Šta je novo?
Od:
Filteri

Svemirska istraživanja

Rusi da su ulupali tolike milijade ko ameri imali bi vec uveliko naselje ne na mjesecu vec na marsu ...
Kod rusa uvjek bila parola snadji se amer bi reko nemam uslove cekam da mi ih obezbjedite ...
Takodje kod rusa je bila i metoda ako raketa na poleti letis u sibiri sa kartom u jednom pravcu sto je bio veliki motiv za mnoge nego miloni dolara ...
 
Tačno, zato su i uspevali da sa mnogo manje para i tehnologije budu ravnopravna, a često i nadmoćna strana u trci sa Amerikancima. Međutim to je bilo nekada, dok je sada stanje kod njih skoro tragično. Oni TRIDESET GODINA nisu imali uspešnu misiju izvan Zemljine orbite! Niti su razvili ijednu ozbiljnu novu tehnologiju. Izgubili su ključne ljude koji su odavno otišli na zapad, nemaju para, dok je menadžment i dalje star, glomazan i zaglavljen u davno prošlim vremenima. Korupcija je velika, itd. Ako veoma brzo i radikalno ne promene pristup, organizaciju, ciljeve i finansiranje više neće biti čak ni u prvog GRUPI zemalja koja se upravo ozbiljno priprema za eksploataciju svemira. Evo još jednog članka sa više informacija o tome.

The longstanding NASA-Russian partnership in space may be unraveling
Russia is less and less a space super power.

https://arstechnica.com/science/2019/01 ... nraveling/
 
Približava se 16. Februar, datum kada se očekuje prvi orbitalni test nove kapsule Elona Maska za prevoz astronauta. Američke fanove na Internetu polako obuzima neka vrsta blage euforije, pošto se činjenica da već 8 godina takva globalna sila zavisi od arhi nepritalja, Rusa, za prevoz sopstvenih astronauta na međunarodnu svemirsku stanicu, vidi maltene kao neka vrsta ličnog poniženja. Sve od povlačenja poslednjeg Spejs šatla 2011., Amerikanci su praktično odsečeni od svemira kad je u pitanju bilo slanje astonauta. Međutim sada, pošto je u očima mnogih sledbenika svog kulta pokrenuo proces "spasavanja planete" uništavanjem automobilske industrije na tečna goriva, pravljenjem solarnih crepova i velikih kućnih baterija, Elon prelazi i na spasavanje Američkog obraza u svemiru :)

Pošto je razvio svoju raketu i sada već drugu verziju Cargo Dragon modula za prevoz tereta, polako od Rusa i njihovog Sojuza pruzima Američki deo snabdevanja Međunarodne svemirske stanice. Mislim da je do sada sa njim imao oko dvadesetak uspešnih misija. Za razliku od njega, novi "Crew Dragon" je verzija Dragon modula predviđena za prevoz ljudi u orbitu i na manja rastojanja oko nje, recimo do Meseca. Do sada je imala par test "skokova" unutar atmosfere zbog testiranja sigurnosnih abort procedura. Sredinom Februara bi trebala da ima prvi let u svemir, za početak bez astronauta. Izgleda zaista futuristički, kao iz SF ilustracija.

Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 5
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

Testiranje abort procedure (spasavanje astronauta u slučaju kvara tokom rane faze lansiranja, 2015. godina):

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=1_FXVjf46T8[/youtube]

Isto to, ali sa tačke gledišta kamere unutar modula.

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wcHD9AmkxA0[/youtube]

Elon veoma vodi računa o svojim promoterima i o javnosti. Jedna "turistička" tura Internet blogera u kojoj možemo videti unutrašnjost novog "Crew Dragon" modula:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=4cqJLUB2e2w[/youtube]

I jedan veoma lep pogled iz Maskovog novog visećeg prolaza za astronaute, kao na aerodromima pri ulazu u avion. Svaka sličnost je namerna :)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=ZofNfIv2Q2g[/youtube]
 
Kako pobediti strah? U jednom skoro poetskom osvrtu na sopstveno iskustvo astronaut Chris Hadfield priča o mogućnostima promene percepcije sveta.

Šta sam naučio oslepevši tokom misije izvan Međunarodne svemirske stanice?

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Zo62S0ulqhA[/youtube]
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=597737#p597737:2b7pdpmp je napisao(la):
Duleja » 25 Jan 2019 08:37 pm[/url]":2b7pdpmp]Čim izađemo iz gradskog atara, ovo nam je najjača tema. Samo rokajte!

Ovaj bend radi na raketno gorivo, numera će cenim dobro da čučne ovde, da pojačamo doživljaj. 8)

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=hN5DMGDW2sk[/youtube]
Kliknite za proširenje...
Uh kakvo iznenađenje. Čovek na Beobuildu stvarno može lepo da se provede. Bravo @Duleja za izbor muzike.
 
Za one koje zanimaju vesti o ruskom svemirskom programu, toplo preporučujem Anatolija Zaka koga pratim preko tvitera: @RussianSpaceWeb

Njegov sajt http://www.russianspaceweb.com/ iako izgleda kao da ga je neko sastavio za pola sata, je prepun zanimljivih informacija.

Takođe preporučujem odličan britanski dokumentarac iz 2001. godine o tome kako su Ameri počeli da koriste ruske raketne motore:

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=TMbl_ofF3AM[/youtube]
 
Još dva teksta u prilog moje tvrdnje da upravo prisustvujemo početku sasvim nove ere u istraživanju i korišćenju svemira. Dakle ne samo nove tehnološke faze nego i sasvim nove ekonomske pozicije čitave industrije, ali i sa tim tesno vezane radikalne promene nacionalnih vojno-političkih strategija vezanih za svemir.

Prvo jedan samozadovoljni ali jasan i lako čitljiv pogled iz Amerike o tome kako je Amerika najzad prestigla Evropu u biznisu komercijalnih lansiranja i kako se dobro pozicionirala za apsolutnu dominaciju u budućnosti. Međutim vredniji je drugi prilog u kome "Eurospace" daje detaljnu analizu nove Američke strategije razvoja i praktično poziva Evropu na uzbunu, predlažući na kraju i značajne promene strategije EU.

How American Space Launch Left Europe in the Dust
The view of the resurgent U.S. spaceflight is raising alarms across the Atlantic.
https://www.popularmechanics.com/space/ ... ry-europe/

Eurospace Position Paper: The growing US ambition for space dominance, a new challenge for European independence in space
https://eurospace.org/eurospace-positio ... -in-space/

Grafik: Posle apsolutne dominacije nad Amerikom od 2011., Evropa je (najviše zahvaljujući Elonovom SpaceX-u) izgubila primat u biznisu pružanja usluge lansiranja satelita.

Pogledajte prilog 2
Istorijat komercijalnih lansiranja poslednjih desetak godina po zemljama:

Pogledajte prilog 1
Detaljan pregled svih državnih i svih komercijalnih lansiranja (klilknite za veću sliku):

 
Ne bas nova stvar ali svakako zanimljiva.

Bleda Plava Tacka (Blue Pale Dot) je naziv fotografije nase planete nastale sa najvece udaljenosti od oko 6 milijardi kilometara, otprilike iza orbite neptuna. Snimljena je sa Vojadzera 1990-te na zahtev astronoma Karla Sagana.



Zemlja se vidi u sredini desnog snopa svetlosti kao plavo-bela tacka (0,12 pixela)

Nakon nastanka fotografije Sagan je u svojoj knjizi izneo svoje misli:

„Sa ove velike udaljenosti, Zemlja možda i ne izgleda posebno zanimljivo. Ali za nas je drugačija. Ponovno razmislite o toj tački. To je ovde. To je dom. To smo mi. Na njoj, svi koje ste ikad voleli, svi koje poznajete, svi za koje se ikada čuli, svako ljudsko biće koje je bilo, proživelo je svoje živote. Ukupnost naše radosti i patnje, hiljade uverenih religija, ideologija i ekonomskih doktrina, svaki lovac i sakupljač, svaki junak i kukavica, svaki stvaratelj i uništavatelj civilizacija, svaki kralj i podanik, svaki zaljubljeni mladi par, svaka majka i otac, nadobudno dijete, izumitelj i istraživač, svaki učitelj morala, svaki korumpirani političar, svaka "super zvijezda", svaki "vrhovni vođa", svaki svetac i grešnik u povijesti naše vrste živio je tu - na trunci prašine u zraci svjetlosti.

Zemlja je jako mala pozornica u prostranoj kosmičkoj areni. Razmislite o rekama krvi prolivene od strane svih tih generala i careva da bi u slavi i trijumfu mogli postati trenutni vladari delića tačkice. Razmislite o beskrajnim okrutnostima stanovnika jednog ugla ovog piksela nad beznačajno različitim stanovnicima nekog drugog dela. Kako su česti njihovi nesporazumi, kako su željni ubijati jedni druge, kako je strastvena njihova mržnja. Naši stavovi, naša zamišljena samovažnost, obmana da imamo nekakav povlašćen položaj u svemiru, izazvani su od ove blede svetlosti. Naša planeta je usamljena mrlja u velikom sveobuhvaćajućem kozmičkom mraku. U našem mraku - u celom ovom prostranstvu - ne postoji naznaka da će nam pomoć doći od drugde da nas spasi od nas samih.

Zemlja je jedini poznati svet, za sada, koji ima život. Ne postoji nigde drugde, barem ne u bližoj budućnosti, gde bi naša vrsta mogla migrirati. Posetiti, da. Naseliti, još ne. Sviđalo nam se ili ne, za sada, Zemlja je gde zauzimamo svoj položaj. Rečeno je da je astronomija iskustvo koje izaziva skromnost i gradi karakter. Vjerojatno ne postoji bolja demonstracija apsurdnosti ljudske taštine od ove udaljene slike našeg sićušnog sveta. Za mene, naglašava našu odgovornost za obzirnijim međusobnim odnosima te da sačuvamo i pazimo bledu plavu tačku, jedini dom koji smo ikad poznavali."
 
Karl Sagan je uvek inspiracija, bez obzira koliko puta pročitam taj tekst. Ali, zamislite da ste vi negde blizu mesta sa koga je ova Vojadžerova fotografija napravljena. Lepo se zauvek pozdravite sa svima, i zatim okrenete u smeru suprotnom od Sunca. Šta bi ste videli na izlasku, prolazeći pored Plutona i njegovog najvećeg satelita?

Jedan od amatera entuzijasta je napravio fantastičan mali GIF film koristeći nedavne fotografije letilice "Novi Horizonti". Inače divan primer zašto svi rezultati istraživanja treba da budu javno dostupni. On je otkrio da je nivo Sunčeve svetlosti kod Plutona već toliko mali, a dinamički opseg profi kamera na letilici toliko veliki, da se pri maksimalnom povećanju osvetljenosti na slikama Plutona mogu videti i zvezde. Posle jednog pravog malog amaterskog naučnog rada i pisanja programa u Python scriptu, precizno je locirao koordinate zvezda i zatim uradio konverziju svih slika tako da su nepomične pozadinske zvezde u njima uvek na istom mestu. Tako međusobno prostorno kalibrisane slike je zatim poređao u mali GIF film koji prikazuje šta bi video posmatrač prilikom prolaska pored Plutona i njegovog satelita Charon. Evo šta se dobija na kraju (ako slika nije animirana, kliknite na nju) :

anim2.gif


Kad se poprave vremenski intervali između pojedinih frejmova:

ncTIdHL.gif


Neočekivano iznenađenje za običnu publiku je ovo toliko izraženo "pijano" krivudanje Plutona. Pošto on ustvari i nije planeta nego malo nebesko telo "uhvaćeno" u ovoj orbiti, ni njegov "satelit" Charon nije baš bitno manji od njega niti je baš "satelit". Tako da se on ustvari ne vrti "oko" Plutona, nego se i Pluton i Charon vrte oko zajedničkog centra masa koji je IZVAN Plutona. Pa bi se pre moglo reći da je to dvojni planetoid, neka vrsta po svemu markantnog udvojenog stražara na nekadašnjoj tradicionalnoj granici Sunčevoig sistema.

Opis, detalji procedure i skriptovi su ovde:
http://matthewearl.github.io/2015/08/11 ... /?take=two
 
Tako je Zuma. Centar masa je uvek zbir masa tela koje se rotiraju. Takodje Zemlja i Mesec "plesu" oko centra mase koja je cini mi se unutar nase planete, ali oko 4.5 hiljada kilometara od centra. To se inace naziva Bari-centar, iz starogrckog sto bi u prevodu znacilo "centar tezine (bari)". To se odnosi i na Sunce, ma koliko bilo masivno centar naseg sistema nije tacno u sredistu Sunca zbog gravitacionog uticaja planeta, prvenstveno Jupitera (koji cini vise od 2/3 mase svih planeta zajedno. Proracuni pokazuju da je Jupiteru nedostajalo oko 80x veca masa da bi postao crveni patuljak)

Evo jos jednog prikaza Plutona i Harona

Pogledajte prilog 2

A evo i jednostavnog grafickog objasnjenja odnosa Sunca i Jupitera:

Pogledajte prilog 1
 
Kada smo vec kod masa, zahvaljujuci totalnom pomracenju Sunca 1919. god potvrdjena je stavka Ajnstajnove teorije relativnosti po kome gravitacija zakrivljuje prostor. Naime, tokom navedenog pomracenja astronomi su uocili zvezdu koja ne bi trebala biti vidljiva sa Zemlje u tom trenutku, odnosno nalazila bi se iza Sunca. Zakrivljenost prostora oko sunca je skrenula svetlost ka Zemlji. Kao kada bismo razvukli platno i u centar stavili tesku metalnu kuglu. Ona bi utonula u carsav, deformisuci ga. A onda pravolinijski zakotrljamo brzo kliker po platnu izmedju oboda i kugle. Kliker bi skrenuo ka centru. Nakon tog otkrica Ajnstajn je postao poznat i izvan naucnih krugova.

Pogledajte prilog 1

Evo i slike pomracenja iz 1919-te

 
Ove fotografije Plutona je snimila sonda Novi Horizonti. Međutim zanimljiv je i nastavak priče o njoj.

Pošto se i posle 9 godina putovanja i završetka primarnog cilja misije ispostavilo da je i dalje sasvim ispravna, sa rezervom od 33 kg raketnog goriva i nukleranim električnim generatorom koji je i dalje davao nekih 200 W električne energije, odlučili su da potraže gde bi je još mogli poslati. Za to je trebalo potražiti neki mali objekat od 50 do 100km u prečniku, izvan orbite Plutona, u Kuperovom pojasu. Međutim on ne bi smeo biti izvan 1 lučnog stepena u odnosu na tadašnju trajektoriju (zbog manevarskog goriva) i ne dalje od 55 astronomskih jedinica (AU), pošto bi i kvalitet radio veze i raspoloživa električna energija tada već bili isuviše mali. Međutim naći nešto tako malo, tamno i daleko se ispostavilo kao ogroman problem. Čitav niz najvećih Zemaljskih teleskopa, pa čak i dobrovoljci sa Interneta, ni posle dugog traženja nisu uspeli da nađu baš ništa u blizini trase letilice. Na kraju su morali da odvoje vreme na najboljem telekopu koji postoji, na Hablu u orbiti oko Zemlje. I tek je on pronašao tri kanddata, između ostalih i "(486958) 2014 MU69" ili popularno, "Ultima Tula". Inspiracija za ovako upečatljivo ime je nađena na starim mapama i znači otprike: "Zemlja na granici sveta".

Međutim čak ni to nije bilo dovoljno precizno. Pojavio se problem gde tačno usmeriti kameru u trenutku prolaza. Nevolja je u tome što će letilica ogromnom brinom proleteti na nekih 3500 kilometara od tela promera samo 31 km. Da bi se dobile dobre slike moraju se koristiti kamere sa veoma uskim vidnim poljem, što znači da one unapred moraju biti usmerene VEOMA precizno, tačno tamo gde će Ultima Tula zaista biti u trenutku proleta. Što se nije moglo precizno izračunati čak ni pomoću Hablovog teleskopa. Naime, videti zaista tačnu poziciju nečega što je veliko samo 31km i crno poput uglja, sa daljine od 6,5 milijardi kilometara je ipak previše i za Habl. Sa ovim su se mučili sledeće dve godine. Izabrani metod je bio praćenje pomračenja zvezda isped kojih prolazi Ultima Tula. Posle više sukcesivnih iteracija, neuspeha i popravki, na kraju su dobili relativno tačnu liniju očekivane trase pomračenja jedne zvezde u sažvežđu Sagitarijus.

MU69_occultation_2018August4.png


Posle ekspedicija na visoke planine u Senegalu i Kolumbiji, i u letećim teleskopima u avionu, najzad uspeli da vide da zvezda u Sagitarijusu jasno "trepne" na par sekundi, što znači da je baš tada bila zaklonjena, a na osnovu toga je najzad popravljena preciznost lokalizovanja orbite Ultima Tule. Tj dobijeno je otprilike ovo:

20170808-MU69Chart.jpg


Sa ovim parametrima su onda programirali računare na Novim Horizontima, i na kraju, kao Novogodišnji poklon 1. janura 2019., snimljena je ova slika. Precizno fokusirana na mali cilj pri brzini od 50.000 km/h. Najdalji ikada snimljni objekat, dalji od orbite svih planeta, na 43 AU od Sunca, nepromenjen od nastanka Sunčevog sistema. I kao poseban poklon za vredne, binaran, što tačno odgovara nekim teorijama o nastanku Zemlje i drugih planeta.

800px-2014MU69_MVIC.png


NASA-UltimaThule-FormationDiagram-20190101.png
 
Thule, here spelled “Tile,” as it appeared on a 1539 map of the Hebrides Islands and regions unknown. Aye, there be dragons here!


Pogledajte prilog 1
 
Sa ... ili bolje reći iz, Kineskog relejnog satelita u Langražovoj tački IZA Meseca.

20190207_earth-moon-image-queqiao-spacecraft-fore-zhejiang-uni-weibo_f840.png
 
Uvećanje:

Veličanstveni i surovi pejsaž suprotne strane Meseca nedavno snimljen Nasinim Lunar Reconnaissance Orbiter-om krije i jedan izuzetan detalj: Kineski lender i rover. Oba njihova piksela :)

Kliknite na sliku za punu rezoluciju (15.000x10.000 piksela). Sve što se na ovoj udaljenosti orbitalne kamere od njih može videti je označeno strelicama, ako i njih možete da nađete na gigantskoj pozadini Von Karmanovog kratera. Njegov prečnik je 186 kilometara, a ovde vidljiva brda zapadnog zida kratera su visoka čak 3 kilometara.

20190206_M1303521387_LRmos_4zoom_v2_20190204_132044.jpg


Ako ne vidite strelice, evo samo tog dela. "Mali krater" levo i iza njih je širok 4km i dubok 600 metara.

content_M1303521387_LRmos.1100p_v2w.png


Lender. Toliko smo "veliki", u oba suprotna smisla istovremeno.

content_lander_enlarge_web.png


 
Sledeći dan, snimak sa drugog položaja i sa drugačijim senkama ...

content_M1303570617_LRmos.warp.1100p.crop.png


Lender i njegov rover. Svako ima svoj piksel.

content_M1303570617_LRmos.extreme_crop_enlarge4x.png


Ničega nema, ali prostora ima.
 
NASA je upravo objavila da je bio neuspešan i poslednji pokušaj da se ponovo stupi u kontakst sa roverom Opportunity na Marsu, i je prema tome ova misija zvanično završena. Napravljen da traje 90 dana, ova mala mašina je šetala Marsom ČITAVIH 14 GODINA! Njen blizanac Spirit se još davno, mnogo godina unazad, zaglavio u peščanoj dini i prestao da radi, međutim Opportunity je na neki čudan način uporno preživljavao hladne Marsovske noći i peščane oluje. Svaki put kad bi pesak skoro zatrpao i njega i solarne ćelije koji ga snabdevaju energijom, neki novi lokalni vetar bi ih ponovo očistio, a on bi nastavljao dalje. I tako 5111 Marsovskih dana i noći. Ukupno 45 pređenih kilometara po kamenom bespuću. Na kraju mu je glave došla globalna peščana oluja koja je veoma dugo vremena obuhvatala čitavu površinu planete. Posle toga se više nije javljo.

Međutim meni je fascinantno čitati reakcije na Internetu. Pre svega koliko se mnogo ljudi emotivno vezalo za nešto što bi TREBALO da bude obična mašina. Ali naša percepcija i emocije su uvek bile pravo malo čudo, koje, čini mi se, ne cenimo uvek dovoljno, a još manje razumemo njihov pravi smisao. Kad se u nešto investira toliko mnogo rada, očekivanja i, za neke, čak i priličan deo života, teško je biti hladan i ravnodušan. Pogotovo ako je to nešto još i donekle autonomni "istraživač" na drugoj planeti u koji mnogi projektuju deo sebe znajući da sami tamo nikada neće moći da odu, onda čak i robot na točkovima prestaje da bude samo mrtva stvar i samo obična mašina. Projekcijom tako dobijamo, sada već i sasvim bukvalno, pravi "Ghost in the machine".

Još je prilično davno, kad je Oportunitijev dvojnik Spirit upao u teškoće, genijalni XKCD napravio ovu sada već legendarnu i napola ironičnu strip šalu, koja je mnoge fanove pogodila dublje nego nego što su to sebi racionalno uspevali da objasne. Njen naslov je, namerno, provokativno i dvosmisleno bio "DUH" (Spirit):

spirit.png


Ovo spominjem zato što je ne mali broj ljudi danas, kada je čak 9 godina kasnije i "uporni" Spiritov rover-blizanac zvanično proglašen "mrtvim", ponovo primetio koliko se ova antropomorfna veza mnogima nameće sama od sebe. Pogotovo zato što se, slučajno ili ne, poslednja poruka koju nam je Oportuniti poslao već duboko u srcu globalne planetarne oluje sastojala od ovih, jedostavnih ali ljudima veoma sugestivnih telemetrijskih podataka: "Vidljivost 0, Baterije su skoro prazne, struje ima za još samo 8 minuta rada". Nije ni čudo da je to na Internetu odmah prevedeno na sledeći način:

Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 1

https://twitter.com/hashtag/OppyPhoneHome?src=hash
https://twitter.com/JacobMargolis/statu ... 3173880832

Pa je čak i ozbiljni Njujork Tajms (ogromna aktivna mapa, svakako pogledajte) imao ovakav naslov:

NASA’s Opportunity Rover Dies on Mars
By JONATHAN CORUM FEB. 13, 2019
Opportunity bounced to a stop on the Martian surface in 2004 and roamed from crater to crater for 14 years.

https://www.nytimes.com/interactive/201 ... s-map.html
 
Opportunity, jedan od najuspesnijih, ako ne i najuspesniji projekat naseg vremena.

 
Upravo je u toku spuštanje Hayabusa2 na asteriod. Trenutna visina 64 metra iznad površine. Dodir i uzimanje uzoraka za oko desetak minuta.

201902212131.jpg


20190219_descent-checkpoints.png


Živi prenos iz Japana

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=qeMwAdquDYM[/youtube]
 
Komentar sa twitera: "Još jedan asteroid upucan u cvetu mladosti". (Zbog uzimanja uzoraka)
 
Hayabusa2 je uspešno i po planu za trenutak dodirnula površinu asterida, ispalila u njega jedan metak u nadi da će podići sitno kamenje i prašinu koji će ući u komoru i biti poslati na Zemlju, i ponovo se podigla.

Pošto se stvari u početku nove svemirske ere veoma ubrzavaju, samo dva sata posle toga Elonov SpaceX je uspešno lansirao u orbitu tri satelita: Jedan vojni, Indonežanski Internet satelit i, najzanimljivije, Izraelski lender za Mesec. Tako će Izrael postati četvrta zemlja koja će imati svoj lender na Mesecu. Mada to strogo uzevši i nije Izraelski poduhvat ako se pod time podrazumeva država. Već je grupa privatnika iz Izraela svojim novcem napravila lender za Mesec, čime su postali i prvi biznismeni koji će imati svoju sopstvenu PRIVATNU MAŠINU NA MESECU. Tako se, kao što vidite, najavljuje i početak ere takmičenja privatnih kompanija za eksploataciju nebeskih tela. Mada se budućnost uvek sastoji i od prošlosti, pošto su na Twiteru neki Izraelci već ponosno objavili Arapima kako će tamo moći "samo da im pljunu pod prozor" ... Eto, "Back to the future", kako se god uzme.

 
Zaboravio sam da kažem da je osoba u kadru na prvoj slici, koja je od zbog oduševljenja istrčala napred, ispred kamere, ustvari Kinez koji je video Zmaja :)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh