanu, onda su još manje svesni lepog vidika sa druge strane zida. Čak i tamo gde je neka delatnost potpomognuta dobrim položajem zgrade u kojoj se odvija, recimo ako je na obali reke, treba se pitati šta je važnije. NE da li to NJIMA pomaže, nego koliko bi ta lokacija bila KORISNIJA daleko većem broju ljudi, daleko više. Dakle kriterijum je poređenje ukupnih zbirova koristi i šteta, za sve.
Povezivanje uskog sloja bogatih sa uskim slojem onih koji politički odlučuju u neku novu Srpsku oligarhiju, može da bude samo na račun traćenja gradskih resursa, na račun pravih interesa Grada i svih ostalih koji tu žive.
