Trebalo je napraviti iste klupe koje su i bile, verovatno od nastanka parka pedesetih godina, bar u jednom manjem broju tek uspomene radi.
Duz glavnih staza nije ni trebalo postavljati klupe, jer time se gubi monumentalnost, to jest uzvisenost jedne ovako oblikovane celine, slicna greska je napravljena i kod Hrama i na Savskom setalistu Kalemegdana. Klupe ne treba postavljati duz staza i time izlagati setace odmeravanu onih koji sede, nego u posebnim lodjama. Tako bi trebalo resiti i setaliste na Dunavskoj obali Dorcola.
Dobar primer je resenje na obali blokova 70 i 45, gde su duz srednje staze na po dva mesta izgradjene vrlo zanimljivo oblikovane lodje polukruznog oblika sa mestima za sedenje. Inace klupe u ovim blokovima postavljene u vreme njihove gradnje 70 ih su dobar primer ukusnog i savremenog resenja.
Sem tih nesretnih klupa, ima niz promasaja u obnovi naseg Tasa.
Uklonjeno je klasicno malo stepeniste sa ruzicnjakom izmedju.
Uklonjen zidic od belog kamena kod Malog pozorista i pored stepenika.
Uklonjena umesto da bude obnovljena fontana kod Sanse, kao sto je davno nestala ona kod 25. maja i nedavno lepa fontana sa ogromnim okruglim basenom na Sajmu.
Jednolicno poplocavanje sivim kockama umesto da je bar nekoliko vrsta poplocavanja plocama prirodne gradje, sljunak, tucanik, kamen, opeka...
Umesto krivudavih uskih staza, postavljeno je nekoliko novih staza pravih ko pista za avione, kao da se u vrt ide da se precicom stigne sto pre, a ne radi setnje koja je drugcija od one po pravim ulicama.
Nijedno spomen obelezje nije premesteno iako nekoliko njih nisu na primerenom mestu jer stoje na znacajnim tackama u vrtu, a nemaju odgovarajucu monumentalnost niti umetnicku vrednost.
Najjzad ni milion begonija ne moze da nadoknadi vrednost, uspomene i raznovrsnost uklonjenog rastinja sa sredisnje leje na glavnoj stazi. Bilo bi dobro da se uklonjene vrste zasade bar sa strana glavnih staza. Kao sto bi trebalo vratiti uklonjeno nisko rastinje u celom Tasmajdanskom vrtu.
...
