Sunčani časovnik

[stf]

Може, свиђа ми се.

 

[Zuma]

Još malo slika Sunčanog sata sa trga u centru Zemuna. Slikao sam ga u martu. Sledeće godine navršava punih 190 godina kako neprekidno, generacijama Zemunaca u glavnoj ulici pokazuje vreme. To su prednosti eko dizajna, kad nepokvarljivu mašinu bez pokretnih delova i potrebe za održavanjem pokreće samo Sunce.

A ovo je tekst i slika sa sajta zemun.rs

Kuća sa sunčanim satom

Reprezentativna jednospratnica s ugaonim erkerom podignuta je 1823. godine i pripadala je grčkoj porodici Ziko. Na fasadi krila u Dubrovačkoj ulici nalazi se sunčani sat (1828) koji u sunčanim danima pokazuje mesno vreme. U kući je poslednje godine života proveo javni radnik, književnik i pravnik Jovan Subotić (+1886). Zaštićena zgrada, oblikovana u stilu ampira, ubraja se u najlepše u gradu.

 

[Zuma]

Ista ova ideja, o gradnji reprezentativnog Sunčanog časovnika u centru grada, bi se mogla i generalizovati na jednu zanemarenu staru urbanističku praksu obogaćivanja javnih površina instrumentima koji nas na neki način informišu i povezuju sa gradskim prostorom u kome se nalazimo. Takođe u Zemunu, od 1898. do 1944. godine, u samom središtu gradskog parka, nalazio se "Meteorološki stub" namenjen građanima. Posetiocima parka je davao informacije o minimalnoj i maksimalnoj temperaturi (Six-ov udvojeni termometar), o vazdušnom pritisku, vlažnosti vazduha, temperaturi zemljišta, pa čak i o visini vodostaja na Dunavu. Bogato ukrašen, skoro 50 godina je bio ponos Zemunaca i, za njih, verovatno neka vrsta veze sa tadašnjim kulturnim središtima kao što su bili Beč, Pariz i London. Funkcionisao je do oktobra 1944. godine, kada je tokom borbi za oslobođenje Zemuna teško oštećen, a neposredno posle oslobođenja i uklonjen.

Ovde ga vidite odmah levo od glavne aleje, u centru Zemunskog parka.

Iako se ljudi, što se informacija tiče, danas oslanjaju na mobilni Internet, ipak se mora primetiti da u slučaju Sunčevog sata i meteorološkog stuba ni u staro vreme nisu bile u pitanju samo informacije. Od značaja je da neki objekti funkcionišu i kao znak odnosno simbol (bogatstva, kulture, interesovanja), kao obeležje vrste prostora i njegove namene, kao ukras i oplemenjivanje javne površine, kao vizuelni fokus, i na kraju kao tema za razgovor, druženje i izgovor za upoznavanje, dakle socijalnu intergraciju. Ove funkcije su potrebne i danas, dok bi se informativni aspekat mogao osavremeniti i upotpuniti.

Recimo, mini ekološkom stanicom koja rekreativce u parku obaveštava o stepenu zagađenosti vazduha na toj lokaciji. Zatim o jačini Sunčevog zračenja. Na obali reke bi mogla postojati privlačno uobličena stanica koja prati vodostaj reke i tendenciju vodostaja. Pa onda, na mestima gde se ljudi sunčaju, trenutni indeks ultraljubičastog zračenja. Sunčani časovnik se može upotpuniti recimo trenutnom mesečevom fazom, za one koje tokom dana planiraju romantični večernji izlazak negde gde se nebo ipak vidi. Itd, itd, sve to samo primeri ideja koje ilustruju princip, a koje bi trebalo razraditi.

Iako bi se sve ove informacije u principu mogle dobiti na mobilnom telefonu, u virtuelnom prostoru, ipak nema razloga zašto ih ne vezati i za fizički prostor gde imaju smisla i upotrebnu vrednost. Deluje mi apsurdno da taj prostor, onaj stvarni Beograd, moramo prepustiti isključivo privatnom biznisu, reklamama i automobilima, da bi mi, kao neke izbeglice iz sopstvenog grada koji više nije naš, živeli ili samo u virtuelnom prostoru Interneta ili samo ako privremeno možemo sebi kupiti pravo korišćenja jedne stolicu u njemu. Ukratko, javni, ZAJEDNIČKI prostor, treba čuvati i oplemeniti sadržajima, inače ćemo postati grupa besnih i otuđenih individua kojima taj grad, sa razlogom, ne znači baš ništa više od bilo koje druge robe i usluge koju kupuju na kilo ili na minut kad im zatreba, a zatim bace u đubre.

 

[Orfanelin]

Chicago

 

[Zuma]

Gde sve postoje Sunčani časovnici u Beogradu? Bilo kakvi. Probaću da napravim zbirku fotografija ako budem imao vremena. Pod pretpostavkom da tako nešto postoji, u obzir dolaze i oni digitalni sa električnim napajanjem ako su potpuno autonomni, tj ako sva energija dolazi od lokalnih i u sam uređaj integrisanih solarnih ćelija.

 

[Earthmoving]

Super ideja Zuma, mislim da se niko do sada toga nije setio. Možda ako skupiš dovoljno materijala može i neka mala knjiga u etar "Sunčani časovnici Beograda"

 

[Zuma]

Plašim se da bi takva knjiga bilo vrlo tanka.

Mada, kad bolje razmislim, neki prodajni potencijali postoje. Recimo kao šala sa naslovom. Tipa:

"OBA Sunčeva časovnika u Beogradu"

 

[direktor]

Postoji jedan na kosancicu

 

[astrodule]

Orfanelin » Yesterday, 13:46[/url]":1yp9rtte]Chicago

Da iskoristim malo svog znanja iz oblasti koju sam studirao.

Ove korekcije su neophodne jer

1. Zemlja "kruži" oko Sunca po eliptičnoj putanji (a ne po idealno kružnoj)
2. Zemljina osa rotacije nije konstantna (da se laički izrazim), već više liči na čigru koja igra. Stručno to zovemo prececija i nutacija i one (naročito precesija imaju ključnu ulogu u Milankovićevom izučavanju ledenih doba i osunčavanju Zemlje.

 

[GOJE]

astrodule » 22 May 2017 02:16 pm[/url]":4kk6q3rn]Stručno to zovemo prececija i nutacija i one (naročito precesija imaju ključnu ulogu u Milankovićevom izučavanju ledenih doba i osunčavanju Zemlje.

Izvini kolega ali:

prececija - doba kad smo živeli koliko-toliko kulturno.

nakon nje, svi znamo, usledili su:

arkanizam i cecesija - "maje*******itesedevedesete" doba

sada živimo u postcecesiji - dobu kada nas ništa ne može iznanaditi.

 

[astrodule]

Lapsus calami, ti sintaksični nacisto britkog uma

 

[GOJE]

astrodule » 22 May 2017 02:47 pm[/url]":2q0rpegv]Lapsus calami, ti sintaksični nacisto britkog uma

Nego, da se vratimo temi. Oduševio me ovaj video koji projektuje prikaz digitalnog časovnika. Bilo bi sjajno da se to konstruiše u "gigantic scale" i bude svojevrsna atrakcija. Mislim da je Ušće ili Beton hala pogodna lokacija.

 

[astrodule]

Možda bi temu trebalo malo preimenovati / proširiti i diskutovati i o "običnim" javnim časovnicima.

Poslednja dva (ako se ne varam) su Milenijumski na trgu i onaj na Terazijama što je odbrojavao do početka Olimpijskih igara.

Oba su mi ružna.

 

[direktor]

Onaj metoroloski stub u Zemunu bi trebalo obnoviti identican pistoji u zg

 

[Zuma]

astrodule » 22 May 2017 02:16 pm[/url]":1tk1jkyh]

Orfanelin » Yesterday, 13:46[/url]":1tk1jkyh]Chicago

Da iskoristim malo svog znanja iz oblasti koju sam studirao.

Ove korekcije su neophodne jer

1. Zemlja "kruži" oko Sunca po eliptičnoj putanji (a ne po idealno kružnoj)
2. Zemljina osa rotacije nije konstantna (da se laički izrazim), već više liči na čigru koja igra. Stručno to zovemo prececija i nutacija i one (naročito precesija imaju ključnu ulogu u Milankovićevom izučavanju ledenih doba i osunčavanju Zemlje.

Mislim da nije baš tako. Prva stavka je tačna, ali druga nije dovoljno značajna da bi se u praksi uzimala u obzir. Drugi faktor, koji zajedno sa prvim popravku čini neophodnom, je nagib ravni Zemljinog ekvatora u odnosu na ekliptiku, tj osa rotacije nije vertikalna u odnosu na ekliptiku. Koga interesuje, ovde su linkovi.

Analemma
https://en.wikipedia.org/wiki/Analemma

Equation of time
https://en.wikipedia.org/wiki/Equation_of_time

Ovo su analemme. Ovo prvo je niz fotografija Sunca slikanog uvek u isto vreme, otprlike svako pola meseca, tokom čitave godine. Kao što vidite Sunce nema ni isti azimut ni istu visinu, iako je na svakoj slici Sunca isto vreme. To je maksimalno oko 10 ili 15 minuta greške, pa ako se želi preciznije očitavanje, onda je ili neophodna naknadna korekcija pomoću "jednačine vremena", ili se tačno vreme očitava direktno sa mreže krivih linija od kojih jedna dimezija daje datum a druga vreme. To ste videli na slikama koje sam poslao u prvoj poruci. Međutim gledano sa plus strane, upravo je to razlog što sa Sunčevog časovnika možemo očitati i datum.

 

[astrodule]

U pravu si.

Totalno sam zaboravio na nagib ose rotacije Zemlje.

 

[Zuma]

direktor » 22 May 2017 03:45 pm[/url]":175cl3pi]Onaj metoroloski stub u Zemunu bi trebalo obnoviti identican pistoji u zg

Taj stub je legat poslednjeg lekara Zemunskog karantina (Kontumaca)

"Тако je no угледу на неке европске градове и бање и са жељом да ce земунском парку дода још један украс који ће имати и практичну примену, Паул Фисингер тестаментом оставио градској општини 300 форинти са изричитим захтевом да ce са свотом која ће нарасти од главнице и припадајућих камата набави метеоролошки стуб.

Градски парк je резултат великог ентузијазма грађана који су, пошто je Земун добио статус краљевског слободног града 1871. године, отпочели низ значајних подухвата.

Један од њих je била и акција на уређењу запуштеног земљишта некадашњег Контумца на југозападном делу града и плавног подручја јужно од њега. Одлучено je да ce на том простору подигне парк са шеталиштима. Када су радови на овом пројекту дали резултате, за све заинтересоване грађане одржана je 9. маја 1886. оснивачка скупштина Задруге за нсговање и одржавање парка и садова y Земуну.

Паул Фисингер (1813, Пешта — 1889, Земун) био je последњи комунитетски хирург. После рада y војсци изабран je за општинског и лекара Градске оолнице у Земуну, где je радио до пензионисања 1871. Због великог угледа који je уживао међy сутрађанима, постављен je и за градског већника.

Његовим легатом, и потпором парковског друштва и градске општине, набављен je 1898. стуб са потребним метеоролошким инструментима, производи фабрике Alt Eberhard & Jager из Ilmenaua (садашња НДР).

Постављањем ових инструмената употпунио ce број параметара који су осматрани до тог периода. Y метеоролошкој станици су од 1877. мерене падавине. a од 1891. температура. Новим инструментима je омогућено мерење притиска и влажности ваздуха, као и температуре тла на дубини од 2 m.

Мерења су отпочела 6. октобра 1898. На стубу су сваког дана у 7,30 часова бележени температура, ваздушни притисак и водостај Дунава. Дијаграми су ce мењали месечно, тако да су и пролазници могли да прате дневни ход параметара. Ови дијаграми и друге белешке архивирани су y метеоролошкој станици.

Првих година бележење на дијаграму обавлјали су y смени од осам дана ученици Реалне гимназије: Павао Лазић, Драгутин Галијан, Филип Розенцвајг и Стјепан Барац."

Годишњак града Београда књ. XXXV — 1988.
НАТАЛИЈА ЈАНЦ - МЕТЕОРОЛОШКИ СТУБ Y 3EMYHY С КРАЈА XIX ВЕКА
https://meteoplaneta.rs/wp-content/uplo ... X-VEKA.pdf

 

[Igor]

Obilicev venac

 

[Гага]

Јесте да није у Београду, али може да буде на теми.

Књига:
Pogledajte prilog 2
http://tadic.education/admin/uploads/04 ... ovnici.pdf
др Милутин Тадић
http://www.gef.bg.ac.rs/nastavnici-i-sa ... c/?lng=cir


Сомбор:
Сунчани сат пресељен у сенку
Pogledajte prilog 1
http://www.politika.rs/scc/clanak/28704 ... en-u-senku


Прељина:
Sunčaničasovnik

http://ozonpress.net/obrazovanje/suncani-casovnik/

 

[Barkley]

astrodule » 22 May 2017 03:09 pm[/url]":1fgn4434]Možda bi temu trebalo malo preimenovati / proširiti i diskutovati i o "običnim" javnim časovnicima.

Poslednja dva (ako se ne varam) su Milenijumski na trgu i onaj na Terazijama što je odbrojavao do početka Olimpijskih igara.

Oba su mi ružna.

Има онај на зиду изнад ћошка Радивоја Кораћа, у Кнезу, преко од Руског цара.

 

[direktor]

To je cuveni insin sat

 

[Zuma]

astrodule » 22 May 2017 03:09 pm[/url]":80nv3tjp]Možda bi temu trebalo malo preimenovati / proširiti i diskutovati i o "običnim" javnim časovnicima.

Mislim da u istoj temi ne treba mešati mehaničke i Sunčane časovnike. Sem izvorne namene, oni više i nemaju puno zajedničkog. Pogotovo sada kad su možda i bitnije njihove druge vrednosti, a ne samo informacija o tome koliko je sati. Mehanički časovnici su novijeg datuma i sada više spadaju u industrijsku zaostavštinu. Oni su ponekad sam vrhunac ljudske ingenioznosti u pravljenju mehaničkih alata i mašina, i svakako zaslužuju svoju posebnu temu. Nasuprot njima, Sunčevi časovnici imaju tradiciju staru hiljadama godina, i prate ih sasvim drugačije ideje. Oni su, sem svog čisto utilitarnog dela, uvek bili manje povezani sa veštinom, a više sa znanjem, sa religijom ili naukom, sa "nebeskim sferama", dakle sa odnosom čoveka i prirode ili čoveka i transcedentalnog, u zavisnosti od toga kako se kad shvatala temeljna priroda svetlosti i Sunca. Tako su Sunčani časovnici sem pokazivača vremena uvek bili i neka vrsta vidljive veze između dva sveta. Ne samo alat, nego i simbol povezanosti.

Meni je baš taj aspekat posebno zanimljiv, zato što sem onoga što prati naš odnos prema Suncu ne znam za apsolutno ni jedan drugi primer da je moderna nauka toliko u skladu sa starim verovanjima, pogotovo sa verovanjem koje se u samoj osnovi ne menja hiljadama godina, bez obzira na zvanične interpretacije i nijanse vladajućih nauka, religija ili kultura. Sunce je za ljude uvek bilo Bog, bilo na jedan, bilo drugi način, i tome se nema puno šta dodati. Naša tela su sastavljena od materjala koji je mogao nastati samo u središtu Sunca, i živimo samo zahvaljujući energiji koja svakodnevno odatle dolazi. Čak bi i svi neživi fizički procesi posle izvesnog vremena stali kad tog priliva energije ne bi bilo. Tako da je i sama planeta Zemlja aktivna opet samo zahvaljući Suncu. Zbog toga je bilo čija naučna ili filozofska interpretacija njegove prave prirode sasvim irelevantana za krajnje jednostavan zaključak: Sunce je istovremeno i kreator i pokretač svega. Svako sam bira kako će to razumeti, ali stvari stoje baš tako.

Sem ovog, čisto filozofskog razloga, postoji i jedan vrlo praktičan. Moderni ekološki pokret je samo iznuđni pokušaj očajnika da se spasi provalije u koju polako upada upravo zato što smo kao vrsta poverovali da smo vlasnici i gospodari prirode umesto njen deo. Ubaciti u totalno artificijelni i neprirodni ambijent modernog grada bilo kakav potsetnik od čega nam ustvari zavisi sudbina, ko je tu PRAVI izvor i pokretač, dakle potsetnik da NISMO toliko autonomni i nezavisni kao što to u gradu izgleda, danas se smatra delom nužnog obrazovanja naroda. Istog onog koji će posle glasati i o vašoj sudbini. Sve to čini ovakve javne ukrase važnim delom ekološkog pokreta. Mehanički časovnici nemaju te pakete dodatnog značenja, a ono što imaju je veština sasvim druge vrste, pa je bolje da se o nijima priča odvojeno.

 

[zexland]

Moglo je i na Slaviji davno jos...

 

[direktor]

Zeks moze jos uvjek da se doda recimo u zimskom periodu npr

 

[Barkley]

Ко би користио тај сат? Како приступити?