Šta je novo?

Sunčani časovnik

Najstariji sačuvani Srpski i Južnoslovenski časovnik je u manastiru Studenica. Milutin Tadić tvrdi ni manje ni više nego da je to ručni rad Svetog Save.

Studenica-21.jpg


Сунчани часовник је уклесан 4 m изнад земље, у углачаном блоку сиво-белог мермера који је узидан уз јужни портал Богородичине цркве (сл. 1, лево). Часовна скала је полукруг радијуса r = 21 cm, подељен на 12 приближно једнаких часовних сектора, од којих последња три недостају (сл. 1, десно, горе). Нема ни бацача сенке, водоравне шипке која је некада полазила из центра полукруга.

Бројчаник чине словне ознаке, јер у старословенском писму није било посебних ознака за бројеве. Словне ознаке, висине 20-27 mm, иду азбучним редом, с тим да се прескачу слова Б и Ж, а у улози шестице je убачен знак у облику преокренутог латиничног слова (сл. 1, десно, доле) који је коришћен у XII/XIII веку (у то време, на пример, настало је Мирослављево јеванђеље у коме је исписивана иста ознака за шестицу).

Док је сунчани часовник био комплетан (са бацачем сенке), сенка водоравног штапа је прелазила преко сектора и својим правцем показивала доба дана. Сунчани часовник Богородичне цркве манастира Студенице, и сви часовници тога типа, карактеристични за европски средњи век, нису показивали часове званичног темпоралног часовног система него су сами собом диктирали посебан часовни часовни систем – ликовно темпорални часовни систем. За људе европског и српског средњовековља та несагласнот била је небитна.

Линије студеничког часовника су изубане, а бројке недоследно усмерене (сл. 1, десно, доле): уклесао га је аматер, како би смо данас то рекли. А ко је то могао бити?

Знамо ко није – то нису мајстори који су вајали камене украсе тог портала, нити је то неко од „обичних” смртника, протомајстор га не би пустио да му аматерским радом „квари” углачану мермерну фасаду. Био је то неко ко никога није требао питати за дозволу (великодостојник), неко ко је видео света (у то време, светски путник = ходочасник), многе цркве и на њима сунчане часовнике. Дошао је, погледао јужни портал, и одредио место сунчаном часовнику. Од протомајстора је узео шестар, лењир и писаљку, чекић и длијето, попео се на већ постојећу скелу, исцртао и уклесао часовну скалу, и на крају између два горња блока поставио водоравну шипку.

Ко је могао бити тај „неко”, тај први српски часовничар? Знамо ко је био последњи часовничар српског средњег века, то је био српски монах Лазар који је у Москви направио први механички часовник 1404. године. Монах Лазар је у Москву дошао из манастира Хиландара. У Хиландарском типику се први пут помиње реч „час” у смислу егзактне јединице за мерење времена у оквиру дана, а испред улаза у арсану хиландарског утврђења Хрусија (старог манастира Светог Василија) откривен је стари сунчани часовник „студеничког” типа. Хиландар ‒ Хиландарски типик ‒ Хрусија ‒ Студеница ‒ ходочасник ‒ великодостојник ‒ сунчани часовник, сви ти називи и појмови асоцирају само на једног човека, Светог Саву. Свети Сава је стигао је из Хиландара у Студеницу 1207. године, надгледао и лично учестовао у осликавању Богородичине цркве, а онда је једном прилком од протомајстора узео шестар, лењир и писаљку, чекић и длијето… и тако је настао студенички часовник, најстарији сачувани српски и јужнословенски часовник.

Милутин Тадић (Студенички сунчаници, „Багдала”, Крушевац, 1987)
Наташа Станић, Милутин Тадић (Путовање кроз време – прича о сунчаном часовнику манастира Студенице, „Развој астрономије код Срба VIII”, 2014)

http://www.manastirstudenica.rs/%D1%81% ... %B8%D1%86/
 
Само за Зуму, DIY сунчани часовник ... локацију нисам успео да нађем.

2niprh1.jpg
 
Na Zvezdari, u krugu Opservatorije, juče slikao. Izgleda da se širi materijal za Zuminu monografiju :)
Inače sunčani časovnik se na engleskom nekad kaže "sundial" a nekad "gnomon". Bilo ih je još u starom Egiptu i Mespopotamiji.
Ne znam što mi ne da da vidim ove slike kad nisam priključen na Forum?
 
Човек треба да стане на месец како би добио тачно време :) Иначе ово је део научног паркића где има доста занимљивих садржаја, попут глобуса, модела ДНК, перископа за посматрање сопствених леђа :D, овог сунчаног часовника и веома занимљиве конструкције са круговима за разговор на даљину :)
 
Komšo Zemljopomeraču super fotka, nisam ni znao da postoji taj sat u opservatoriji. Reci mi, da li funkcioniše jer mi izgleda da je u hladu, to jest da ga zaklanja drveće?
 
Vucko, jeste malo u hladovini, verovatno nije tako planirano u početku ali se vremenom drveće razgranalo. Istok je otprilike u pravcu u kom gleda slika, a na toj strani je drveće pa izlazak sunca od senke ne verujem da može da meri, slično kao ni zalazak na zapadu od krošnji. Hladovina nije baš najbolje mesto za sunčani časovnik :D Inače ako budeš prolazio pošto ti je u relativnom komšiluku, časovnik se nalazi tik pored puta, odmah po ulazu u opservatoriju sa leve strane, otvoren je ulaz :)
 
Вожде, хвала ти за фотку најлепшег трга у Србији, а уједно огромног сунчаног сата.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=455744#p455744:uer5t041 je napisao(la):
Вожд » 04 Jun 2017 03:40 am[/url]":uer5t041]Трг Српских ратника, Краљево
Ovo je stvarno moćno ...
 
:sesir:

Потпуно се слажем са вама другари.. :)
 
Mislio sam da ne postoji slika sunčanog časovnika u Mitićevoj rupi, ali evo je:

11076190_882543165135317_5748640598294330917_n.jpg
 
Kako da napravite Sunčani časovnik

" Na slici dole imate jedan vec gotov suncani casovnik.
Odstampajte ga, ako imate mogcnosti, isecite zuti trougao i pod pravim uglom spojte
njegova A i B temana sa tackama A i B na crtezu. Osim ovoga potrebno je da casovnik
usmerite u pravcu sever-jug, s tim sto je trougao na jugu....."
http://static.astronomija.org.rs/instru ... /index.htm
 
Koliko se ono pravo, lokalno geografsko vreme u Beogadu razlikuje od službenog vremena unutar srednjeevropske vremenske zone (ne računajući letnje pomeranje časovnika)?

Srbija se nalazi se na samoj ivici naše vremenske zone, pa je greška prlično velika. Beograd je na otprilike 20,5 stepeni istočne geografske dužine, a sredina naše vremenske zone je na 15 stepeni. Dakle, u Beogradu je razlika 5,5 stepeni na istok. To je odgovara otprike jednoj trećini časa, ili 22 minuta. Pošto Sunce prividno putuje sa istoka na zapad, to znači da je zamišljeno, tj prosečno "srednje godišnje Sunce" u Beogradu u najvišoj tački (prosečno) 22 minuta pre zvaničnih 12 časova, odnosno to je neka srednje godišnja vrednost za ono Beogradsko pravo, lokalno "podne". Dakle, zimi, tj ako časovnici nisu pomereni, to se dešava u 11:38. A leti, ako časovnici jesu pomereni, to je u 12:38.

Mapa vremenskih zona (velika rezolucija):

Standard_World_Time_Zones.png


Mapa grešaka, tj koliko se pravo, Solarno lokalno vreme razlikuje od zvaničnog (velika rezolucija):

SolarTimeVsStandardTime.png
 
Vrh