Svetska politika

[nex999]

A tek primer Brazila...zemlja koja ima deficit sa trgovinom sa USA a dobila je 50% carine. Zato što se Trampu ne svidja ko vodi zemlju.
Nikakve veze sa ekonomijom već samo lična obest.
Pa da vidimo ko će pre da se sunovrati.

 

[Suzuman]

Добитници су несумњиво

ЕУ је имала просечну царину (просек додуше крије одређене неједнакости, али оставимо то на страну) од 1,25%, а Јапан 2,5% на америчку робу. Спуштање ових царина на нулу је безначајно и неће довести готово ни до каквог побољшања америчког извоза. С друге стране, наплаћивање царина од 15% на увоз од стране САД ће изазвати благи пад светског извоза у САД, а увозници ће, несумњиво, пренети трошкове америчким потрошачима. Са тиме да ће се потражња за увозом смањити, али не битно, јер је САД деиндустријализована и производи далеко од довољног.

Добитници су само краткорочно, површно-политички, а дугорочни ефекти царина ће довести до пролагођавања светске трговине, чинећи улогу САД мање релевантном и штетећи дугорочној конкурентности америчких произвођача. Између осталог, има много студија из 2018. године, што није тако давно, које сам подробно ишчитао, и ниједна није објективно показала да су царинама постигли било шта. Тачније, Кинези су им се тако лукаво осветили, ударајући по пољопривредном сектору руралних, републиканских подручја, која су на својим плећима морали да изнесу најтежу цену ових игара. Нет ефекат на економију је додуше 2018. био занемарљив (узевши у обзир контрамере био је у благом минусу), док је расподела неједнакости у томе ко сноси трошкове (искључиво потрошачи наравно) била изразита.

Да су царине тако сјајне, неке земље (попут Индије) би досад постигле далеко више од тога, али тешко... Чак ни САД, са свом својом моћи, неће у економском смислу постићи готово ништа. Политичке играрије које скривају праве економске проблеме.

 

[duke23]

Kad neko pomene "činjenice" obično napiše niz besmislica.
Za uticaj ovih carina na USA biznise ima više nego dovoljno primera, od kuknjave vlasnika malih i srednjih biznisa koji masovno idu pod katanac, do inflacije koja je porasla.
Jedino što drži inflaciju da ne ode u nebesa je FED, ali neće još dugo jer Pauela već odavno provlače kroz toplog zeca.

Zaista je neverovatno da iko veruje da carine plaća zemlja ili kompanija koja izvozi robu na tržište, a ne krajnji kupac.

Ovaj "sporazum" sa evropom je sklepan samo da se bilo čime zatrpa Epstin skandal, naročito deo o evropskim investicijama u USA, da vidim koja će to država da natera korporaciju da otvara proizvodnju u USA ako im se to ne isplati.
Od 30% najavljivanih carina, sad je to 15. Evropa se obavezala na kupovinu američkog tečnog gasa i oružja a već par godina to radi punom parom.

A još niko nije ni siguran u dosta aspekata što jako liči na mnoge prethodne "dilove" sa njim koje ubrzo pogazi ili bivaju zaboravljeni (poput onog našeg)

EU-US tariffs: five key takeaways from the trade deal | Trump tariffs | The Guardian https://share.google/7bMhCG800VycxFJjE

Bukv štagod da se baci na papir makar zaratile Irska i Sev Irska, a s obzirom koliko je trabunjao tamo o vetrenjačama ne bi me čudilo da je UK rešila da ih ukloni oko Trampovih golf terena u Škotskoj.

Pa daj ti činjenice.

Navodiš 15%, 30%. Da li su te brojke veće ili manje nego što su bile 20.1.2025?

Da li su evropske carine veće/iste/manje nego 20.1.2025?

Naravno da ima kuknjave i iz SAD, ali se valjda gleda cela privreda a ne samo neki poseban deo.

Što se Brazila tiče, da li će američki proizvodi biti jeftiniji u Brazilu i da li će brazilski proizvodi biti skuplji u SAD nakon što postignu dogovor?

Umesto Brazil možeš da staviš bilo koju državu ili ekonomski blok (uključujući Kinu).
To da li neko ima deficit ili suficit sa SAD je nebitno, na kraju će svi više kupovati od SAD a strane firme će otvoriti više radnih mesta u SAD.

Što se Epštajna tiče, on nije bio u fokusu kad je dogovoren trgovinski dogovor sa UK.

Ono što se zna, UK, EU, Japan su legli na rudu gde su svoje ekonomije više otvorili ka američkim firmama, a američko tržište je više zatvoreno za njihove proizvode (kod njih proizvedene).

Šta će biti u budućnosti ostaje da se vidi i možemo samo da nagađamo, ali ne vidim da Brazil, Indija, Kina i ostatak sveta može da prođe bolje nego ovi što su do sada postigli dogovor.

 

[duke23]

ЕУ је имала просечну царину (просек додуше крије одређене неједнакости, али оставимо то на страну) од 1,25%, а Јапан 2,5% на америчку робу. Спуштање ових царина на нулу је безначајно и неће довести готово ни до каквог побољшања америчког извоза. С друге стране, наплаћивање царина од 15% на увоз од стране САД ће изазвати благи пад светског извоза у САД, а увозници ће, несумњиво, пренети трошкове америчким потрошачима. Са тиме да ће се потражња за увозом смањити, али не битно, јер је САД деиндустријализована и производи далеко од довољног.

Добитници су само краткорочно, површно-политички, а дугорочни ефекти царина ће довести до пролагођавања светске трговине, чинећи улогу САД мање релевантном и штетећи дугорочној конкурентности америчких произвођача. Између осталог, има много студија из 2018. године, што није тако давно, које сам подробно ишчитао, и ниједна није објективно показала да су царинама постигли било шта. Тачније, Кинези су им се тако лукаво осветили, ударајући по пољопривредном сектору руралних, републиканских подручја, која су на својим плећима морали да изнесу најтежу цену ових игара. Нет ефекат на економију је додуше 2018. био занемарљив (узевши у обзир контрамере био је у благом минусу), док је расподела неједнакости у томе ко сноси трошкове (искључиво потрошачи наравно) била изразита.

Да су царине тако сјајне, неке земље (попут Индије) би досад постигле далеко више од тога, али тешко... Чак ни САД, са свом својом моћи, неће у економском смислу постићи готово ништа. Политичке играрије које скривају праве економске проблеме.

I nije samo stvar u 1,25 i 2,5%.
To smanjenje carina se odnosi i na ostale necarinske poreze.

Ali sve i da se samo odnosi na carine, zašto mislite da će američki potrošači biti voljni da plate 15% veću cenu nekog evropskog proizvoda koji ima američkog konkurenta?

Recimo da imamo 2 kompanije, jedna iz SAD druga iz EU/Japan/UK, i da su pre 2025. bile u istoj/sličnoj tržišnoj poziciji.
Šta će se desiti samo sa pozicijama ovih firmi na američkom tržištu ako preko noći jedna postane 15% skuplja a drugoj ostane ista cena?
A kao što se vidi neće se pozicija popraviti samo na američkom tržištu već i na svim ostalim.

Na ovaj način američke kompanije dobijaju prednost na tržištu gde su već bile i više nego jake što će samo dovesti do jačanja američkih korporacija (polako će preuzeti ono što nije njihovim uslovima).

Ako misliš da 2,5% nije malo, pogledaj razliku u kamati koju ćeš platiti ako uzmeš kredit po 4% i 6,5%. Recimo na 20 godina. Naravno da je daleko od beznačajnog, jer da je beznačajno ne bi ni postojale niti bi se o tome pregovaralo.

 

[nex999]

Evo čak i na foks njuz...

The Tennessee Holler (@thetnholler.bsky.social)

“A tax increase on consumers” Not kind of like. Is.

bsky.app

 

[Ljuba82]

ЕУ је имала просечну царину (просек додуше крије одређене неједнакости, али оставимо то на страну) од 1,25%, а Јапан 2,5% на америчку робу. Спуштање ових царина на нулу је безначајно и неће довести готово ни до каквог побољшања америчког извоза. С друге стране, наплаћивање царина од 15% на увоз од стране САД ће изазвати благи пад светског извоза у САД, а увозници ће, несумњиво, пренети трошкове америчким потрошачима. Са тиме да ће се потражња за увозом смањити, али не битно, јер је САД деиндустријализована и производи далеко од довољног.

Добитници су само краткорочно, површно-политички, а дугорочни ефекти царина ће довести до пролагођавања светске трговине, чинећи улогу САД мање релевантном и штетећи дугорочној конкурентности америчких произвођача. Између осталог, има много студија из 2018. године, што није тако давно, које сам подробно ишчитао, и ниједна није објективно показала да су царинама постигли било шта. Тачније, Кинези су им се тако лукаво осветили, ударајући по пољопривредном сектору руралних, републиканских подручја, која су на својим плећима морали да изнесу најтежу цену ових игара. Нет ефекат на економију је додуше 2018. био занемарљив (узевши у обзир контрамере био је у благом минусу), док је расподела неједнакости у томе ко сноси трошкове (искључиво потрошачи наравно) била изразита.

Да су царине тако сјајне, неке земље (попут Индије) би досад постигле далеко више од тога, али тешко... Чак ни САД, са свом својом моћи, неће у економском смислу постићи готово ништа. Политичке играрије које скривају праве економске проблеме.

Па види, ми још увек не знамо шта се ваља иза брда. Мени је природно и поздрављам то да покушају да регулишу дефицит. Наравно да би се у некој мери прелило на домаћег потрошача. Са друге стране радна места, конкурентност, извоз, мањи увоз. 15% једнострано ће сигурно да направи разлику, пре свега за конкурентност на домаћем тржишту. Није као да немају технологију да не могу да преузму све то. Кући си јефтинији 15%, а споља немаш никакве баријере, ваууу, свака част каубојима заиста.

Е сад долазимо на ону другу страну, долар као резервна валута и што они оваквим стварима засита подстичу друге да направе паралелан платни систем! Можда је ово само припрема за неминовну транзицију, можда неку корпу валута везану за нешто чврсто, па да се они сами уравнотеже? Сведоци смо гомилања злата. Па мање резерве у долару (мада су за плаћања још увек доминантни). Пребрзо ми је ово, нисам очекивао овако нешто...очекивао сам још деценије и деценије штампања долара колико треба...е сад они ђоном крећу и на савезнике, јер нема више нових тржишта. Европу би могла да спаси само сарадња са Русима или потпуни распад Русије.

 

[nensav]

Naravno, glavno je imati bazne resurse i dovoljan broj stanovnika, ali je od ogromne važnosti i da li u državi postoji široka VOLJA da se bude nezavisan i samostalan. I Rusija i Kina su spremne na znatno žrtvovanje da bi imali slobodu odlučivanja. EU nije spremna. I tu se krije bitna razlika između roba i slobodnog čoveka.

Ne slažem se sa ovim narativom da je potrebno nekakvo žrtvovanje (to se tražilo još za vreme Slobe).
Od političara i državnika se očekuje da ne podvrgavaju svoj narod žrtvovanju nego da rade na bogaćenju i dobrobiti svakog pojedinca. To je i ekonomski opravdano, pošto bogati pojedinac više troši, a potrošnja je danas značajn deo GDP (smatra se da treba da bude veći od 60%, tj to je neki minimum). Siromašne države kao na pr Bangladeš koji se žtvuju ni za šta imaju veoma malu potrošnju tako da su nebitni. A SAD koja ima veliku potrošnju vidimo da ima veliki uticaj i da s tim dosta dobro trguje i pregovara (retko ko veruje da će industrija da im se vrati ). Čak šta više to je ispala prednost.

Druga stvar je što ja ovde ne vidim nikakvo žrtvovanje, posebno ne Kine. Snaga Kine nije u žrtvocanju. Snaga je u jakoj ekonomijji i finasijama, usvajanju najmodernijih tehnologija i okretanju ka znanju i nauci. I naravno retki metali. Kina je vodeća u proizvodnji solarnih panela, električnih vozila, AI, super kompjutera, osvaja svemir, itd, da ne nabrajam sve . Tačno je da plate njihovih radnika nisu na nivou EU i SAD, ali to je izbor rukovodstva koje će se izvesno menjati i koje će vremenom rasti.
Posedovati bazne resurse nije dovoljno. Japan, J Koreja, Tajvan, Singapur, pojedine evropske države nemaju bazne sirovine a posetigle su veoma značajn stepen razvoja. I KIna nema bogzna kakve resurse, dosta toga uvozi. Argentina, skoro sve afrikčke države, Rusija imaju ogromne resurse ali nemaju razvoj. Kaskaju za ovim prvima.

 

[duke23]

Па види, ми још увек не знамо шта се ваља иза брда. Мени је природно и поздрављам то да покушају да регулишу дефицит. Наравно да би се у некој мери прелило на домаћег потрошача. Са друге стране радна места, конкурентност, извоз, мањи увоз. 15% једнострано ће сигурно да направи разлику, пре свега за конкурентност на домаћем тржишту. Није као да немају технологију да не могу да преузму све то. Кући си јефтинији 15%, а споља немаш никакве баријере, ваууу, свака част каубојима заиста.

Е сад долазимо на ону другу страну, долар као резервна валута и што они оваквим стварима засита подстичу друге да направе паралелан платни систем! Можда је ово само припрема за неминовну транзицију, можда неку корпу валута везану за нешто чврсто, па да се они сами уравнотеже? Сведоци смо гомилања злата. Па мање резерве у долару (мада су за плаћања још увек доминантни). Пребрзо ми је ово, нисам очекивао овако нешто...очекивао сам још деценије и деценије штампања долара колико треба...е сад они ђоном крећу и на савезнике, јер нема више нових тржишта. Европу би могла да спаси само сарадња са Русима или потпуни распад Русије.

Ekonomski deo se dešava danas i tu su uradili odličan posao za sebe a loš po sve ostale.

E sad, što se $ tiče to je priča za negde u budućnosti. A u svakom slučaju da bi dolar ostao to što jeste jaka američka privreda je ključna u tome.
Oni se jesu navikli na štampanje $ i da su mogli da nastave tako da rade još decenijama verovatno bi tako i nastavili.
To što su se odlučili za ovakve poteze meni govori da su bili svesni da ne mogu još dugo ovako pa je bolje da urade šta mogu dok nije kasno (ako još uvek nije).

 

[Suzuman]

Ali sve i da se samo odnosi na carine, zašto mislite da će američki potrošači biti voljni da plate 15% veću cenu nekog evropskog proizvoda koji ima američkog konkurenta?

Многе „алтернативе“ заправо нису супститути. САД не производе исти асортиман или квалитет робе у кључним секторима, нити могу. Амерички ланци снабдевања у великој мери зависе од увозних инпута.

Recimo da imamo 2 kompanije, jedna iz SAD druga iz EU/Japan/UK, i da su pre 2025. bile u istoj/sličnoj tržišnoj poziciji.

Временом, потрошачи ће се суочити са мањим избором, вишим ценама и мање иновација.

A kao što se vidi neće se pozicija popraviti samo na američkom tržištu već i na svim ostalim

Остатак света се брзо прилагођава: формираће алтернативне трговинске савезе, мењаће ланце снабдевања и деамериканизоваће се где год је то могуће.

Ako misliš da 2,5% nije malo, pogledaj razliku u kamati koju ćeš platiti ako uzmeš kredit po 4% i 6,5%

Кумулација кредита и једнократни трошкови нису исто. Једноставно није никакав "game-changer".

 

[nensav]

Ekonomski deo se dešava danas i tu su uradili odličan posao za sebe a loš po sve ostale.

E sad, što se $ tiče to je priča za negde u budućnosti. A u svakom slučaju da bi dolar ostao to što jeste jaka američka privreda je ključna u tome.
Oni se jesu navikli na štampanje $ i da su mogli da nastave tako da rade još decenijama verovatno bi tako i nastavili.
To što su se odlučili za ovakve poteze meni govori da su bili svesni da ne mogu još dugo ovako pa je bolje da urade šta mogu dok nije kasno (ako još uvek nije).

Jačina dolara ne zavisi samo od američke ekonomije.

Kao svetska valuta on sada zavisi i od dešavanja na svetskim berzama, tokovima novca i svetske trgovine. Već sam napisao u prethodnom postu, zemlje izvoznici balansiraju svoje viškove tako što kupuju dolarske obeveznice i akcije i na taj način jačaju dolar. To amerikanci sada pokušavaju nekako da reše.

 

[duke23]

Многе „алтернативе“ заправо нису супститути. САД не производе исти асортиман или квалитет робе у кључним секторима, нити могу. Амерички ланци снабдевања у великој мери зависе од увозних инпута.

Временом, потрошачи ће се суочити са мањим избором, вишим ценама и мање иновација.

Остатак света се брзо прилагођава: формираће алтернативне трговинске савезе, мењаће ланце снабдевања и деамериканизоваће се где год је то могуће.

Кумулација кредита и једнократни трошкови нису исто. Једноставно није никакав "game-changer".

Zašto smatraš carinu jednokratnim troškom ako je plaćaš svake godine? Ako je američki izvoz u EU bio 370B $, znači da je plaćeno 5B $ carina.
Za 10 godina to je 50B $.
Deo tih 5B$ se iskoristi da se snize cene I postane konkurentniji u EU (postaneš bolji od konkurencije), deo iskoristiš da više ulažeš u razvoj (pobediš konkurenciju), deo uložiš u plate svojih radnika (više troše, američko tržište jača), deo isplatiš vlasnicima (oni dalje ulažu ili troše).
Ovi delovi mogu da idu bilo gde od 0-100%.

Ako alternative nisu dostupne, to onda u potpunosti plaća američki potrošač/kompanija.

Samo koji deo evropskog izvoza spada u taj deo da nema alternative? I šta sprečava SAD da podsticaje tim sektorima koji budu pogođeni.

Jel Audi proizvod koji nema alternativu? Da li će amerikanci plaćati više za Audi ili će Audi otvoriti fabriku u SAD? Ako Audi otvori fabriku u SAD jednu će zatvoriti u Evropi.

Amerika je počela sa sankcijama 2017/18. Ne vidim da se svet deamerikanizovao za to vreme.
Ako kinezi nisu uspeli to da urade za 7-8 godina, tek EU nema šanse da to uradi u kraćem roku. Ako pričamo o nekim rokovima od 10+ godina za to vreme će "tržište" uraditi svoje I američke korporacije će progutati konkurenciju?

Ako je deamerikanizacija moguća i izvodljiva zašto je EU upravo pristala na ovaj "dogovor"?

 

[boca-ica]

Ima tu ineceg dobro.
Uvozne stvari malko ce biti nedostupnije pa ce se dopunjavati domacom proizvodnjom mada bojim se
da ce se pre nadomestiti uvozom sa drugih ino strana manje kvalitetnim i jeftinije samo u veleprodaji a u malo prodaji , ta zamena proizvoda u rafovima nece se osetiti na cenama tj djepovima gradjana.

 

[Zuma]

Ne slažem se sa ovim narativom da je potrebno nekakvo žrtvovanje (to se tražilo još za vreme Slobe).
Od političara i državnika se očekuje da ne podvrgavaju svoj narod žrtvovanju nego da rade na bogaćenju i dobrobiti svakog pojedinca. To je i ekonomski opravdano, pošto bogati pojedinac više troši, a potrošnja je danas značajn deo GDP (smatra se da treba da bude veći od 60%, tj to je neki minimum). Siromašne države kao na pr Bangladeš koji se žtvuju ni za šta imaju veoma malu potrošnju tako da su nebitni. A SAD koja ima veliku potrošnju vidimo da ima veliki uticaj i da s tim dosta dobro trguje i pregovara (retko ko veruje da će industrija da im se vrati ). Čak šta više to je ispala prednost.

Druga stvar je što ja ovde ne vidim nikakvo žrtvovanje, posebno ne Kine. Snaga Kine nije u žrtvocanju. Snaga je u jakoj ekonomijji i finasijama, usvajanju najmodernijih tehnologija i okretanju ka znanju i nauci. I naravno retki metali. Kina je vodeća u proizvodnji solarnih panela, električnih vozila, AI, super kompjutera, osvaja svemir, itd, da ne nabrajam sve . Tačno je da plate njihovih radnika nisu na nivou EU i SAD, ali to je izbor rukovodstva koje će se izvesno menjati i koje će vremenom rasti.
Posedovati bazne resurse nije dovoljno. Japan, J Koreja, Tajvan, Singapur, pojedine evropske države nemaju bazne sirovine a posetigle su veoma značajn stepen razvoja. I KIna nema bogzna kakve resurse, dosta toga uvozi. Argentina, skoro sve afrikčke države, Rusija imaju ogromne resurse ali nemaju razvoj. Kaskaju za ovim prvima.

Pod žrtvovanjem sam mislio na početne teškoće zaposlenih u nekoj firmi koje su posledica nasilnog prekidanja do tada optimalnih prizvodnih lanaca i trgovine. Recimo neka firma je investirala u dobar proizvod koji plasira u Americi. A iz Amerike kupuje neke delove koje ugrađuje u taj proizvod. Uvođenjem carine na uvoz od strane Amerike, ceo posao i početna investicija propada jer taj proizvod više po ceni nije konkurantan Američkim kupcima. Dodatno, domaća zemlja može uvesti kontra carine Americi. I u tom slučaju nephodni delovi za taj proizvod, koji su se ranije uvozili iz Amerike, postaju skuplji, pa onda i ceo izvozni proizvod mora da ima veću cenu. Ponovo se dešava isto, taj izvozni posao propada jer više nisu konkurentni na Američkom tržištu.

Takva firma ima dva izbora. Može sama sebi da smanji profit (ako je bio dovoljno veliki), što smanjuje ili ukida povećanje cene izvoznog proizvoda za Amerikance. Tako posao nije potpuno propao, ali je isplativost postala mala. Ili može da potpuno prekine i uvoz i izvoz u Ameriku, i da traži druga tržišta. Tako je ceo izvozni posao za Ameriku propao. Citava početna investicija im je propala. Drugi izbor je dugoročno bolji, ali kratkoročno traži žrtvovanje svih zaposlenih jer su izgubili početnu investiciju budući da se kompletan izvozni posao u Ameriku potpuno i trajno prekida (a ne samo da donosi manji profit, kao u prvom izboru).

Zbog toga očekujem da će u početku većina manjih zemalja pristati na Američke ucene dok im se ne amortizuje postojeće početno ulaganje u trgovinu sa njima. Za to vreme će tražiti druga tržišta i druge snabdevače, pa kasnije više neće nastavljati trgovinu sa Amerikancima. Tako će Amerikanci imati kratkoročne koristi od Trampovih carina, ali će dugoročno biti na gubitku jer će kasnije izgubiti mnoga tržišta. Kad drugim zemljama prihod postane manje zavistan od izvoza u Ameriku, ona gubi ucenjivački potencijal.

 

[nensav]

Pod žrtvovanjem sam mislio na početne teškoće zaposlenih u nekoj firmi koje su posledica nasilnog prekidanja do tada optimalnih prizvodnih lanaca i trgovine. Recimo neka firma je investirala u dobar proizvod koji plasira u Americi. A iz Amerike kupuje neke delove koje ugrađuje u taj proizvod. Uvođenjem carine na uvoz od strane Amerike, ceo posao i početna investicija propada jer taj proizvod više po ceni nije konkurantan Američkim kupcima. Dodatno, domaća zemlja može uvesti kontra carine Americi. I u tom slučaju nephodni delovi za taj proizvod, koji su se ranije uvozili iz Amerike, postaju skuplji, pa onda i ceo izvozni proizvod mora da ima veću cenu. Ponovo se dešava isto, taj izvozni posao propada jer više nisu konkurentni na Američkom tržištu.

Takva firma ima dva izbora. Može sama sebi da smanji profit (ako je bio dovoljno veliki), što smanjuje ili ukida povećanje cene izvoznog proizvoda za Amerikance. Tako posao nije potpuno propao, ali je isplativost postala mala. Ili može da potpuno prekine i uvoz i izvoz u Ameriku, i da traži druga tržišta. Tako je ceo izvozni posao za Ameriku propao. Citava početna investicija im je propala. Drugi izbor je dugoročno bolji, ali kratkoročno traži žrtvovanje svih zaposlenih jer su izgubili početnu investiciju budući da se kompletan izvozni posao u Ameriku potpuno i trajno prekida (a ne samo da donosi manji profit, kao u prvom izboru).

Zbog toga očekujem da će u početku većina manjih zemalja pristati na Američke ucene dok im se ne amortizuje postojeće početno ulaganje u trgovinu sa njima. Za to vreme će tražiti druga tržišta i druge snabdevače, pa kasnije više neće nastavljati trgovinu sa Amerikancima. Tako će Amerikanci imati kratkoročne koristi od Trampovih carina, ali će dugoročno biti na gubitku jer će kasnije izgubiti mnoga tržišta. Kad drugim zemljama prihod postane manje zavistan od izvoza u Ameriku, ona gubi ucenjivački potencijal.

Ok, sada ima više smisla. Bolja reč od žrtvovanja bi bila možda elastičnost ili spisobnost, snaga, za amortizaciju udara ali može i tako. Zaposleni rade za platu, više to važi za gazde. Tramp i računa da će izvoznici da smanje svoje margine, ali ima on nekuh drugih ciljeva, da se ne ponavljam

 

[Duleja]

Vrlo interesantna studija o kineskim državnim preduzećima.

Inside China’s state-owned enterprises: Managed competition through a multi-level structure
China's state-owned enterprises are among the largest firms in the world, dominating key sectors of the Chinese economy and playing a major role in Chinese projects abroad through the Belt and Road Initiative. This article describes a system of “managed competition” among China's state-owned enterprises that attempts to harness the forces of competition while intervening to ensure a robust field of capable competitors. This system is implemented through a multi-level structure where parent state-owned enterprises coordinate and balance competition among a set of similarly resourced subsidiaries through the allocation of management personnel and resources. This article examines how this approach works in practice through an in-depth empirical case study of two of China's largest infrastructure construction firms: China Railway Group Limited and China Railway Construction Corporation. Understanding the internal structure and operations of China's state-owned enterprises sheds light on a crucial part of China's political economy and on China's efforts to extend its influence globally.

 

[Suzuman]

Zašto smatraš carinu jednokratnim troškom ako je plaćaš svake godine? Ako je američki izvoz u EU bio 370B $, znači da je plaćeno 5B $ carina.
Za 10 godina to je 50B $.
Deo tih 5B$ se iskoristi da se snize cene I postane konkurentniji u EU (postaneš bolji od konkurencije), deo iskoristiš da više ulažeš u razvoj (pobediš konkurenciju), deo uložiš u plate svojih radnika (više troše, američko tržište jača), deo isplatiš vlasnicima (oni dalje ulažu ili troše).
Ovi delovi mogu da idu bilo gde od 0-100%.

Ne biva. EU je u 2024. prikupila oko 3 milijarde evra carina od US. Da ih nije možda to sprečilo da pokore evropsko tržište? Pa FX volatilnost može da varira u većim iznosima od navedenih, koji su smešni da bi donelo bilo kakvu značajnu promenu. To što ti pričaš je moguće generalno u teoriji, ali se jednostavno ne dešava. Carine nisu krive USA što nemaju dobra koja mogu da budu kompetitivno izvezena. Koja će dobra Ameri da prodaju Evropi osim onih koje im prodaju sada? Nema.

Jel Audi proizvod koji nema alternativu?

Znaš koliko čini procenata otprilike izvoz automobila nemačkih u ukupnom izvozu EU u SAD? Oko 5%, tako.

Amerika je počela sa sankcijama 2017/18. Ne vidim da se svet deamerikanizovao za to vreme.
Ako kinezi nisu uspeli to da urade za 7-8 godina, tek EU nema šanse da to uradi u kraćem roku. Ako pričamo o nekim rokovima od 10+ godina za to vreme će "tržište" uraditi svoje I američke korporacije će progutati konkurenciju?

Sve je proces, ne trenutak. Na marginama se već dešvaju ključne promene. Kina je već tolika postala nezavisnija od USA za kratko vreme, da je to neopisivo. Niko im nije kriv što ne mogu da naprave bolji proizvod za manje pare. Ne umeju i to ti je.

Ako je deamerikanizacija moguća i izvodljiva zašto je EU upravo pristala na ovaj "dogovor"?

"Stay close now, hedge later". Alternative još nisu zrele. A ove sankcije će sve samo pogurati u pravcu ubrzanja ka istim. Ne poričem da će kratkoročno Evropi biti naneta šteta. Ali će se na duže staze pokazati kako je sve ovo bilo pogrešno od strane USA. Trgovaće EVropa i bez njih. Ima tržišta na pretek za njihovu robu.

 

[duke23]

Važi. Takoreći sitnica.

Možda da javi neko nemcima da je ovo ništa?

EU-US trade deal as it happened: Germany’s Merz says agreement will cause ‘considerable damage’ to bloc’s economy

www.ft.com

Vi izgleda niste ni svesni kakav je ovo poraz Evrope.

Edit. A stvari koje amerikanci ne proizvode i gde nisu konkurenti, poluprovodnička oprema (ASML), određena hemija, retki metali I slično, ulaze na listu na koje se ne primenjuje carina.

Izjave nemačke, francuske industrije, evropskih proizvođača čelika su sve konzistentne da je u pitanju loš ugovor po Evropu.

 

[Suzuman]

Super su carine. A još bolje je kad možeš da pozajmiš trilion kad ti se prohte.

https://www.investing.com/news/economy-news/us-treasury-plans-to-borrow-over-1-trillion-in-third-quarter-93CH-4155895

 

[duke23]

Naravno da je još bolje kad možeš da pozajmiš toliko novca kad god hoćeš.

Sa jedne strane izjave su dali francuski i nemački premijeri, političari iz Španije, Irske, Italije. Svi se slažu da je ovo loš ugovor za EU i da će biti ogroman udarac za EU industriju.
Sa druge strane nex999 stavlja nekog lika sa Foxa.

Suma sumarum sve je to isto i svi su na gubitku, a Trump je to lično uradio jer ne zna gde bije.

Tj. EU je samo kratkoročno na gubitku, sad kad se okrene novim tržištima ima sve da puca. Kriza je naša šansa.

 

[Suzuman]

Фокусираш се на буку около, која већином не говори ништа значајно. Било би паметније погледати финансијску слику САД тренутно:

М2 алармантно расте, а ФЕД покушава да спречи да америчка економија поново склизне у високу инфлацију. Тржиште рада је затегнуто због егзогених сила, а ефекат царина ће доћи са закашњењем, баш као што се пандемијска инфлација појавила са закашњењем. Идеално, ФЕД би требало да пређе на јак QT, исцеди ликвидност и снизи каматне стопе, али би онда акције отишле дођавола, yield curve би постао стрмији услед већег term premium-а. Стога, пошто немају превише избора, сада паметно раде најмање ефикасну ствар. А то је неки плашљиви QT, реторика, држање стопа нетакнутим. Хтели би они да реагују, али не могу, јер их је Трамп једноставно разбио. Зато овај кука ли кука да режу камате, али никако да га послушају. Powell је незналица чини се.

Са друге стране, ЕУ држи инфлацију лагано на 2%, са релевантном каматном стопом од 2.15% (a SAD na 4.5%), тако нешто. Видећемо ко ће боље да прође.

 

[duke23]

Fokusiram se na EU (tu živim) jer mi je to najbitnije. Kao što bi i tebi trebalo da bude jer Srbija zavisi mnogo više od Italije i Nemačke nego od SAD.

A to koliko amerikanci duguju i da imaju velike probleme nije ništa novo.

Što bi rekao Žika Todorović, ako nisi rešio problem s parite, šte ga rešiš s mnogo parite.

I oni su odlučili da te pare potrebne da reše svoje probleme uzmu od ostatka sveta. To znači i od tebe i od mene.

A ljudi se smejali na sve to pre 6 meseci.

Što se kamata tiče, SAD ima veći prostor za spuštanje ukoliko se uđe u recesiju.

Opet ponavljam, pogledaj jučerašnje reakcije. Jedna od tih reakcija jeste da je sada smanjena mogućnost za spuštanje kamate ECB.
Kako, zašto, nemam pojma. Ali to su zaključci nakon ovog "dogovora".

 

[nensav]

Powell је незналица чини се.

Sad ko je neznalica...

Danas čitam reagovanja iz EU (ne živim tamo, ali od toga zavisi i naša sudbina), niko ništa sigurno ne zna. VderL je to izgleda na svoju ruku dogovorila. Neko kaže da je sporazum OK, neki kažu da je katastrofa, treći da ništa nije potpisano i da se radi samo najavama i da će tu dosta da se menka. Verovatno će po starom dobrom običaju, nejedinstvo i nesposobnost za zajedničke odluke unije prevagnuti. Ono što mnogi previdjaju je to da Evropa nije na nivou Kine i SAD, a postoje šanse da je i Indija pređe (za jedno 10 godina na pr.) što znači da nema previše moći da ispregovara povoljnije uslove.

 

[Suzuman]

Sad ko je neznalica...

Био сам саркастичан.

Ono što mnogi previdjaju je to da Evropa nije na nivou Kine i SAD, a postoje šanse da je i Indija pređe (za jedno 10 godina na pr.) što znači da nema previše moći da ispregovara povoljnije uslove.

Не бих се сложио, но добро.

 

[duke23]

Pauela je zaposlio Tramp (iako sad tvrdi da je to bio Bajden).
Da li je neznalica ili ne, ali on (i svi zvančnici FEDa) su vozili priču o tranzicionoj inflaciji dosta duže nego što je bilo normalno. Da li iz neznanja ili skrivenih motiva manje je bitno.

BTW, jeste ispratili poslednji susret Pauela i Trampa? Trampara je sa Pauelom kao obilazio radove na rekonsteukciji zgrade FEDa I tu se kao oni nešto svađaju da li je na rekonstrukciju potrošeno 2,5 ili 3 milijarde $. Nebitno je koji broj je tačan. Na rekonstrukciju zgrade. Institucije u kojoj rade ljudi koji su negirali inflaciju kad je uveliko postojala.

Onda i bude jasno kako se dođe do toga da im je GDP 30 hiljada milijardi $.

 

[Ljuba82]

Opet ponavljam, pogledaj jučerašnje reakcije. Jedna od tih reakcija jeste da je sada smanjena mogućnost za spuštanje kamate ECB.
Kako, zašto, nemam pojma. Ali to su zaključci nakon ovog "dogovora".

Има притисака са обе стране. Европа има робни суфицит са Америма озбиљан, мада се то делимично пегла услугама (консалтинг, финансије, лиценце софтвера и остало транге-франге). У принципу би требало да стимулишу своју мануфактуру снижавањем камата зато што ће сигурно имати пад продатих количина у САД после овог споразума! Са друге стране имаш цео тај раст трошкова и они не смеју да дозволе да опет (увозна) инфлација крене да дивља (дакле морали би опет да дижу камате). Ако ФЕД остави овакве камате, а ЕЦБ спушта, долар би јачао, опет би кренула инфлација. Везане су им руке.