Šta je novo?

Svemirska istraživanja

"Prva Hrvatska kocka u svemiru"

Hrvatska je predstavila svoj prvi CubeSat satelit. Trebalo bi da bude lansiran u orbitu sledećeg februara pomoću rakete Falcon SpaceX-a. Ovo je još davno trebalo i mi da uradimo. Pisao sam o tome ranije u vezi grupe iz Novog Sada. To na zapadu sada rade i studenti pri većim univerzitetima, a kamoli drževe, i nije nikakav problem.

"Prvi hrvatski satelit imaće dve kamere i dva radio-predajnika, a fotografisaće površinu Zemlje sa visine od 550 km. Hrvatsku će moći da fotografiše tri puta dnevno po otprilike 12 minuta."


 
Najzad. Posle toliko čekanja veliki su izgledi da će novi pokušaj lansiranja Starship-a da bude 17. novembra. Prošli pokušaj je maltene uništio lansirnu rampu, betonskom kišom prekrio kilometre okolnog prostora, dok je sama raketa posle zaista spektakularnog obrtanja oko svoje ose dugo vremena uporno odbijala da se samouništi čak i posle aktiviranja eksploziva. Srećom, najzad se ipak raspala i to iznad okeana. Uzrevši u obzir da je sa 33 motora i 122 metra u pitanju najveća raketa ikada napravljena, možemo samo zamisliti posledice ako na naseljeno mesto padne nešto visine kule od 40 spratova.

U međuvremenu su mnoge stvari u dizajnu popravljene, pa nas od novog pokušaja deli samo još jedna dozvola. Većina posmatrača međutim veruje da je i ova poslednja prepreka sada otklonjena, samo što to još nije zvanično objavljeno. Pogledjate ovu fenomenalnu fotografiju. U pitanju je ekipa koja ide da na raketu instalira eksploziv koji treba da je uništi ako nešto ponovo pođe naopako. Daleko jači eksploziv nego ranije. Pošto je previše opasno da se to radi pre poslednjeg trenutka pred lansiranje, a SpaceX je rezervisao termin 17. novembra, izgleda da je sada najzad sve ponovo spremno za novi spektakl. Posle onog što se desilo prošli put, to će svakako biti globalni medijski događaj. Pa tako unpared odvojite vreme, jer ma šta da se desi, dosadno sigurno neće biti.

Starship FTS crew, original.jpeg


Pomalo ikonični potencijal ove slike nije ostao nezapažen. Neko je ovu ekipu odmah nalepio na Abby Road (čuveni omot albuma Bitlsa).

Starship FTS crew, Abbey road.jpeg


Beatles_-_Abbey_Road.jpg

 
Evo jednog zaista neočekivanog rezultata koji na divan način pokazuje koliko je svemir još čudniji nego što nama može da izgleda.

NASIna misija istraživanja asteroida LUCY je upravo prošla pored svoj prvog asteroida. Njen cilj je da tokom dužeg putovanja i niza godina istraži veći broj Jupiterovih trojanskih asteroida, kao i izvestan broj njih iz glavnog pojasa. Jer, naravno, Sunčev sistem je mnogo bogatiji i raznovrsniji nego što su nas učili u školi.

InnerSolarSystem-en.png


lucy-1.jpg


Naknadno je odlučeno da se u cilju prethodne provere, kalibrisanja instrumenata i vežbanja ekipe poseti i jedan sasvim mali, Dinkinesh, budući da je pri relativnoj međusobnoj brzini sonde i asterioda od 4,5 km/sec važna svaka sekunda. Instrumenti unapred moraju biti programirani sa ogromnom preciznošću, inače u kratkom trenutku mimoilaženja ništa neće biti u kadru niti snimljeno.

Kad su stigle fotografije moglo se videti da je Dinkinesh binarni asteroid. Oko većeg, 790 metara u prečniku, orbitira jedan manji, 220 metara.

ttcam1-deconv-2023305-dinkinesh-ql-cropped-north.gif


dinkinesh-firstlook-llorri.png


Mađutim pravo iznenađenje je došlo kad su stigle i ostale fotografije. Ispostavilo se da se "satelit" većeg asteroida ustvari takođe sastoji od DVA nezvisna tela! Prva slika je slučajno snimljena iz takvog ugla da je drugi satelit bio sakriven iza prvog. Pri čemu ta dva satelita izgleda uopšte nisu spojena NEGO SE DODIRUJU!

dinkinesh-family-portrait-2.png%3Fw=588


Geometrijsko objašnjenje zašto se drugi odmah nije video.

dinkinesh-satellite-trajectory2.png%3Fw=2000


Naučnici su svašta očekivali ali ne i ovo.

Zamislite kako će izgledati kad se prvi astronauti nađu IZMEĐU dva satelita koja se DODIRUJU ali zbog slabe gravitacije nisu mogli biti slepljeni i pretvoreni u jedno telo. Kako tako neobično mesto uopšte može da izgleda? Kad je čovek nogama na jednom satelitu, a rukama se oslanja na drugi? Toga nema ni u SF pričama. Da li je to uopšte moguće?

Ja sam čak u nedostatku pravih podataka pokušao da improvizujem neki vrlo grubi račun, pa mi je ispalo da bi jedan čovek mogao snagom mišića da pomeri ceo satelit. Otprilike, ako 10 minuta gura silom koja je na Zemlji potrebna da se drži džak cementa od 50 kila, za to vreme će odgurati čitav Mesec (recimo gustine od 1,365 g/cm^3) za 10 cm! Naravno, treba čekati prave podatke, ali je i red veličine ovog računa ispravan, ovo je totalno ludo. Kao mali filmski trejler onoga što nas čeka ako se prethodno kolektivno ne uništimo.
 
Vazdušni pogled na "Zvezdanu bazu" (Starbase) firme SpaceX Elona Maska. Nalazi se pored malog i sada uglavnom bivšeg sela Boca Chica, na najjužnijoj tački SAD, unutar nacionalnog parka i na obali Meksičkog zaliva. Levo je kompleks za lansiranje a desno je razvojni deo. Iza se vide poslednji vijugavi metri čuvene reke Rio Grande. Njena druga obala već pripada Meksiku. Uz morsku obalu je desetinama kilometrima dugačka peščna plaža.

Ako sve bude u redu odavde će se u petak 17. novembra lansirati najveća raketa ikada napravljena. Pošto je projektovana da se može koristiti više puta, njen eventualni uspeh će sasvim bukvalno otvoriti novu eru u korišćenju svemira budući da će po prvi put postati moguće da se po komercijalno prihvatljivoj ceni teret redovno transportuje do orbite oko Zemlje i nazad. Neki istorijski ekvivalent ovome bi recimo bile izgradnje železnica između istočne i zapadne obale SAD, ili Transibirska železnica od Moskve do Pacifika. Dakle bukvalno civizacijska prekretnica, "new frontier", nešto što nam otvara sasvim nove prostore za rad i naseljavanje.

295fefda-9c6d-43fe-abab-7ad2e19eb2b2


CherokeeRun.jpg


rmmvuvzsn4h61.jpg
 
Uspešan drugi test Starship-a iako su na kraju i prvi i drugi stepen eksplodirali. Do sada se Maskov metod "brzog iterativnog dizajna" pokazao veoma uspešnim. To znači ne čekati sa skupim pravljenjem i testiranjem probne verzije dok sve na novom uređaju ne izgleda savršeno u teoriji, nego što je moguće pre u praksi probati njegove nesavršene verzije, iako tada SIGURNO neće sve raditi kako treba. Tu je najvažnije da se što ranije dobiju stvarni, realni podaci o praktičnom funkcionisanju novih, probnih delova dizajna, a ne da sam test bude bez problema. Tj smisao testiranja su isključivo podaci o stvarnom ponašanju mogućih dizajnerskih rešenja u realnim uslovima, i ništa drugo sem toga. Nebitno je šta se pri tome desi sa nizom ne baš jeftinih razvojnih verzija uređaja. Tako se tokom razvoja troši bitno više novca, ali to kod veoma složenih sistema koje je teško teorijski modelirati unapred na kraju ispadne i jeftinije i brže. Tj na račun intenzivnijeg trošenja kapitala dobija se i na brzini i na kvalitetu, pa je i konačni profit veći (naravno, pod pretpostavkom da uopšte imate kapital za jedan tako dobar ali skup pristup razvoju).

Trenutno su glavni ciljevi ovog testa bili da se više ne uništava lansirna rampa, da mnoštvo gusto pakovanih motora pouzdanije radi, da međusobno budu više izolovani i zaštićeni od požara zbog curenje metana, i da se proba kako funkcioniše nova ideja "hot staging-a", tj razdvanja 2. od 1. stepena rakete bez privremenog gašnja motora 1. stepena. Dakle da 2. stepen počne razdavanje od 1. dok motori 1. još uvek rade, čime se dobija na efikasnosti iako je to teže bezbedno izvesti. Sva tri cilja su postignuta pa se zato smatra da je ovaj test uspešan i pored kasnijih eksplozija.

Na samom kraju ovog video prikaza lansiranja imate zasta spektakularan snimak za istoriju.


Delovi zvaničnog prenosa sa nekim snimcima iz veće blizine.


Po običaju sjajna analiza Skota Menlija šta je verovatno bio uzrok kasnijih eksplozija oba stepena.

 
H. Dž. Vels: Zvezda

Napisano 1897. godine.

 
Još jedna stvar me zbunjuje , ko je upalio svetlo na mesecu ?


ako je mesec noću u zemljinoj senci, kako to da mesec svetli celu noć ? Od sumraka do svitanja.
 
U toku je direktan prenos pres konferencije povodom spuštanja Japanske letilice na Mesec

 
Postigli su delimičan uspeh. Letilica se uspešno spustila i bar delimično radi u smislu da šalje telemetriju i odgovara na komande. Znači nije se razbila i glavni deo sistema radi. Međutim solarne ćelije ne generišu struju tako da se sve to i dalje napaja iz baterije. Što znači da neće dugo. Nikakvi dalji detalji o njenom stanju i razlozima za problem sa solarnim ćelijama za sada nisu poznati. U toku je analiza podataka koji stižu telemetrijom i podataka pristiglih tokom sletanja. Nešto više će se znati tek za par dana.
 
Poslednja izmena:
Ovaj pokušaj je posebno interesantan zbog neobičnog pristupa. Udružili su se sa fabrikom dečijih igračaka koja pravi igračke nalik transformersima. Ona im je napravila dva mala dodatna lendera koji bi trebali da budu izbačeni tokom sletanja par metara iznad površine, tako da sa strane mogu da slikaju u kakvom će stanju biti glavni lender. Naravno, kućna verzija tog modula se istovremeno može kupiti kao dečija igračka. Pa ko želi ....

moon-robot-slim-jaxa-render-0c4bca869f1fcaf460c56eb38a96a913666345fa-s800-c85.webp


 
Analiza telemetrijskih podataka Skota Menlija

 
Kako zaista izgleda materijal sa jednog asteroida posle 4,5 milijardi godina naizmeničnog hlađenja i prženja sa Sunca. Da ste tamo, videli bi ovo:

Materijal sa Asteroida Bennu.jpg


The opened OSIRIS-REx spacecraft with the asteroid samples from the asteroid Bennu.

jsc2024e006057~orig.jpg


 
Poslednja izmena:
A ovde je Sunce u punih 400 mega piksela, dakle u rezoluciji 20,000 x 20,000 piksela :cool:


Od ovoga bi se mogao napraviti poster koji prekriva čitav jedan zid sobe ... To bi bio doživljaj videti svako jutro, bez obzira da li je napolju uobičajena tmurna sredina zime.

Nešto kao u onom izuzetnom i nepravedno zapostavljenom SF filmu "Sunshine" iz 2007.

sunshine-movie.jpg
 
Evo šta se desilo sa Japanskim lenderom na Mesecu

 
Opraštanje od helikoptera na Marsu.

Napravljen samo kao uzgredna proba buduće tehnologije, mali helikopter na Marsu je postao prva prava letilica na drugoj planeti i, iznenadivši sve, tri godine uspevao da preživi mnoga duboka smrzavanja tokom Mesečeve noći uvek se ponovo budeći, da bi zatim bez problema opet leteo kroz vazduh koji skoro i da ne postoji. Nažalost, u poslednjem letu je polomio vrh jednog krila, posle toga ipak uspevši da se spusti, da ostane uspravan, i u vezi sa Zemljom. Polomljeno krilo za njega nažalost znači konačni kraj. Procesor, foto ćelije i senzori u njemu i dalje rade. Pa će tako i ostati kao neka vrsta trajnog spomenika. Teško je oteti se utisku da je čak i za običnu mašinu takav "herojski" kraj dostojan neke vrste poštovanja.

25796_heli-movement-far.gif


pia25968.jpg


Ovo je njegova sopstvena slike na kojoj se vidi senka polomljenog vrha jednog krila.

e1-pia26243-ingenuity-spots-the-shadow-of-its-damaged-rotor-blade.jpg


 
Do tog dana imamo 453049385 šansi da sami zase**mo i nestanemo.. Ja osećam ansioznost od tebe 😄 kao drugogo čoveka, Sunce me najmanje brine. 😈

Besplatan je izvor energije i svetlosti. A i to malo nestabilnih elemenata koji stignu do Zemlje, uprkos magnetnom polju i atmosferi... ne mora biti nužno loše u malim količinama... Preplanuo ten nas čini privlačnijima suprotnom polu, svetlost i toplota podižu raspoloženje i sve to u konačnici utiče i na potomstvo... 🙂

Tako da se Suncu divim. Samo nek nas prži. Ljudi se plašim.
 
Tako je. Ali ne samo to. Upravo Sunce, kao jedini postojeći izvor energije u Sunčevom sistemu, pokreće bukvalno sve. Svaku biološku, hemijsku pa i fizičku reakciju, zaista sve što se uprkos entropiji i dalje mrda, živi i menja se.

Pošto je dakle Sunce i izvor života, nemamo prava da zbog njegovog budućeg kraja optužujemo upravo ono isto što nam je taj život pre svega i poklonilo. Da ga nema ne bi ni imali na šta da se žalimo jer ne bi ni postojali. Dobili smo ogroman, besplatan i nezaslužen poklon, i TO je ono što je važno. Stvari bi trebalo posmatrati iz tog, optimističkog i sasvim opravdanog ugla.

Nije slučajno Sunce oduvek posmatrano kao božanstvo. Ima u tome duboke istine. Sve te stare religije su bile neka vrsta proto-fizike.


ZumaWingedSun136x34t, belo.png
 
Gužva oko Zemlje

Asteroid veličine nebodera proći će večeras relativno blizu Zemlje gledano u kosmičkim uslovima, saopštila je NASA.

Očekuje se da će se gomila svemirskog kamenja naći u krugu od 2,7 miliona kilometara od naše planete, ali nema šanse da nas udari, poručuje američka svemirska agencija.

Agencija pri NASA, Centar za proučavanje objekata blizu zemlje procenjuje da je asteroid veličine između 210 i 480 metara.

To znači da bi asteroid mogao da bude slične veličine kao njujorški Empajer stejt bilding ili londonski Šard, prenosi Tanjug.

Ovaj asteroid, otkriven 2008. godine, ponovo će se naći u blizini Zemlje 2032. godine, a danas je dan kada će biti najbliži planeti.

Kada se vrati 2032. godine, biće znatno dalje od Zemlje, na oko 72 miliona kilometara udaljenosti.

Tri znatno manja asteroida će proći takođe danas pored Zemlje, a njihova veličina nije preko 10 metara, i još dva će proći sutra.
 
Vrh