Можемо ли мало детаљније продискутовати ову тезу.
Слобода самоопредељења народа на некој територији је била извор гомиле ратова у претходним вековима тако да је после 2СР уведен принцип неповредивости територије суверених држава.
Ако овај принцип занемаримо онда отварамо Пандорину кутију.
Da li otvaramo Pandorinu kutiju ili smo u zabludu da ona ikada može biti zatvorena, pa živimo u svetu iluzija? Era Pax Americana je završena, isto kao i ranija Pax Britanica. Samo u vreme potpune dominacije neke globalne imperije može postojati zabluda o "kraju istorije", o krajnje idealističkim koncepcijama ovog tipa koje nisu održive bez nečije sile oružija. To je u ovom slučaju bila ideja globalizma, gde se zamišljalo da se granice mogu zamrznuti, gde svaka nacija živi svuda i ima jednaka prava bez obzira na brojnost, da bi vremenom nacije potpuno nestale, a umesto njih se formirala neka globalna radna snaga, "građani sveta", kojima je svejedno gde žive i koje su nacije nekada davno bili. Ispostavilo se da iza toga, kao i uvek, stoji ideologija aktuelne globalne imperije kojoj, dok je jaka, sve nacije podjednako smetaju. Ali kad nad imperijom "počne da zalazi Sunce" odjednom se, ponovo i ponovo, ispostavlja
da je nacija jedino što je preostalo što čuva identitet nekog kolektiva i njegov opstanak, a tada granice ponovo počnu da budu od ključne važnosti. Svet se ponovo deli na zone uticaja, i možete očekivati i renesansu nacija, i još mnogo više ratova za teritorije i resurse. Ideja o zamrznitim granicama je već duboko u prošlosti, odbačena. Ovo u Ukrajini je samo početak. Sledi Iran, Afrika, Bliski istok. Koliko bi tragedija u Africi bilo izbegnuto da plemena žive na svojoj tradicionalnoj zemlji! Umesto kolonijalnih "državnih" linija povučenih lenjirom. Ceo kontinent uništen. Generacije i generacije pobijene nevidljivim genocidima. A sve zbog čega? Trebaće vremena dok svi to ne shvate, ali je tako. Mir, bratstvo svih na svetu, jednaka nacionalna prava i opšti nestanak granica NIKADA ne padaju sa neba, kao besplatan poklon velikodušne globalne imeperije. To su fantazije. Osvajaju se oružijem. To je i ružno i užasno, ali je tako.
Kad bi sad ušao u ozbiljnu raspravu o ovim pitanjima pričali bi smo i sledećih mesec dana, pa pretpostavljam da bi ovo trebalo da bude dovoljno. Ne smemo živeti u snovima.