Šta je novo?

Svemirska istraživanja

Daljina 1000 milja. Opoziv više nije moguć niti bilo kakve nove komande.

DART's Impact with Asteroid Dimorphos 05.jpg
 
Snimak sudara sa teleskopa na Havajima:

ATLAS, or the Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System, is a collaboration between NASA and the University of Hawaii. It is designed to detect rogue space rocks, including those that might be a threat to Earth, scanning the skies several times each night.

The ATLAS telescopes in Hawaii were focused on Didymos and Dimorphos during DART's collision on Monday. The probe was traveling at over 14,000 miles per hour when it hit the smaller of the two: Dimorphos, an asteroid that's the size of Rome's Colosseum and that orbits Didymos.


Poslednji kompletni snimak sa daljine od 12 kilometara, 2 sekunde pre udara, brzina sonde 22,500 km/h, jedna strana slike prikazuje prostor veličine 31 metar.

penultimate_dart_0401930049_43695.png
 
Poslednja izmena:
A ovo su prve slike sa malog "cubesat" satelita veličine omanjeg kofera koji su napravili Italijani i koji je nešto pre udara oslobodila osnovna letilica da bi snimio šta se dešavalo posle njegovog uništenja.

DART-LICIACube-2.bmp


Izgleda da je u pitanju spektakularan, mada verovatno ipak delimični raspad gomile slabo povezanog kamenja.

FdrINYiX0AAlusa


FdrINYqXwAEhMS8


FdrINYmXoAIO7Z0


Ova je zaista upečatljiva.

FdrINYnWAAAkQnJ
 
Odmah posle testa "planetarne odbrane" još jedan izuzetan događaj. U 11:36 po našem vremenu, dakle za dva i po sata, Nasina sonda Juno će da prođe svega 358 kilometara iznad Jupiterovog satelita Evropa, potencijalno daleko najznačajnijeg, a svakako najneobičnijeg nebeskog tela u Sunčevom sistemu. Dobićemo slike površine rezolucije 1 kilometar po pikselu! To jedino nebesko tela za koje znamo da mu je površina prekrivena ogromnom VODENIM okeanom koga od svemira šiti debela ledena kora. Unutrašnjost mu je aktivna pošto se povremeno vide vodeni gejziri i oslobađanje vodene pare. Ako je jezgo planete toplo, i sam okean bi mogao biti dovoljno topao da sadrži tečnu vodu, pa je daleko najbolji kandidat da se baš tu nađe vanzemaljski život. Čitav jedan ogromni i topli vodeni svet, dobro zaštićen od praznine i radijacije svemira. Samo je još Zemlja takva. Sećate se kako se završava Odiseja 2010 Artura Klarka:

“All these worlds are yours. Except Europa. Attempt no landing there.”

E, pa to je ta Evropa.

791e573826b368902c56c569fe163ee0


001c073f98805986f107f41bc2fd4879


 
Poslednja izmena:
Posle 20 godina, prva slika zaleđene površine podzemnog mora Jupiterovog meseca Evropa

pia25330-350portal.jpg
 
This animated GIF combines three of the images NASA’s Hubble Space Telescope captured after NASA’s Double Asteroid Redirection Test (DART) intentionally impacted Dimorphos, a moonlet asteroid in the double asteroid system of Didymos. The animation spans from 22 minutes after impact to 8.2 hours after the collision took place. As a result of the impact, the brightness of the Didymos-Dimorphos system increased by 3 times. The brightness also appears to hold fairly steady, even eight hours after impact.

stsci-01ge3ffz3gb70t018fz6kxcs7p.gif


This animation, a timelapse of images from NASA’s James Webb Space Telescope, covers the time spanning just before impact at 7:14 p.m. EDT, Sept. 26, through 5 hours post-impact. Plumes of material from a compact core appear as wisps streaming away from where the impact took place. An area of rapid, extreme brightening is also visible in the animation.

stsci-01ge3by19gp1z0sp96ae53q780.gif


 
Zna li se poreklo ovih linija?
Da nije nešto slično kao tragovi koje ostavlja kamenje u nekim pustinjama (lebdi na kapljicama zaleđene rose).
 
Ljudska rasa nije odmakla mnogo od majmuna koji baca kost u poznatom filmu.
Fasciniraju je eksplozije i razbijanja i sudari.
Mozda je poruka filma i bila upravo to?
Sumnjam u sposobnost te rase da prezivi svoj tehnoloski razvoj.
 
Zna li se poreklo ovih linija?
Da nije nešto slično kao tragovi koje ostavlja kamenje u nekim pustinjama (lebdi na kapljicama zaleđene rose).

Za sada imaju samo pretpostavke. Koliko sam razumeo, najpopularnija od njih je ova:

Površina koja se vidi je led. Ne sećam se da li samo vodeni led ili i još neki. Ispod je planetarni okean u kome verovatno ima više vode nego u svim Zemaljskim morima, jezerima i rekama zajedno. Većina satelita velikih planeta je "plimski lokovana" za planetu čiji su mesec. Pošto uvek postoje minimalne asimetrije u gustini satelita, centar gravitacije satelita nije isti kao i njegov geometrijski centar. Zbog privlačenja planete i satelita "plimski lokovan" znači da je planeti (Jupiteru) uvek okrenuta ista strana (ona gde je težište nehomogenog satelita najbliže planeti, kao naš Mesec). E sad, Evropa je posebna pošto je njena "kora" ustvari led koji uopšte nije povezan sa čvrstim jezgrom Evrope - jer je ispod "kore" samo voda. To znači da taj spoljašnji led pliva po okeanu i zato se obrće oko jezgra različitom brzinom nego što rotira čvrsto jezgro Evrope. To stvara različite gravitacione sile koji na koru deluju različito od sila na unutrašnjost satelita. Plus što je privlačenja Jupitera ogromno i verovatno takođe delimično asimetrično. Zbog toga se u kori pojavljuju različiti naponi pa površinski led povremno puca. Kroz te pukotine se probija tečna voda ili vodena para iz unutrašnjosti (uočeni gejziri), a pukotine se zatim ponovo zalede. To ostavlja te brazde. Dakle, to su nekadašnje, ponovo zamrznute pukotine u ledu.
 
Ljudska rasa nije odmakla mnogo od majmuna koji baca kost u poznatom filmu.
Fasciniraju je eksplozije i razbijanja i sudari.
Mozda je poruka filma i bila upravo to?
Sumnjam u sposobnost te rase da prezivi svoj tehnoloski razvoj.
Bolje je ćutati i biti smatran budalom nego progovoriti i otkloniti svaku sumnju.
 
Ljudska rasa nije odmakla mnogo od majmuna koji baca kost u poznatom filmu.
Fasciniraju je eksplozije i razbijanja i sudari.
Mozda je poruka filma i bila upravo to?
Sumnjam u sposobnost te rase da prezivi svoj tehnoloski razvoj.
Jesi li siguran da si pogledao film?
 
За нешто што је јасно доказивање није потребно.
 
Jesi li siguran da si pogledao film?
Jesam. Vise puta.
Tada sam verovao u optimizam A. Klarka.
Bio sam ushicen.

Medjutim danas, u svetlu opasnosti do nuklearnog rata, ne vidim smisao svemirskih istrazivanja pored toliko problema na zemlji.
 
Pa, u zaista najmanju ruku, da bar neko ostane živ i nastavi dalje negde drugde?

Zatim su ta istraživanja korisna jer se upravo time pomaže lakše rešavanje problema na Zemlji. Mnoge stvari se vide jedino kad se pogledaju odozgo, cele, ili sa veće distance u bilo kom smislu. I još, ekonomski i tehnološki razvoj je došao do tačke gde je globalni pristup problemima ne samo poželjan nego i jedini moguć. Naprimer promena klime, zagađenje, prognoze vremena, ozonski zaštitni omotač protiv radijacije, bezbedni metodi proizvodnje i trošenja energije, i još čitav niz stvari čak ni teorijski nisu mogući ako se procesi na planeti ne posmatraju kao nedeljiva celina. I ne samo na ovoj planeti.

A onda je tu i čista psihologija. Ili ljudska priroda, ako smatramo da je to bolji opis. Ljudi počinju da se mrze i ubijaju kada se osete stešnjeni, na premalo prostora, bez otvorenih vidika, novih pejsaža i novih izazova koje tek treba osvojiti. Žele da vide kakva se bogatstva i avanture kriju na kraju duge, i mogu li tamo stvoriti novi svet po svojoj meri. Tako su oni nezadovoljni stanjem u Evropi, umesto da se i dalje međusobno tuku ili umiru po njenim slamovima, otišli da vide šta ima u "Novom Svetu", i zatim stvorili Ameriku. A onda su neki drugi, nezadovoljni stanjem na istočnoj obali Amerike krenuli na Divlji Zapad pošto su ih otvorene prerije i daleke planine neodoljivo privlačile. Ili likovi koji su ko zna kada na plivajućim balvanima istražili beskonačni Pacifik i naselili njegova udaljena ostrva. To je dakle psihološka konstanta još od preistorije, kad jedno pleme shvati da negde mora da traži nova lovišta, inače će propasti. Mi Srbi ne bi smo ni postojali da neki Sloveni nisu krenuli na jug kad su bili pritisnuti najezdom drugih plemena. TI ne bi postojao da sada iznosiš ovakve misli da neku tvoj predak, ranije, nije osećao, mislio i uradio sve suprotno od onoga što zagovaraš. Otvaranje novih prostora, eksploatacija asteroida i planeta u Sunčevom sistemu bi mogao biti upravo jedan takav, apsolutno neophodan odušak osećaju tekobe i stešnjenosti.

Elon Musk - A reason to wake up in the morning

 
Poslednja izmena:
Udarac satelita u asteroid je uspeo da mu promeni putanju, pa se smatra da je eksperiment uspeo. Dakle, čovečanstvo je po prvi put promenilo putanju jednom nebeskom telu.

Pošto je u pitanju binarni sistem od dva asteroida koji kruže jedan oko drugog, najosetljiviji način da se ovo skretanje izmeri sa veoma veome velike udaljenosti, sa koje ih čak nije moguće ni videti kao dva različita objekta, jeste merenje promene trajanja orbite manjeg oko većeg (merenjem periode variranja osvetljenosti prividno jedinstvenog objekta). Ranije je ta perioda bila 11 časova i 55 minuta, a sada je 11 časova i 23 minuta. Dakle udarcem malog ali brzog satelita u njegovu čeonu stranu, suprotno orbitalnom smeru kretanja, uspeli smo da mu skratimo vreme jednog obilaska za 32 minuta. Efekat je izgleda pojačan rastresitim materjalom od koga je sastavljen. Njegovo spektakularno razletanje, delimično i u smeru suprotnom kretanju, verovatno je doprinelo usporavanju, a time i promeni orbite i orbitalnog perioda.
2-2_new_liciacube_luke_flyby_anim_big_1sec.gif

Na konferenciji za štampu prikazana je ova izuzetna slika sa pratećeg Italijanskog "fotografskog" satelita veličine omanjeg kofera. Kvadrati su zone sukcesivno menjanog kontrasta na fotografiji, da bi se što bolje videlo preosvetljeno jezgo eksplozije i dugačke niti materjala koji se zbog male gravitacije razleteo na sve strane. Pogled je direktno po osi udara:

5-1_licia_for_tom.jpg


 
Pa, u zaista najmanju ruku, da bar neko ostane živ i nastavi dalje negde drugde?

TI ne bi postojao da sada iznosiš ovakve misli da neku tvoj predak, ranije, nije osećao, mislio i uradio sve suprotno od onoga što zagovaraš. Otvaranje novih prostora, eksploatacija asteroida i planeta u Sunčevom sistemu bi mogao biti upravo jedan takav, apsolutno neophodan odušak osećaju tekobe i stešnjenosti.
Da li zaista verujes u eksploataciju asteroida i kolonizaciju planeta?
Da li si svestan troskova i kolicine energije koja je potrebna za to, a koje ponestaje?

Za mene ovaj sudar predstavlja svu infantilnost nauke. Dostojno deteta koje lupa stapom po blatu.
Imamo toliko problema na zemlji....
 
Imamo toliko problema na zemlji....
Ah, argument "dece u Africi". Ovo je po prirodi stvari logicka greska. Hajde da zapalimo CERN i sve svetske univerzitete u talasu MC-jevskog nihilizma i da drustvo ne napreduje sve dok ne budemo resili jedan po jedan problem.
Obzirom koliki je svemir i koliko nebeskih tela ima, nije pitanje vremena da li ce biti asteroid koji ce ici ka nama, nego kad. Dosta je da pogledas Mesec, koji je mladji od Zemlje, da vidis posledice. Pokrij se usima bukvalno.
 
Vrh