Generalno, mnogo je šljama kod nas na taksiju. Pisao i pre da ga koristim dosta slabije nego li prethodnih godina, jer je postao bezobrazno skup. Al vidim ja da imaju oni, opet, i više nego dovoljno posla. Pre desetak dana uđem ja u taksi, i to kao ajde prvi po redu iako nisam u obavezi, na stanici preko puta Politike u Makedonskoj. Auto živi leš star oko 20 godina, Fiat Stilo koji bi morao biti u pristojnijem stanju bez obzira na godine. Rekoh, naravno, adresu i gde da ne prihvati vožnju do Labudovog brda, al odmah kreće i pitanje koliko plaćaš inače. Ja rekoh dnevna tarifa oko 1600, noćna između 1800 i 2000 obično. Aha, pa jel mogu onda da isključim taksimetar za 2000. Kažem mu ja, pa isključi, pošto je to meni ni iz džepa ni u džep, al rekoh mu i odmah dobiješ 2000 i to je to. Pomenem Orašac na sred Labudovog brda kao orijentir i jasno kažem XI krajiške divizije, znači glavna ulica na tom potezu, i ide opet i pitanje kuda da ide. Mislim, ja znam Beograd jako dobro, pogotovu južni deo grada, al aman čoveče imaš preko 50 godina očigledno, idi bre kuda hoćeš, kad već uzimaš pare po unapred dogovorenoj tarifi. I znao je on najkraći put, skoro najkraći, idući preko Topčidera i Košutnjaka do tornja gore, pa lepo posle pravo na Labudovo brdo. Tu negde pred skretanje u XI krajiške divizije, a pa kaže on ima ovde da se ide. Pa rekoh ima tu 12 do možda 13 kilometara, pa mislim valjda znaš čoveče, nisi od juče taksista. Ja sam mislio orašac kod crkve u Kneza Višeslava. Pa otkad je Filmski grad Labudovo brdo aman. Siguran si da nisi plaćao više. E dokle idu, pa što ne ostavi taksimetar majmune, a naravno da nisam dao ni dinara preko 2000, i dovezao me je do zgrade. Drugi primer, oko devet ujutru na poziv dolazi taksista do moje zgrade, nov Tipo cros, čist lep auto, stariji čovek, jako fin i kulturan. Pita odmah dal da pali klimu ili da ostavi prozore. Vožnja po taksimetru 1600 dinara. Sve bilo super. Ima i pozitivnih primera naravno, al mnogo je i ološa. Ali, ono što me posebno nervira kod naših taksista, a inače krećem se dosta u krugu stranaca, što lično, što preko svog najužeg kruga ljudi, jeste ta neodoljiva potreba da zavrnu ljude, i to uopšte nije retkost. Čak naprotiv, vrlo je česta pojava. Pokušaj da vaćare baš strance iz zemalja koje nam nisu u komšiluku, pa i nekako da pokušam da prevalim preko mozga, a u smislu da ljudi ne znaju, pa ih majmuni kradu na veliko, al kad krenu da vaćare ljude iz BiH, Hrvatske, Makedonije, i uopšte ljude koji i znaju Beograd, tu su, nisu pali sa Marsa, i to rade tako perfidno i bezobrazno da je to prosto neshvatljivo. Redovno traže po 50 evra od tipa Palmotićeve, Kosovske, Majke Jevrosime, pa do beton hale na primer, a ovima tek što se muvaju dole oko BAS-a. Neće da te pusti u kola, al skoro pa niko, bez barem 1000 dinara, za relacije do Dorćola ili opet, do nekih od gore pomenutih ulica. Idu ljudi sa stvarima, nezgodno im je da nose. Za 1000 dinara i nekako, a često traže i 1500 do 2000. Mislim, tom lopovluku i javašluku izgleda baš nema ko da stane na put. Nema taksimetra kod njih. A i sa aerodroma se dešava svašta, al da ne idem ni mnogo široko u priču. U svakom slučaju, taksi u Beogradu, globalno gledano, apsolutno ne valja. Mnogo je anomalija sa čestim pokušajima prevara. Skoro isto za kratku relaciju od Svetozara Markovića do Majke Jevrosime, bilo nas je ok trojica, i nije dozvolio nikome da sedne napred. Kao imam decu kući, pa zbog zaraze. Ja uvek, kao i većina ljudi koje poznajem, sedam pozadi, kad sam sam, ili ako nas je naravno dvoje, dvojica kako god, al kad nas ima tako trojica, iako ne preterano krupne građe, što da se guramo pozadi svi. Ne vidim tu potrebu stvarno. Pa ako se toliko plaši zaraze, neće ga spasiti ni to što sedimo iza njega kao vozača. Ja shvatam da u nekim gradovima po Evropi napred i ne može da se sedne, al to u Beogradu nije slučaj, bar do sad nije bio. Koliko god taksista vozio svoja kola, pa aman mi smo putnici koji plaćaju tu vožnju. Ponašaju se kao da si mu ušao u ne znam kakav posed, pa i stan kad izdaješ koliko god bio tvoj, opet taj stanar plaća taj stan, i ne sme da pravi štetu naravno, al isto tako je na neki način i njegov dok plaćaš tu rentu. Ne možeš baš da mu ulaziš kad hoćeš i uznemiravaš ga bezveze. Iako nije možda idealno poređenje, ni taksista ne sme da se ponaša kao da je sam u svojim kolima, kao što i ja na mestu putnika nemam pravo da ga na bilo koji način maltretiram. Iskustva su razna, al definitivno je dosta onih ružnih i negativnih, dok po inostranstvu, a nije da ne putujem po nekoliko puta godišnje, uglavnom dosta pozitivna, čak šta više i vrlo prijatna.