Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 11.487
- Pohvaljen
- 27.134
Osnovna karakteristika feudalnog sistema je stroga piramidalna hijerahija društva. Na vrhu je veoma uzak krug ljudi. Ispod toga se piramida širi, ali i dalje tako da u njoj postoje jasno odvojeni slojevi - klase ili kaste. Druga važna karakteristika feudalizma je vrlo mala ili nepostojeća pokretljivost ljudi, odnosano malo mešanje između društvenih klasa. Oni koji su rođeni kao pripadnici jedne klase skoro uvek i umiru kao članovi te iste klase. U eri prosvetiteljstva naglo se počela razvijati nauka i tehnologija, što je imalo za posledicu da je ranije statično i raslojeno društvo počelo brzo da se menja, budući da su "proizvodne snage", koje veoma zavise od tehnologije, glavni pokretač društvenih promena. To je i očigledno jer se glavne potrebe društva pre ili kasnije moraju svesti na dve sasvim elementarne potrebe: kako proizvesti dovoljno hrane i kako se braniti od neprijatelja (sebe i resurse potrebne za proizvodnju). Pošto je način na koji su se te dve stvari obezbeđivale (zbog razvoja tehnologije i širenja znanja) postao mnogo dinamičniji i brže promenljiv, feudalni sistem je postao previše statičan i sporo promenljiv da bi mogao da prati nove potrebe. Zbog toga se desila Francuska građanska, tj buržoaska revolucija. Time je proširena grupa ljudi koja vlada i omogućena daleko veća fleksibilnost i društvena pokretljivost između klasa, što je postalo neophodno da bi se recimo seljaci oslobodili vezanosti za zemlju, i da bi se time stvorila slobodna i pokretljiva radna snaga koja će raditi u novootvorenim kapitalističkim fabrikama. Pravo na upravljnje državom koje je ranije bilo zasnovano na rođenju u određenoj klasi "vladaoca", sada se prebacuje na delegate koje biraju svi.
Dakle glavna razlika dva društvena sistema je stepen hijerahije i pokretljivost između klasa. Ovakav neoliberalizam koji danas imamo neki opisuju kao nešto što je više nalik feudalizmu upravo zato što se u te dve karakteristike jasno uočava smer kretanja koji je suprotan onome što se desilo u prelazu između feudalizma i kapitalizma. Naime stepen kontrole naroda kroz medije, sveprisutne kamere, prisluškivanje, pamćenje lokacije i kretanja, i tehnike manipulacije mišljenjem, sve je to toliko usavršeno zajedno sa istovremenom degradacijom obrazovanja i slobodom medija, da je narod sve manje u stanju da ima sopstveno slobodno i informisano mišljenje. A to je neophodno da bi njegovo pravo da glasa na izborima imalo stvarnu sadržinu koju bi trebalo da ima, onako kako su teoretičari Francuske buržoaske revolucije to zamislili, ili kako se to u Grčkoj demokratiji praktikovalo za one koji su imali pravo glasa. Ako velika većina naroda glasa uvek onako kako žele manipulatori, ako se njihovo mišljenje može po volji oblikovati iz nekog centra, onda je to isto kao i da pravo na glasanje i ne postoji. Ako se stalno sužava broj onih koji stvarno odlučuju, to je onda vraćanje na sličnu raspodelu prava na upravljanje državom kakvo je postojalo i u feudalizmu. Opet se upravlja iz jedne malobrojne klase, iz veoma uskog društvenog kruga koji je sve manji i manji. Takođe, sve drastičnije razlike u stepenu bogatstva pojedinih ljudi, tj sistematsko uništavanje socijalne države i otpor nužnom vraćanju znatnog dela društvenog bogatsva nadole, kao siromašnima i za zajedničke potrebe društva, utiče i na drugu karakteristiku, na društvenu mobilnost. Ako su razlike u bogatstvu i uticaju sve veće, to znači da opet postaje sve teže i teže prelaziti iz jedne klase u drugu.
Zato ovakve promene mnoge ljude više potseća na feudalizam nego na neki slobodniji društveni sistem koji je došao posle njega. Naravno, to je samo sličnost, analogija, ovo je ipak nešto sasvim novo. Istorija se nikada ne ponavlja na isti način. Samo neki njeni delovi liče jedni na druge jer su ljudi koji je čine ipak uvek isti.
