Šta je novo?

Svetska politika

Skok cena će pokriti kupci i to je neminovnost, što će da dovede do manje potrošnje i većoj neizvesnosti a tržište će to jasno da pokaže danas sa stanjem na berzi kada se otvori (Tramp je naravno ovo sve objavio po zatvaranju berze).
Trampov strucni tim smatra da ce izvoznici u SAD, npr kineske firme apsorbovati porast cena, tako sto ce pristati na manje profite i da ce tako strane drzave platiti cenu restrukturiranja americke ekonomije? Navodno su neke drzave vec pristale na to.
Ti smatras da ce americke firme nekako da ovo iskoriste da podignu cene?
 
Trampov strucni tim smatra da ce izvoznici u SAD, npr kineske firme apsorbovati porast cena, tako sto ce pristati na manje profite i da ce tako strane drzave platiti cenu restrukturiranja americke ekonomije? Navodno su neke drzave vec pristale na to.
Ti smatras da ce americke firme nekako da ovo iskoriste da podignu cene?

Pa lepo sam ti okačio primer da se upravo to već desilo prošli put.
Tržište ne funkcioniše tako kako misliš, kao ni korporacije koje zavise od tika na berzi i kvartalnog preseka stanja. Države se ništa ne pitaju koju će to cenu da ima Nike majica ili patika ili mercedes G klase (osim kada su carine u pitanju naravno).
Bio je i primer, koji ne mogu trenutno da iskopam kako je Mercedes ispratio carine na dostavna vozila tako što je rasklapao kombije pre utovara na brod i potom isti sklapao u trećoj zemlji izuzetoj od carina, i opet tako povećao sebi profit jer su i američka dostavna vozila poskupela.
 
Pa lepo sam ti okačio primer da se upravo to već desilo prošli put.
Tržište ne funkcioniše tako kako misliš, kao ni korporacije koje zavise od tika na berzi i kvartalnog preseka stanja. Države se ništa ne pitaju koju će to cenu da ima Nike majica ili patika ili mercedes G klase.
Bio je i primer, koji ne mogu trenutno da iskopam kako je Mercedes ispratio carine na dostavna vozila tako što je rasklapao kombije pre utovara na brod i potom isti sklapao u trećoj zemlji izuzetoj od carina, i opet tako povećao sebi profit jer su i američka dostavna vozila poskupela.
ovo poslednje je fascinantno.
Fascinira me koliko se firme brzo prilagodjavaju.
Ali nije li upravo to ono sto Tramp hoce, npr, u tvom poslednjem primeru, da natera Mercedes da otvori barem fabriku za sklapanje automobila u SAD?

Mislim da Tramp hoce izvoznike u SAd da primora da otvore fabrike u SAD, makar na nivou polufabrikata.
Prakticno da natera nemacke firme da investiraju u SAD.
Skupi energenti u EU bice dodatni podsticaj.
Plan je skoro savrsen. severnog toka vise nema, EU uvozi americki LNG, u isto vreme firme iz EU, ako hoce da izvoze u SAD moraju da investiraju u SAD.
To je prof Hudson predvideo jos pre dve godine, SAD ce ih pojesti.
 
ovo poslednje je fascinantno.
Fascinira me koliko se firme brzo prilagodjavaju.
Ali nije li upravo to ono sto Tramp hoce, npr, u tvom poslednjem primeru, da natera Mercedes da otvori barem fabriku za sklapanje automobila u SAD?

Da, ali to opet neće spečiti udar na dzep. Otvoriće neka radna mesta gde će mercedes da zaposli jeftinu radnu snagu (uvozom iste preko B1 vize) negde u Južnoj Karolini, i to su zapravo i otvorili.
Treba imati u vidu da mnogi proizvodjači automobila i imaju fabrike za sklapanje po USA, pa i američki (koji proizvode u Meksiku ili negde dalje pa sklapaju u USA)

 
Evo šta o deficitu misli profesor Petis, ja njega pratim na druđtvenim mrežama, skinuo samnjegove tvitove, malo je komplikovano za čitanje, najbolje ubaciti u google transplate


Najkraće, on kaže da se deficit na ovaj način ne rešava i da ovo neće popraviti stvar

A evo i Krugmana, koji jeste zakleti anti trampovac, tako da mu mnogi ne veruju. Ali je ipak nobelovac


Ovo što on piše, da li je pisano pre ovih tarifa juče? Uvođenjem carina celom svetu sprečava se ovo rerouting izvoza što navodi da se desilo u prvom Trampovom mandatu. A sad se vidi da su te zemlje preko kojih je izvoz iz Kine usmeren pogođene najviše, Vijetnam i ostatak jugoistočne Azije.

Nije da nisu oni pokušali ranije da nateraju Kinu da prestane da devalvira valutu i da smanji svoj suficit. Isto i Nemačku koja je sakrivena iza EU i slabog evra (slabog evra u odnosu na Nemačku ekonomiju, ne u odnosu na siromašne članice evrozone) pa njen suficit i nije toliko vidljiv. Jednostavno nisu imali mehanizme da ih nateraju da utiču na ove ostale faktore.
Pokušali su pojedinačnim carinama (Kina uglavnom), pa kad se i to izbeglo, sad se ide na ceo svet da se zatvore sve opcije osim da se proizvodnja prebaci u SAD.

Neko je napisao da su oni izgubili znanje i ljude i da su se prebacili na usluge. Jesu, ali sad menjaju politiku. I to je ono što je Vans rekao na sastanku sa industrijalcima.
Radnici se obuče, samo je pitanje resursa. U ovom slučaju ostatak sveta će to da plati. Videti šta se dešava u poslednjih 5 godina u proizvodnji čipova.
 
Već se klade da će ameri za neke države popustiti carine, za neke će zažmuriti, neki će devalvirati svoje valute, neki će tražiti druga tržišta, snalaziće se.

Ima još jedna stvar kod ovob trampovog poteza. A to je da su SAD aktivno promovisali slobodnu trovinu, da su gradili insitucije (svetksa banka, MMF, svetska trgovinska organizacija) koji su je pomagali, da su mnoge alijanse formirane - NAFTA, itd. Biznisi i države su mnogo investirale u proizvodnju za koju su očekivale da bude oslobođena carina i ostalih prepreka (auto delovi u Kanadi i Meksiku, nameštaj u Koreji i KIni). Odjednom oni sada ostaju bez profita. Ako im banke ne pomognu, onda idu u bankrot, a veliki bankroti vuku ceo svet u recesiju, stagnaciju, depresiju i videćemo šta još.
Mislim da ovo ne odgovara i nama, ne zato što mnogo izvozimo u ameriku, nego što su naše firme u evropskim i kineskim proizvodnim lancima. Ako nemačka firma ode u bankrot zbog otežanog prisupa tržištu SAD, onda slična sudbina može da čeka i njene dobavljače.
 
Pa to i jeste neki cilj, oslabiti konkurenciju, ojačati svoje firme koje će posle nekog vremena pokupovati ove prve ili će jednostavno preuzeti tržište. Nakon toga (ko zna kad, 5, 10, 15 godina od danas) ide opet ista priča o slobodnoj trgovini i globalizaciji zašto je dobro za nas.
 
Pa to i jeste neki cilj, oslabiti konkurenciju, ojačati svoje firme koje će posle nekog vremena pokupovati ove prve ili će jednostavno preuzeti tržište. Nakon toga (ko zna kad, 5, 10, 15 godina od danas) ide opet ista priča o slobodnoj trgovini i globalizaciji zašto je dobro za nas.
deluje mi malo pojednostavljeno, ali ko zna, možda i budeš u pravu. Samo što će za 10 15 godina drugi biti gazda u svetu
 
Neće se to desiti jer će im druge zemlje udariti kontra-carine na njihov izvoz. Ova mera ne može da pomogne američkoj ekonomiji ni na jedan način.

Koga zanima, istražite Tariff Act iz 1930. gde su uradili istu stvar i kakve je to efekte imalo po USA ekonomiju.
 
Neće se to desiti jer će im druge zemlje udariti kontra-carine na njihov izvoz. Ova mera ne može da pomogne američkoj ekonomiji ni na jedan način.

Koga zanima, istražite Tariff Act iz 1930. gde su uradili istu stvar i kakve je to efekte imalo po USA ekonomiju.
Evo samo što neće Srbija i razne Srbije po svetu da im uvedu kontracarine. Čak ni veliki igrači (Kina i ostali) neće uvesti isti nivo ako i budu uvodili nešto.

Suludo je ovo pripisati nekom ludilu Trampa kao pojedinca. Isto je bilo ismevanje kad je uveo carine kinezima u prvom mandatu. I šta se desilo kad je došlo do promene vlasti? Ništa, tj. čak su povećali carine i uveli dodatne zabrane.

@nensav Cilj i jeste da se ostane gazda i spreči dolazak tog novog gazde. Otuda i premeštanje fokusa sa Evrope na Aziju (vojno, ekonomski).
I to nije počelo sa Trampom, počelo je sa Obamom.
Tramp (u prvom mandatu) je samo ubrzao stvari.

Sad su došli do zaključka da ni to nije bilo dovoljno, nego moraju još radikalnije odluke da se donose.

Da li će uspeti ili ne, ostaje da se vidi, ali njihovi postupci imaju smisla ako se zna šta im je cilj (da ostanu najmoćnija država na svetu).
 
Evo samo što neće Srbija i razne Srbije po svetu da im uvedu kontracarine. Čak ni veliki igrači (Kina i ostali) neće uvesti isti nivo ako i budu uvodili nešto.

A ja sam pomenuo Srbiju gde? Naravno da mislim na velike zemlje, Kinu, Kanadu, EU, koje će odgovoriti na njihove carine. Skuplji uvoz će dovesti do pada standarda, a nekonkurentni izvoz će dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti. Faktički niko ne dobija, ali Amerika ima mnogo više da izgubi od ostalih po mom mišljenju.
 
Da, Kina je bila pod američkim carinama od prvog Trampovog mandata, a zatim dobila nove za vreme Bajdena, a sada još pride. I opet, američke investicije u Kini su duplo veće nego kineske u SAD. (https://www.china-briefing.com/news/china-corporate-presence-and-investment-in-the-us/)

Za Kinu tu se ništa neće bitno promeniti osim dalje stagnacije američkog biznisa u Kini kao što je Tesla. A Apple će morati dodatno da lobira u maralagu za olakšice ili izuzeća što će sigurno da se svidi ostalim američkim firmama koje zavise od Kine.

Za SAD, ceo lanac snabdevanja će sada dobiti udar kao od kovida onomad, cene će da odu na gore i ostaće tu i kada se lanac normalizuje. Tramp će da krene da otvara neke fabrike kao ovaj naš, i to će biti zasnovano na istim principima ko i ovde, fabrika je tu, radnici su tu, neka roba izlazi...A fabrika je montažno demontažna, radnici bez prava na sindikat i na privremenim vizama sa platama ispod minimalca, sklapaju robu od kineskih delova ili materijala. Koja košta skuplje.
I čim se stvari raščiste, ode i ta fabrika.
 
Poslednja izmena:
Ceo lanac snabdevanja će sada dobiti udar kao od kovida onomad, cene će da odu na gore i ostaće tu i kada se lanac normalizuje. Tramp će da krene da otvara neke fabrike kao ovaj naš, i to će biti zasnovano na istim principima ko i ovde, fabrika je tu, radnici su tu, neka roba izlazi...A fabrika je montažno demontažna, radnici bez prava na sindikat i na privremenim vizama sa platama ispod minimalca, sklapaju robu od kineskih delova ili materijala. Koja košta skuplje.
I čim se stvari raščiste, ode i ta fabrika.

Da pretpostavimo da će fabrika da preživi, obezbedi poslove i uspešno posluje - što bi bio pozitivan efekat tih carina (u koji sumnjam), u praksi će to dovesti samo do toga da ta fabrika proizvodi robu mnogo skuplje nego proizvođači u drugim državama. I zbog toga što je uvoz sad dodatno tarifiran, američki narod će u praksi morati da plaća proizvod više, bilo da kupuje domaći ili uvezen.

Pomnoži to sa 200 različitih industrija, i to znači da će uslediti oštar pad standarda američke populacije, jer će ono što su plaćali u iznosu x dosad, ubuduće plaćati u iznosu x + premijum koji nastaje zbog skupe domaće proizvodnje ili, ako je uvozni proizvod, carine.

Na sve to, velika tržišta gde USA izvozi svoje proizvode će uvesti recipročne carine, što će učiniti američke proizvode dodatno nekonkurentnim. Vremenom će to dovesti do pada izvoza, pada prihoda, rasta nezaposlenosti, i onda potencijalno čak i zatvaranja tih biznisa koje su carine kratkoročno podstakle.

Ako trenutna administracija bude konzistentna u primeni ovih carina, mislim da ćemo sve ove negativne efekte videti pre kraja Trampovog mandata. Već postoje istorijski primeri da protekcionistički model ne funkcioniše i uglavnom samo šteti standardu domaćeg stanovništva. Postoje ekonomski razlozi zašto su Amerikanci uvozili toliko te robe umesto da je proizvode sami, i to se ne može rešiti carinama.
 
IMG_0864.jpeg
 
Ako trenutna administracija bude konzistentna u primeni ovih carina, mislim da ćemo sve ove negativne efekte videti pre kraja Trampovog mandata. Već postoje istorijski primeri da protekcionistički model ne funkcioniše i uglavnom samo šteti standardu domaćeg stanovništva. Postoje ekonomski razlozi zašto su Amerikanci uvozili toliko te robe umesto da je proizvode sami, i to se ne može rešiti carinama.
Potsetimo sa da su SAd vec bili protekcionisti i to je bila njihova politika od nastanka do II svetskog rata.
Nistaim nije falilo. Kada je engleski ambasador zagovarao snizenje carina za engleski pamuk, tadasnji americki predsednik mu je dogovorio da ce otvoriti trziste kad i oni dostignu industrijski potencijal tadasnje Engleske.

Ukoliko je izvodljiv u 21. veku, onako povrsno gledano, ovaj protekcionizam je odlican za SAD.
Zemlje izvoznici bice primorane da investiraju u SAD ili da sami plate carinu spustanjem svoje cene.
Tacno je da ce to biti fabrike slicne onome sto Hulja radi u Srbiji, sa niskim platama, ali Tramp ne spasava radnicku kklasu SAD nego krupni kapital.
Ovo je kapitalisticka revolucija.

A ako dovede svet u krizu, to je bonus. Smanjenje deficita dovesce toga da i investitori koji unistavaju Beograd imaju manje novca, da stanovi koje grade vis enikom ne budu potrebni. Jos ako bi Rusi nekako otisli odavde, to bi bilo savrseno.

Da pretpostavimo da će fabrika da preživi, obezbedi poslove i uspešno posluje - što bi bio pozitivan efekat tih carina (u koji sumnjam), u praksi će to dovesti samo do toga da ta fabrika proizvodi robu mnogo skuplje nego proizvođači u drugim državama. I zbog toga što je uvoz sad dodatno tarifiran, američki narod će u praksi morati da plaća proizvod više, bilo da kupuje domaći ili uvezen.

Pomnoži to sa 200 različitih industrija, i to znači da će uslediti oštar pad standarda američke populacije, jer će ono što su plaćali u iznosu x dosad, ubuduće plaćati u iznosu x + premijum koji nastaje zbog skupe domaće proizvodnje ili, ako je uvozni proizvod, carine.

Na sve to, velika tržišta gde USA izvozi svoje proizvode će uvesti recipročne carine, što će učiniti američke proizvode dodatno nekonkurentnim. Vremenom će to dovesti do pada izvoza, pada prihoda, rasta nezaposlenosti, i onda potencijalno čak i zatvaranja tih biznisa koje su carine kratkoročno podstakle.

Ako trenutna administracija bude konzistentna u primeni ovih carina, mislim da ćemo sve ove negativne efekte videti pre kraja Trampovog mandata. Već postoje istorijski primeri da protekcionistički model ne funkcioniše i uglavnom samo šteti standardu domaćeg stanovništva. Postoje ekonomski razlozi zašto su Amerikanci uvozili toliko te robe umesto da je proizvode sami, i to se ne može rešiti carinama.
Sa gledista americkog kapitala, potrebno je pauperizovati americku srednju klasu i spustiti ih medju radnike. Vracaju s ena model iz 1920. Tako da je to logiocan potez.

Ono sto raduje su posledice na EU koja je vezana za SAD. Sada moraju da kupuju gas od njih, u sito vreme da investiraju u USA, u isto vreme da finansiraju rat...
Pretpostavljam da ce se inflatorno finansiranje putem jeftinih kredita takodje smanjiti i da ce krediti poskupeti.
Nemacka vise nece moci da preuzima nasu radnu snagu. Nasi kapitalisti nece moci da preuzmu radniuke iz Bangadesa jer ce nase realne plate pasti.
Slabljenje Evrope bi trebalo da dovede do slabljenja ideje o evropskom putu i deblokiranja naseg razvoja.
Zapravo, ceo svet ce biti prinudjen da ide u reindustrijalizaciju, pa tako i mi.
 
Poslednja izmena:
A ja sam pomenuo Srbiju gde? Naravno da mislim na velike zemlje, Kinu, Kanadu, EU, koje će odgovoriti na njihove carine. Skuplji uvoz će dovesti do pada standarda, a nekonkurentni izvoz će dovesti do recesije i rasta nezaposlenosti. Faktički niko ne dobija, ali Amerika ima mnogo više da izgubi od ostalih po mom mišljenju.
Rekao si druge zemlje. I Srbija je druga zemlja. I UK. I većina Latinske Amerike neće uraditi ništa, jugoistočne Azije takođe, Afrike...

Ostaje pitanje šta će uraditi ostale države iz G7(20). Ako i budu radili nešto, većina neće odgovoriti istom merom.
Sve se svodi na Kinu i EU. Oni i ako uvedu nešto, sigurno neće biti na američkom nivou.

Skuplji uvoz će dovesti do pada standarda (smanjen uvoz koji neće biti substituisan domaćom proizvodnjom).
Američki izvoz postaje konkurentniji (makar zbog pada dolara).
 
Postavicu link ovde i samo pitanje ako neko bude znao da mi odgovori: Koliko smo mi daleko od sankcija zapravo?


Znam da ce biti manje verovatno ako se ne budemo bunili za Litijum, ostale rude i sta vec zemljama treba, ali realno, kada bi se gledala efikasnost sudstva i tuzilastva, ponasanje policije i reagovanje vlasti...?
a realno je nesprovođenje promena vec godinama, ako pozeli EU da ih pritisne, mi smo mozda blizu ovog scenarija ?!

Nama ljudi ne treba III SV RAT, mi stalno haos imamo kod kuce
 
Rekao si druge zemlje. I Srbija je druga zemlja. I UK. I većina Latinske Amerike neće uraditi ništa, jugoistočne Azije takođe, Afrike...

Ove zemlje su uglavnom relevantne, top 10 po izvozu čini oko 70% ukupnog američkog izvoza. Ova tržišta je nemoguće nadoknaditi ili zameniti drugima ako budu udarili kontracarine, tako da treba pratiti u narednim mesecima kako će oni reagovati.

percentage of US exports.PNG


Američki izvoz postaje konkurentniji (makar zbog pada dolara).

Možda, ali ako budu udarili kontracarine, pre će postati manje konkurentan. To im se desilo 1930. kada su uradili istu stvar i izvoz im je drastično opao kao posledica kontracarina.

Jedino vidim potencijalni geopolitički faktor USA vojnog kapaciteta, gde će se možda iza kulisa trgovati carinama i intervencionizmom, kao na primer ovo sa Jemenom i Hutima gde USA drži trgovinsku rutu preko Sueckog kanala bezbednom. Slično može biti i na istoku sa Tajvanom i Korejom, kojima realno treba američka vojna podrška kao protivteža kineskom uticaju.
 
Potsetimo sa da su SAd vec bili protekcionisti i to je bila njihova politika od nastanka do II svetskog rata.
Nistaim nije falilo. Kada je engleski ambasador zagovarao snizenje carina za engleski pamuk, tadasnji americki predsednik mu je dogovorio da ce otvoriti trziste kad i oni dostignu industrijski potencijal tadasnje Engleske.

Ukoliko je izvodljiv u 21. veku, onako povrsno gledano, ovaj protekcionizam je odlican za SAD.
Zemlje izvoznici bice primorane da investiraju u SAD ili da sami plate carinu spustanjem svoje cene.
Tacno je da ce to biti fabrike slicne onome sto Hulja radi u Srbiji, sa niskim platama, ali Tramp ne spasava radnicku kklasu SAD nego krupni kapital.
Ovo je kapitalisticka revolucija.

A ako dovede svet u krizu, to je bonus. Smanjenje deficita dovesce toga da i investitori koji unistavaju Beograd imaju manje novca, da stanovi koje grade vis enikom ne budu potrebni. Jos ako bi Rusi nekako otisli odavde, to bi bilo savrseno.


Sa gledista americkog kapitala, potrebno je pauperizovati americku srednju klasu i spustiti ih medju radnike. Vracaju s ena model iz 1920. Tako da je to logiocan potez.

Ono sto raduje su posledice na EU koja je vezana za SAD. Sada moraju da kupuju gas od njih, u sito vreme da investiraju u USA, u isto vreme da finansiraju rat...
Pretpostavljam da ce se inflatorno finansiranje putem jeftinih kredita takodje smanjiti i da ce krediti poskupeti.
Nemacka vise nece moci da preuzima nasu radnu snagu. Nasi kapitalisti nece moci da preuzmu radniuke iz Bangadesa jer ce nase realne plate pasti.
Slabljenje Evrope bi trebalo da dovede do slabljenja ideje o evropskom putu i deblokiranja naseg razvoja.
Zapravo, ceo svet ce biti prinudjen da ide u reindustrijalizaciju, pa tako i mi.

Kako im to ništa nije falilo? Osim najgore krize, i još nekoliko velikih -


Uzrokovane bankarskim mešetarenjima i oligarsima. Svaka je rezultovala slomovima srednje klase i dodatno bogaćenje oligarhije. Zbog svega toga su i uvodjeni sistemi kontrole, komisije i pravila da se ne ponove, ali sad se to sve sklanja jedno po jedno. Tj samo se sklanja preostalo, da budem jasniji pošto ovo sklanjanje kočnica datira od Regana najviše
 
Ove zemlje su uglavnom relevantne, top 10 po izvozu čini oko 70% ukupnog američkog izvoza. Ova tržišta je nemoguće nadoknaditi ili zameniti drugima ako budu udarili kontracarine, tako da treba pratiti u narednim mesecima kako će oni reagovati.

Pogledajte prilog 234376



Možda, ali ako budu udarili kontracarine, pre će postati manje konkurentan. To im se desilo 1930. kada su uradili istu stvar i izvoz im je drastično opao kao posledica kontracarina.

Jedino vidim potencijalni geopolitički faktor USA vojnog kapaciteta, gde će se možda iza kulisa trgovati carinama i intervencionizmom, kao na primer ovo sa Jemenom i Hutima gde USA drži trgovinsku rutu preko Sueckog kanala bezbednom. Slično može biti i na istoku sa Tajvanom i Korejom, kojima realno treba američka vojna podrška kao protivteža kineskom uticaju.
Ovo je top 10 zemalja za američki izvoz. Ako postaviš uporedo sliku sa američkim uvozom, videćeš da većina ovih zemalja sa slike ima suficit sa SAD. U slučaju carinskog rata, zemlja sa suficitom pati više.
I zaboravljaš da je kod amerikanaca duža batina, imaju oni dosta mehanizama kontrole, na kraju i svoju vojsku kao ultimativnu batinu.

Za početak će reći ko god uvede dodatne carine, oni će njihove povećati 2x.
Neće svi odustati, ali većina svakako neće hteti ulaziti u carinski rat sa SAD.
 
Зец истиче да је Трампов циљ да се сва производња премести на амерички континент, а да произвођачи на крају снизе цене за износ царине.
„Америка је почела свој економски развој увођењем огромних протекционистичких царина Енглеској да би развила своју индустрију и у томе је успела. Када је Америка после Другог светског рата постала централна сила, рекла је сада, уместо протекционизма, идемо на либерализам“, подсећа Зец
 
Struktura američkog izvoza po kategorijama
 
Poređenja ove sa prošlim krizama nisu baš relevantna jer ranije nije postojao faktor Kine koja je po ekonomskoj snazi dostigla nivo SAD. Ranije se u svetskoj trgovini SAD nisu mogle izbeći. Sada mogu. Zbog ovoga i zbog postojanja kontra-sankcija pokušaji direktnog predviđanja efekata Trampovih carina su vrlo poblematični jer je praćenje lanaca uzrok-posledica-posledica-... previše komplikovano. Možda je bolji pristup neka vrsta posmatranja čitave slike odjednom, recimo kroz produktivnost i proizvodne kapacitete. Na kraju će dominirati i najveću korist izvući ona velika sila koja istovremeno ima i veliku produktivnost i velike proizvodne kapacitete. Ako bi se naprimer Kina otvorila kao tržište, kao destinacija izvoza drugih zemalja, onda bi SAD izgubile prednost jedinog zaista velikog tržišta za druge, što je osnova ove Trampove ideje. Tada drugi ne bi morali da trpe njihove ucene, da imaju ogromne troškove relokacije proizvodnje u SAD i ponovnog sklapanja snabdevačkih lanaca u državi gde je sve to skuplje nego u Kini, i još sve to u krajnje nepredvidljivim uslovima poslovanja pošto Tramp stalno menja svoje odluke. Mogu da se okrenu izvozu u Kinu, ako prihvate uvoz iz iz Kine. Tu su i druge relativno velike privrede i tržišta koje ranije nisu bile značajne u istoj meri. Indija, Japan, Južna Koreja, Rusija, Brazil, Indonezija (280 miliona ljudi) plus EU ... Pa će zatim, da bi se zaobišla Amerika, početi ukrupnjavanje i manjih tržišta kroz osnivanje mnogo novih regionalnih udruživanja za relativno slobodnu međusobnu trgovinu, kao recimo ovo sa Japanom, Južnom Korejom i Kinom. Zbog svega toga Amerika više nema toliki ucenjivački potencijal kao ranije.
 
Vrh