Apsolutno se slazem sa Vuckom po pitanju Manjeza, cak, bas zbog slicnog utiska dodjoh sad na forum da prokomentarisem, veceras sam prosao pored parka i zagledao.
Prilicno je proredjen, bespotrebno, a takodje mi smeta potpuno odsustvo niskog zbunastog rastinja, makar uz ulicu... Narocito mi smeta uklanjanje bilo kakvog rastinja (sto visokog, sto niskog) uz Nemanjinu ulicu, gde je pre rekonstrukcije bila "zelena zavesa", pojas koji je zaklanjao park od ulice, "zivi zid"...
Po mom skromnom misljenju, parkovi u uzem gradskom jezgru, nedovoljno prostrani i skromnih dimenzija, treba posetiocu (ili slucajnom prolazniku) da pruze iluziju o potpunoj promeni okruzenja, o izmestanju iz gradske vreve u kutak "netaknute prirode", da budu prave male oaze, makar i polu-divlje (mislim na raskosno rastinje, uz trotoare i plocnike koji vijugaju unutar parka). Da imate utisak kao da ste se na trenutak izgubili, da ne znate na kojoj strani je ulica, osim sto vam zvuk saobracaja u takvim uslovima neminovno dopire do uha...
Takva pejzazna arhitektura koja drvece i tek poneki zbun razmesta kao sobno bilje po dnevnoj sobi za mene nema smisla... Kao sto neko reche, lepo je za razglednicu ili fotografiju, ali za duzi boravak u takvom prostoru... :/
Radije sam za zapustene polupane staze, a u korist biljnog gustisha, nego za ove ulickane i biljnim svetom siromashne parkove koje nam sve chesce priredjuje Gradsko zelenilo.