simplicius76.substack.com
www.b92.net
Tesko da ce ovaj model biti kopiran osim od strane drzava koje imaju preko milijardu stanovnika.Stvara se četvrta svetska velesila
Globalne ekonomske krugove zatekla je početkom ove godine još jedna vest koja je pokazala da se svet "vraća tamo odakle je i krenuo" – odnosno u Aziju.
Da budemo precizniji – centar sveta. Kina i Indija su mesta gde su nastali prvi proboji u civilizaciji, a sada je situacija takva da je Indija zemlja sa najvećim privrednim rastom od "velikih zemalja", čak 8,4 odsto, što je više od pet procenata koje Kinezi jedva postižu posle usporavanja pre nekoliko godina.
Da sve bude još impresivnije, Indija će do 2030. postati treća najveća ekonomija sveta, posle Kine i SAD, dok će 2075. ovim tempom stići i do drugog mesta, ispred Sjedinjenih Američkih Država.
Posle svega ovoga stiže i najfrapantniji podatak, a to je da je Indija u 2024. godini postigla nezamislivo – svega jedan procenat njenog stanovništva sada živi ispod granice siromaštva od 2,15 dolara dnevno.
To je uspela uprkos klasičnim ekonomskim teorijama koje kažu da je za "beg iz siromaštva" neophodna industrijalizacija i prelazak ljudi iz sela u gradove, kao u Britaniji u 19. veku ili u Kini na prelazu u 21. vek.
Ako uporedimo ove brojke sa podacima od pre tačno 30 godina videćemo da je 1995. skoro 50 procenata stanovnika Indije živelo u apsolutnom siromaštvu.
Dodajmo tome da je u Indiji tokom proteklih nekoliko godina izvršena najveća reforma vodovodne mreže, u kojoj je skoro svako domaćinstvo sada dobilo tekuću pitku vodu. I to je sigurno doprinelo ostanku u poljoprivrednom sektoru.
Indija je, dakle, uspela da se visoko digitalizuje, ali istovremeno i da sačuva poljoprivredni sektor i stanovnike na selu. Struktura porodice i društveni obrasci (nije za čuđenje imajući u vidu tradicionalističke vizije premijera Narendre Modija) ostali su isti. A zemlja se iščupala iz kandži siromaštva.
Ovaj primer se sada izučava u školama ekonomije jer pokazuje da je moguće ne napraviti zakrčene megalopolise i promeniti društveno tkivo neke zemlje, a opet postići impresivne ekonomske rezultate.
Možda je upravo Modijeva ideološka pozadina bila pokretačka sila. On je 2022. godine proklamovao da je sledeći cilj "dekolonizacija indijskog uma" i lansirao ideju "Akhand Bharat": nepodeljene ili Velike Indije. Počeo je sve češće Indiju da zove Bharat i govorio da je Indija jedna od najvažnijih svetskih civilizacija, pa da kao takva treba da bude i svetska politička velesila – uz SAD, Kinu i Rusiju, i ekonomska sila, ne menjajući svoju srž.
Bilo kako bilo, Indija je postala nešto sasvim unikatno u istoriji svetske ekonomije i ovaj primer će svakako biti analiziran, ako ne i kopiran.
Stvara se Äetvrta svetska velesila
Globalne ekonomske krugove zatekla je poÄetkom ove godine joÅ¡ jedna vest koja je pokazala da se svet "vraÄa tamo odakle je i krenuo" â odnosno u Aziju.
To je upitna metodologija granice siromastva. U Indiji veliki broj populacije nema toalet a ti pricas da su sveli siromastvo na 1%. Svako ko je ikad pogledao bilo kakav snimak iz Indiji ne moze da kaze da nije siromasna zemlja jer je zesce siromasnaStvara se četvrta svetska velesila
Globalne ekonomske krugove zatekla je početkom ove godine još jedna vest koja je pokazala da se svet "vraća tamo odakle je i krenuo" – odnosno u Aziju.
Da budemo precizniji – centar sveta. Kina i Indija su mesta gde su nastali prvi proboji u civilizaciji, a sada je situacija takva da je Indija zemlja sa najvećim privrednim rastom od "velikih zemalja", čak 8,4 odsto, što je više od pet procenata koje Kinezi jedva postižu posle usporavanja pre nekoliko godina.
Da sve bude još impresivnije, Indija će do 2030. postati treća najveća ekonomija sveta, posle Kine i SAD, dok će 2075. ovim tempom stići i do drugog mesta, ispred Sjedinjenih Američkih Država.
Posle svega ovoga stiže i najfrapantniji podatak, a to je da je Indija u 2024. godini postigla nezamislivo – svega jedan procenat njenog stanovništva sada živi ispod granice siromaštva od 2,15 dolara dnevno.
To je uspela uprkos klasičnim ekonomskim teorijama koje kažu da je za "beg iz siromaštva" neophodna industrijalizacija i prelazak ljudi iz sela u gradove, kao u Britaniji u 19. veku ili u Kini na prelazu u 21. vek.
Ako uporedimo ove brojke sa podacima od pre tačno 30 godina videćemo da je 1995. skoro 50 procenata stanovnika Indije živelo u apsolutnom siromaštvu.
Dodajmo tome da je u Indiji tokom proteklih nekoliko godina izvršena najveća reforma vodovodne mreže, u kojoj je skoro svako domaćinstvo sada dobilo tekuću pitku vodu. I to je sigurno doprinelo ostanku u poljoprivrednom sektoru.
Indija je, dakle, uspela da se visoko digitalizuje, ali istovremeno i da sačuva poljoprivredni sektor i stanovnike na selu. Struktura porodice i društveni obrasci (nije za čuđenje imajući u vidu tradicionalističke vizije premijera Narendre Modija) ostali su isti. A zemlja se iščupala iz kandži siromaštva.
Ovaj primer se sada izučava u školama ekonomije jer pokazuje da je moguće ne napraviti zakrčene megalopolise i promeniti društveno tkivo neke zemlje, a opet postići impresivne ekonomske rezultate.
Možda je upravo Modijeva ideološka pozadina bila pokretačka sila. On je 2022. godine proklamovao da je sledeći cilj "dekolonizacija indijskog uma" i lansirao ideju "Akhand Bharat": nepodeljene ili Velike Indije. Počeo je sve češće Indiju da zove Bharat i govorio da je Indija jedna od najvažnijih svetskih civilizacija, pa da kao takva treba da bude i svetska politička velesila – uz SAD, Kinu i Rusiju, i ekonomska sila, ne menjajući svoju srž.
Bilo kako bilo, Indija je postala nešto sasvim unikatno u istoriji svetske ekonomije i ovaj primer će svakako biti analiziran, ako ne i kopiran.
Stvara se Äetvrta svetska velesila
Globalne ekonomske krugove zatekla je poÄetkom ove godine joÅ¡ jedna vest koja je pokazala da se svet "vraÄa tamo odakle je i krenuo" â odnosno u Aziju.
www.dw.com
To je upitna metodologija granice siromastva. U Indiji veliki broj populacije nema toalet a ti pricas da su sveli siromastvo na 1%. Svako ko je ikad pogledao bilo kakav snimak iz Indiji ne moze da kaze da nije siromasna zemlja jer je zesce siromasna
India's poverty debate: Truth behind the numbers – DW – 01/23/2024
India has revealed that nearly 250 million people have been lifted out of multidimensional poverty. However, experts have raised doubts about the lack of relevant data.
Диму, уз сво поштовање за труд и анализе, не бих узимао за озбиљно... Човек који коментарише исту карту на српском има много боље анализе по питању фронта, а на каналу на енглеском је наратив такав да Руси скоро па губе и да ако нешто постигну, да је то је због среће...
Ja to vidim kao reakciju na ono što im se radi zadnjih 20ak godina. Ako dovoljno dugo ućutkuješ, negirš, oamalovažavaš i guraš neki kolektiv u jedan ekstrem, vremenom će i on početi da se buni i da gura u smeru suprotnog ekstrema. Čak i ako ne dostigne taj suprotni ekstrem, guraće ka njemu. Tu onda nastaju razne etikete da je neko postao desničar ili nacista, iako se zapravo radi o tome da je sve oterano toliko u levo i u apsurd, da čak i bilo kakav otpor tome se doživljava i etiketira kao neki desničarski ekstremizam. Evo sutra da EU ukine socijalnu pomoć za sve horde parazita i uništitelja, to se ne bi smatralo legitimnim neutralnim i zdravorazumskim potezom nego bi se etiketiralo kao nacizam i fašizam. Od strane svetskih medija koje drže isti oni koji im šalju te horde. Evropljanima je toliko dugo zatirana kultura i identitet da sad reaguju u kontra smeru. Kako god znaju i umeju, pa makar i putem sklepanih internet sadržaja, kad već "njihove" medijske kuće neće da se bave time.
consortiumnews.com
glenndiesen.substack.com
Најбоље да увеземо једно милион ових других и отворимо нови круг пакла. 500 година није било довољно. А и Европа се добро проводи у њиховом друштву, штета то пропустити.
Нема потребе ишта да увозимо. Мада напредни бизнисмени то увелико раде како би држали малу цену рада.
Тај "белачки" идентитет је настао у северозападној Европи током раног капитализма како су се етничке и националне границе брисале, захтевајући неки нови конструкт који би "њих" раздвојио од других и створио тај осећај супериорности. То је наравно додатно распиривано економским бумом кроз који су пролазили и убеђивали себе да то значи да су генетски супериорнији, пробали да присвајају античко медитеранско наслеђе као своје итд. Тај оригинални "белачки" идентитет се најбоље види у описима људи тог времена, нпр. Бена Френклина:
