A šta ćemo mi nindže?
Nemam pojma, iskreno! Ali uveren sam da je vezivati sopstvenu sudbinu za ovu i ovakvu Evropu bilo krajnje budalasto.
Mi sada ne možemo znati šta će biti najbolje kad jednom sa političke scene nestane čitava trenutna garnitura Evropskih političara, a na vlast dođu oni koji su odrasili i formirali se u novom multipolarnom svetu. Ali u međvremenu je sasvim jasno šta je najbolje.
Srbija treba da bude ekonomski povezana sa Evropom, ali (do tada) NE SME biti i politički povezana.
Dakle treba da budemo član neke ekonomski integrisane zajedničke Evropske zone, ali sa očuvanom političkom suverenošću.
Vreme kad je Evropa imala para da izdašno deli kandidatima i novim članicama je prošlo. Taj voz je davno otišao iz stanice i neće se vratiti decenijama.
U vreme kad se Evropa priprema za rat,
ali bez novca, tako što će naoružavanje da finansira
zaduživanjem na račun neizvesnog budućeg ekonomskog uspeha, koji je teško vidljiv jer sada više nema ni jeftine energije, ni svojih sirovina, ni politički uticaj u novoj raspodeli snaga u svetu, ni razvijene industrijske grane budućnosti (AI, Informacione tehnologije, svemirska industrija, genetika...), a IMA totalno nesposobne birokrate kao voćstvo, kad je uvela cenzuru, kad su im mediji postali sinhronizovani politički pamfleti, kad je zaboravila na demokratiju, kad u njoj sudovi ukidaju izbore i zatvaraju nepoželjne kandidate, da ne spominjemo davno zagubljenu socijalnu svest o potrebi smanjivanja društvenih nejednakosti, dakle vezati se i politički SADA, uoči mogućeg sukoba i sa eksplicitno najavljenim periodom siromaštva zbog militarizacije čitavog društva - to bi sada bila čista ludost. Nema druge reči za tu vrstu političkog slepila. U tako užasnim okolnostima bilo kakve prednosti našeg članstava u EU bi sigurno bile bitno manje od gubitaka zbog toga što bi morali da sledimo suludu i destruktivnu politiku i što bi izgubili mogućnost da se na vreme i na najbolji način pozicioniramo u svetu
koji je radikalno promenjen i koji više nikada neće biti isti. Čak ni blizu. Ići na slepo, izgubiti slobodu političkog delovanja baš u vreme globalnih promena, kad je još nemoguće precizno predvideti šta će se sve desiti, ja zaista ne nalazim dovoljno snažne reči za tu vrstu gluposti i slepila. To je kao kad su Sloba i Mira slučajno prevideli da se SSSR raspao i da možda nije baš previše mudro i dalje forsirati neku njihovu verziju komunizma ... potpuna ludost. To je ono što zameram onom delu naše pro-zapadne opozicije koja je dalje za trenutno i puno članstvo u EU, kao da su slepi za sve što se oko njih događa. Pa i ja sam za to da budemo deo Evrope jer se upravo tu nalazimo, i uvek sam bio za to,
ali ne bilo kakve Evrope, ne bilo kada, i ne po svaku cenu. Kad se međunarodna situacija razbistri i smiri, kad budemo znali više o budućim odnosima snaga, šta ko nudi i kakvu će politiku da vodi, i kad budale koje sada upravljaju sa EU negde odu,
onda ponovo možemo razmotriti šta je najbolje dalje raditi. U međuvremenu, naša "po svaku cenu u EU" opozicija mora promenti svoju međunarodnu politiku i najzad shvatiti šta se oko njih dešava, jer inače, sa takvim idejama, nikad neće pobediti.
www.b92.net
www.atlanticcouncil.org
www.zerohedge.com
nypost.com
