Šta je novo?

Starlink

Da li neko ima mapu pokrivenosti signala mobilne telefonije u Srbiji? Baš me zanima koje su to tačke u kojima bi jedino bilo moguće koristiti Starlink, da prosto evaluiramo koliko je realno tržište a koje se uklapa u sledeće kriterijume:

1. Zabit u kojoj nema nikakvog signala i uslova za net
2. Pogodno za život

Moje lično mišljenje je da je ovo "nice to have" usluga, ali nikako "must have", jer realno glavno tržište Starlink-a su ljudi koji žive na točkovima (kamperi i sl.) i koji tako putuju Evropom/svetom i lakše im je da imaju "jedan internet" gde god da se nalaze, nego da se cimaju sa lokalnim sim karticama, roaming-om i to.

Procenat ljudi koji žive u zabitima u kojima ne postoji šansa za drugačiji pristup internetu, a treba im za posao, verujem da je statistička greška, ako uopšte i ima takvih.

Ne treba ceniti uspeh u prihvatanju i korist od Starlinka po procentu kojim ga koristi obična populacija, pošto njima nije ni namenjen. Ovo je samo za posebne potrebe. Recimo za posao tamo gde potrebe posla ne može da zadovolji onakav Internet koji tamo postoji. Naprimer, ako se neka država smatra "velesilom" u nečemu (u proizvodnji cipela, nebitno u čemu) koliki je broj firmi za proizvodnju cipela (u odnosu na broj stanovnika ili broj svih firmi) dovoljan da bi se ta zemlja stvarno smatrala velesilom u tome? To su verovatno procenti tipa 0,001% ili slično tome. Dakle broj Starlink pretplatnika može biti i veoma mali, ali ako taj mali procenat obuhvata skoro sve poslove nekog tipa, na nekim mestima, recimo hotela po planinama, onda je to veoma bitno za neki kraj i za tu vrstu posla. Tako da je poređenje sa klasičnim Internet provajderima kranje neprimereno. Ne služe istu populaciju i iste potrebe, pa se ni njihov uspeh i korist od njih ne može meriti po tome koliko ih masa običnih ljudi prihvati. Zato sam odmah rekao da je ovde "prosek" potreba i mišljenja sasvim nebitan.

P.S. ja koliko vidim na Starlink sajtu / mapi Srbija je označena kao "coming soon" prema tome ne treba se sekirati, ko želi verovatno ĉe uskoro moći da koristi, čim je "coming soon"

Ja to pratim od početka i uvek je pisalo da stiže te ili sledeće godine. Pa nikako da stigne. To je neki domaći administrativni problem, verovatno sa inostranim plaćanjem ili zakonskom regulativom, jer bi inače već stigao i kod nas. Kad ga svi oko nas imaju, tehnički je teže je da mi nismo uključeni nego obrnuto. Dakle neko iz vlasti mora najzad da mrdne svoju e-zadnjicu i da vidi gde je ta smetnja jer se to očigleno neće rešiti samo od sebe. Skoro četri godine lenjosti je ipak previše, čak i za nas.
 
Poslednja izmena:
Kada nestane struje nemaš ni interneta, imao stralink ili nemao. A u ruralnim područjima nije strano da nestane struje. Iskreno bih voleo da vidim kako će starlink preseliti ljude u ruralna područja ali to jednostavno nije realno.

Terminal ne troši puno struje, nema čak ni motor (čisto elektronska, štampana "phased array" antena), pa lako može da se napaja solarnim ćelijama koje sada ima praktično svaka nova zgrada u zabačenim krajevima ako se tu dešava nešto iole bitno. Struja je nebitna. Sistem je zato savršeno lokalan i nezavisan od bilo čega u okolini. Radiće i kad sve okolo prestane da radi.
 
Ok, napajaćeš starlink, a šta ćeš sa uredjajima koji treba da ga koriste tj kada sve okolo prestane da radi?
 
Samo nek je sto vise opcija i sto veca konkurencija.

Ne vidim sta ima nekome da smeta ovo, nije obavezno.
 
Naravno da ne smeta nikome, povela se priča kao da se samo to čeka da ožive naša ruralna područja, da se bogati sele u zabačena sela i planine, a naši problemi ruralnih područja su druge prirode.
 
Ok, napajaćeš starlink, a šta ćeš sa uredjajima koji treba da ga koriste tj kada sve okolo prestane da radi?

Dovoljan je laptop. Oni uvek imaju ugrađenu bateriju, pa takođe ne troše puno ako i moraju da se pune. A ako baš treba još nešto, onda je to već predviđeno kad je takav posao planiran, pa je uzeto u obzir koliko je struje potrebno u raznim situacijama. Tada su i bekap izvori za napajanje, solarne ćelije, baterije ili dizel generatori, već dimenzionisani za takve potrebe.
 
Naravno da ne smeta nikome, povela se priča kao da se samo to čeka da ožive naša ruralna područja, da se bogati sele u zabačena sela i planine, a naši problemi ruralnih područja su druge prirode.

Niko nije rekao da SAMO to čeka. Reč "samo" se nigde ne pominje. Nego da će pomoći.
 
Napisao sam "kao da se samo to čeka" ne da se "samo to čeka", a u stvarnosti niti se čeka, niti će pomoći. Pomoći će ljudima koji nemaju izbor i koji već žive i rade u takvim područjima. Da privuče nekog novog u ruralno područje, teško. Dejanbg je naveo primere gde to može biti veoma korisno, a to kod nas nije toliko zastupljeno. Slažem se samo sa činjenicom da je korisno da se ima u ponudi i da treba (možda ne toliko za sam turizam koliko za druge vidove poslova koji koriste satelitski internet za komunikaciju, hidrocentrale, iskopine, bušotine...). I da je negde kod nas zapelo možda ne administrativne prirode koliko korumpirane (možda neko sprečava dodatnu konkurenciju, a poznati smo po braća režimu).

Dovoljan je laptop. Oni uvek imaju ugrađenu bateriju, pa takođe ne troše puno ako i moraju da se pune. A ako baš treba još nešto, onda je to već predviđeno kad je takav posao planiran, pa je uzeto u obzir koliko je struje potrebno u raznim situacijama. Tada su i bekap izvori za napajanje, solarne ćelije, baterije ili dizel generatori, već dimenzionisani za takve potrebe.
Pazi, slažem se ali i ako je neki normalan jak laptop baterija će se isprazniti za sat dva rada tako da će trebati punjenje (osim ako ti treba laptop samo za browsing). A ako već razmišljaš kako ti treba bekap napajanje, agregatori... onda to baš i nije najsrećnije rešenje što se života tiče, a i sve to zahteva dodatno ulaganje u takvu vrstu opreme. To je samo konstatacija na "ko zna koliko će im trebati da otklone kvar" ako se koristi drugi vid interneta u zabačenim područjima, a mogu biti veći problemi druge prirode.
 
Već drugi put na svega dve strane. Ti ne vidiš ironiju u prethodnoj rečenici? Ko od nas dvoje ima fiksaciju?
 
Poslednja izmena:
Pa i ne vidim ironiju.

Dosta toga su ti drugi već rekli i objasnili, pa bi bilo nepotrebno da se ponavljamo.

Ono što meni upada u oči su tvoji postovi i ova tema. Znam da obožavaš Ilona Maska (uprkos tome što je na suprotnom političkom spektru od tebe) ali na ovoj temi baš isijava tvoja opčinjenost njim i njegovim proizvodima. Sve zvuči kao propovedanje, kao neki kult. Ili eventualno kao velika reklama.
 
Ako je u ovakvoj temi samo to ono što ti vidiš, onda nema više šta da se kaže.
 
Evo tabele sa prosečno ostvarenim Starlink brzinama u 2022. godini u Evropi. Treba uzeti u obzir da je to bilio pre godinu i po dana i da je od tada lansirano puno novih satelita.

ookla_satellite_internet_comparison_europe_0223.png


 
Dakle broj Starlink pretplatnika može biti i veoma mali, ali ako taj mali procenat obuhvata skoro sve poslove nekog tipa, na nekim mestima, recimo hotela po planinama, onda je to veoma bitno za neki kraj i za tu vrstu posla.
Ma to je suvise malo trziste. Hajde napravi 5 use case-ova za to trenutno u Srbiji, ali sa konkretnim primerima (dakle taj i taj hotel je onemogucen da radi jer nema opcije interneta... i tu mustru primeni i za ostala 4 use case-a).

Starlink gadja na ultra mobilne korisnike (primer: kamperi) koji ne zele da se bahcu sa lokalnim netom). Siguran sam da su neke od buyer persona za Starlink ove:

- Porodica koja putuje kamperom po Evropi
- Skiper koji se bavi yacht/boat charterom
- Pecaros koji se bavi pecanjem u brodovima daleko od obale gde nema obale a treba mu net

I tako dalje, i tako blize.
 
Već sam nabrojao niz situacija u Srbiji gde je Starlink bolje rešenje od postojećih mogućnosti. Ukratko, gde god je on ili jedina mogućnost ili je po nečemu bolji. Bilo po brzini, po pouzdanosti ili po kvalitetu veze. Čak i da se ograničimo samo na brzinu, evo kako stoje stvari. Da bi bila lakša vizuelizacija, na mapi pokrivanja MTS-a sam izdvojio za Starlink zanimljivi, brdoviti deo Srbije, dakle sve južno od Save i Dunava, pa onda selektovao samo područija gde bi Starlink već sada (pre kompletiranja potrebne mreže satelita) bio brži, ili je čak jedina mogućnost. Zeleno područije je oblast gde veze ili uopšte nema, ili je manja od 2 Mbps. A žuto je oblast gde je ona do 50Mbps.

Pokrivenost Srbije i mapa kvaliteta prenosa podataka MTS-a, deo juzno od Save i Dunava.jpg


Kad se izdvoje zelena i zuta oblast gde veze ili nema ili je sporija od 50 Mbps (pošto je Starlink za sada oko 100 Mbps) dobija se ovo:

Pokrivenost Srbije i mapa kvaliteta prenosa podataka MTS-a, deo juzno od Save i Dunava, brzine...jpg


Pa koji je dakle deo Srbije bez Vojvodine neupotrebljiv ne samo za posao nego i za kvalitetan život, jer bez dobrog data linka uskoro više neće moći da se obavljaju čak ni osnovni adminstrativni poslovi, da ne spominjemo nešto ozbiljnije?

Možda između 70% do 80% ?

Tačno je da tu za sada ne živi mnogo ljudi, ali, pobogu, 70% !?

Zar i samo stvaranje mogućnosti, bar što se povezivanja tiče, da u tolikom delu države neko ubuduće počne da živi i posluje na normalan način predstavlja nešto što nije važno? Ako je za to potrebno samo da ne budemo crna rupa na mapi pokrivanja Evrope, i ako za sve to neko samo treba da napiše papir i pošalje ga Starlinku? Što skoro četri godine ne želi da učini? Pa jel TO skupo? Teško?

I ja sad ovde čak i TO moram da dokazujem i da zato, po nekima, ispadam fanatik!? Plašim se da trenutna vlast nije baš toliko različita od naroda koliko bi mnogi voleli da misle.
 
Već sam nabrojao niz situacija u Srbiji gde je Starlink bolje rešenje od postojećih mogućnosti. Ukratko, gde god je on ili jedina mogućnost ili je po nečemu bolji. Bilo po brzini, po pouzdanosti ili po kvalitetu veze.
Ponovo mislim da je mikro tržište ljudi koji bi koristili Starlink koji će biti duplo skuplji od postojećih rešenja, koja realno nisu loša.

Evo šta kažu moji zaposleni na Slack-u na temu da li bi prešli na Starlink i plaćali 2x cenu neta, odgovori su:
"ma kakvi"
"nisam razmišljao o tome, ali nisam siguran da bilaćao duplo više, osim ako i naši operateri ne bi digli cene pa da mi je to isplatljivije"
"možda bi probao ako je ista cena"
"ako bi firma platila možda bi, ovako mi je ok i SBB"
...
Malo istraživanje sa moje strane usmereno ka mojim zaposlenima koji rade full time remote za moju firmu (u prethodnoj poruci sam napisao sa kojih lokacija)
I ja sad ovde čak i TO moram da dokazujem i da zato, po nekima, ispadam fanatik!? Plašim se da trenutna vlast nije baš toliko različita od naroda koliko bi mnogi voleli da misle.
Zuma, nemoj da se ljutiš. Ja poštujem tvoj entuzijazam i tvoje zalaganje. I nemam ništa protiv da dođe Starlink i da postoji i ta opcija.

Međutim protiv sam predstavljanja Starlinka kao "spasa za Srbiju i rad iz Srbije" jer da je tako onda većina poslova južno od Save i Dunava ne bi moglo da se rade. Prošle godine sam 7 dana na primer radio sa Stare Planine, doduše iz hotela, ali to ne menja stvar da sam bio realno daleko od civilizacije i da nisam ni u jednom trenutku osetio to kao problem da bih hendlovao posao.

I realno brzine 50/50 nije minimum, bar ne za većinu poslova. Koji god poslovi ne zahtevaju veću količinu fajlova za up ili dl. Slažem se da su lokacije obeležene zelenim do 2 mbps možda ispod tog nekog minimuma, ali ne treba predstavljati da za prosečnog remote workera ili još gore sa bilo koji posao treba 50 mbps najmanje, jer nije tako.

Seti se do pre 5-10 godina na kojim brzinama smo radili. I nije nam bio nikakav problem.
 
Žuto takodje treba da izbaciš jer je do 50mbs sasvim dovoljno (na tvom linku pre godinu dana je za Hrvatsku prosek stralinka bio 20mbs). Zeleno su oblasti prekrivene LTE ili 2G mrežom, dakle slabo ali moguće uz moguće prekide, sivo je oblast gde nema mreže. U principu su to nenaseljena ili slabo naseljena područja bez osnovne infrastrukture, a kamoli da se neko nov naseli da dodje da živi. Ja sam za Starlink kao što je već i rečeno ali ne mislim da će to pomoći da se ljudi sele u ruralne krajeve već da pomogne ljudima koji žive u tim krajevima i imaju mogućnost da plate starlink.
 
Minimum za prodaju:

"Poreski obveznik dužan je da izda račun koji nije fiskalizovan u momentu prometa na malo i biće kažnjen i ako ne dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima Poreskoj upravi putem stalne internet veze u realnom vremenu." Ispada da smo došli do toga da se u delu Srbije koji uopšte nema Internet ništa ne može prodati. I to je samo početak sve većih potreba za dobrim komunikacijama koje više i nisu opcione, nego su obavezne. Nekad i u svakom trenutku. Internet veza je postala osnovna infrastruktura. Kao vodovod i kanalizacija. Kasa naravno nije veliki potrošač propusnog opsega, ali zato odziv mora biti brz, tj stalnost i kvalitet veze moraju biti dobri.

Pa onda, minimum za poslovne prostorije, magacine, ili čak i druge privatne prostore gde ima nešto vredno, je video nadzor. Pogotovo u zabačenim krajevima. To znači, za mogućnost remote provere stanja objekta u svakom trenutku, minimum 2 Mbps po kameri. Tj 8 Mbps za uobičajeni komplet od 4 kamere.

Pa ako postoji bar dva zaposlena, to je još više Mbps za svakog od njih.

Sve to ne sme da kvari brz odziv fiskalne kase pri maksimalnom opterećenju i pri korišćenju veze svih u istom trenutku. Nema šanse da kad se sve to sabere neki posao može da funkcioniše sa manje od 10 do 20 Mbps kvalitetne i stalne veze koja se retko prekida i nikad nije prekinuta dugo, bez obzira posle kakvog nevremena ili u sred zime u nekim brdima.

Dakle sva zelena područija Srbije od 2 Mbps su neupotrebljiva za ozbiljniji posao, pa čak i za amabicioznijeg pojedinca u privatnoj zgradi. Nije li već i samo to dovoljno da alternativni provajder koji pokriva sve odjednom bude veoma poželjan, pa čak i ako broj takvih korisnika nije veliki? Ako i nije broj, zato površina jeste velika, i zato mogućnost da neki od osnovnih servisa (lekar, prodavnica, policija, vatrogasci, šumari, službe spasavanja) MOGU da funkcionišu u 21. veku na optimalan način i na takvim mestima, jeste daleko značajnija od toga koliko takvih servisa, tj korisnika, satelitski provajder ima.
 
Poslednja izmena:
Ja sam za Starlink kao što je već i rečeno ali ne mislim da će to pomoći da se ljudi sele u ruralne krajeve već da pomogne ljudima koji žive u tim krajevima i imaju mogućnost da plate starlink.
Slažem se, pri tome neko ko sada živi u toliko ruralnom kraju, da nema pristup ni netu, prilično sam siguran da uopšte ni ne razmišlja o tome da radi online.

A ovo što si spomenuo oko osnovne infrastrukture (put, prodavnica, dom zdravlja, vrtić, škola...) je nešto što je mnogo veći problem u tim ruralnim krajevima od interneta. Onaj ko nema: asfaltni put (ili makar neki "polu-put" koji zimi može da očisti dovoljno za Ladu Nivu da može da te izvuče do asfaltnog puta), prodavnicu (makar malu lokalnu, ne mislim na supermarket), dom zdravlja, i ako je roditelj vrtić i školu, mislim da svakako ni ne razmišlja o ajd da radim za Amere preko neta ;)

Još jednom @Zuma zamolio bih da se ne ljutiš na mene što ti ovo pišem, ja cenim tvoj rad i zalaganje, i želim ti da možda čak i budeš poslovno vezan za Starlink u Srbiji, npr. predstavnik Starlinka za Srbiju (ili tako nešto) ali pokušavam situaciju sa sagledam iz ugla nekog ko zaista radi daljinski (ja biznis vodim daljinski za klijente iz USA i EU i bez neta ne bih mogao da radim + imam zaposlene koji za mene rade daljinski + često angažujem i eksterne saradnike iz različitih zemalja koji opet za mene rade daljinski) tako da veruj mi ako neko tu situaciju, onda je ja razumem.

Ali ne mogu gledati na Starlink toliko kroz ružičaste naočare da bih mogao da izgovorim nešto poput "bez Starlinka ne može komotno da se radi na netu južno od Save i Dunava" jer to naprosto nema nikakvog smisla - i sam sam bezbroj puta radio odnekle južno od Save i Dunava, npr. sa Stare Planine koju sam spomenuo
 
Slažem se, pri tome neko ko sada živi u toliko ruralnom kraju, da nema pristup ni netu, prilično sam siguran da uopšte ni ne razmišlja o tome da radi online.
Ne mora da radi online. Imaš i fejsbuk za kontakt, oglase, buffering pr0n... Ljudima u tim krajevima nije prioritet da rade online nego da imaju pristup prvo mobilnoj telefoniji pa onda internetu tj komunikaciji sa drugim mestima.

Sve to ne sme da kvari brz odziv fiskalne kase pri maksimalnom opterećenju i pri korišćenju veze svih u istom trenutku.
Ja sam kasu i jednu kameru koristio na 2mbs wifi, sporo je bilo ali bar radi, posle smo ukinuli kameru jer nije bilo potrebe. Prodavnice u tim krajevima često nemaju video nadzor jer je to lokalna prodavnica gde obično rade vlasnici, nema tu nekih većih marketa. Za magacine se slažem.

Nije li već i samo to dovoljno da alternativni provajder koji pokriva sve odjednom bude veoma poželjan, pa čak i ako broj takvih korisnika nije veliki?
Niko ne spori poželjnost, možda nisi ukapirao šta pišemo na dve strane. A možda problem nije do nas nego do starlink-a. Ko zna.
 
Slažem se, pri tome neko ko sada živi u toliko ruralnom kraju, da nema pristup ni netu, prilično sam siguran da uopšte ni ne razmišlja o tome da radi online.

A ovo što si spomenuo oko osnovne infrastrukture (put, prodavnica, dom zdravlja, vrtić, škola...) je nešto što je mnogo veći problem u tim ruralnim krajevima od interneta. Onaj ko nema: asfaltni put (ili makar neki "polu-put" koji zimi može da očisti dovoljno za Ladu Nivu da može da te izvuče do asfaltnog puta), prodavnicu (makar malu lokalnu, ne mislim na supermarket), dom zdravlja, i ako je roditelj vrtić i školu, mislim da svakako ni ne razmišlja o ajd da radim za Amere preko neta ;)

Zašto misliš da sve mesta koja imaju to što si nabrojao (put, prodavnica ...) nužno imaju i dovoljno dobar Internet čak i za onoga ko profesionalno ne radi online, ali ipak jeste dovoljno važna osoba sa poslom koja svojim kolegama mora biti dostupna i kad je u vikendici? Šef odeljenja? Ekspert za energetiku? Admistrator mreže? Knjigovođa? Pa da, ako neko mesto ima bar prodavnicu i put, onda sigurno ima i dovoljno dobar Internet za online seansu u kojoj čovek u vikendici remote programom pomažu nekome na poslu u gradu. Ne bih rekao da je to nužno tako kauzalno povezano. A za to mora postojati dobra i pouzdana veza.
 
Upravo je počela test prodaja sasvim novog tipa Starlink terminala. Zovu ga Starlink Mini.

Ova verzija je visine standardne knjige punog formata i samo je par cm šira od nje. Dimenzije su 30 cm x 26 cm, težina je 1,1 Kg. Dakle možete ga staviti u ruksak uz laptop, pošto je slične veličine. Operativni temperaturni opseg -30°C to 50°C. Ima ugrađen grejač i sneg na anteni topi brzinom do 25 mm/sat. Širina antenskog snopa je 110°. Ima ugrađen ruter, WiFi access point, USB i Ethernet port. WiFi pokriva površinu od oko 100 m². Potrošnja 25 - 40W (sa DC ulazom zbog akumulatora i solarnih ćelija). Kažu da će pretplata biti jeftinija pošto su i karakteristike nešto lošije od standardnog modela i ima limit potrošnje. Tokom test perioda u Americi mesečna doplata je samo 30 dolara za 50 GB, a posle dolar po Gigabajtu. Brzina će biti limitirana na 100 Mb/s

Dakle sada je jasno kakav poslovni plan imaju.

- Za rezidencijalno, fiksno korišćenje, sa antenom na zgradama, koristi se veća standard vezija. To je flat rate za razumno korišćenje. Brzina u Americi za sada 200 Mb/s
- Za putnike i druge osobe koje se mnogo kreću je mini verzija. Jeftinija i portabl, ali nije flat rate i brzina ide samo do 100 Mb/s.
- U razvoju je "Starlink Direct to Cell". Dakle bez posebnog terminalnog uređaja, već sa vašeg mobilnog telefona direktno na satelit. Zbog izrazito male predajne snage i male, neusmerene antene, ovo će u početku biti ograničeno samo na SMS tekst poruke. Kasnije će biti mogući i drugi prenosni protokoli koje ne traže velike brzine.

Tako će biti pokriveni svi tipični slučajevi korišćenja. Možete svoj Internet link nositi sa sobom, gde god da ste (samo 1 kilogram u obliku knjige). Nema potrebe plaćati novog provajdera posle prelaza svake granice. Svejedno je da li ste radnik na vrhu dalekovodnog stuba broj 279, duboko u šumi nekog nacionalnog parka, na teško pristupačnom vrhu planine, ili u sred grada. Međutim posebno će biti važno univerzalno pokrivanje čitave Zemlje sa mobilnog telefona, ako ikada uspeju da prevaziđu ozbiljne tehničke poteškoće i zaista to odrade onako kako najavljuju. Samo mogućnost da potražite hitnu pomoć bilo odakle, sa slomljenom nogom u snegu, na vrhu planine, iz nekog rata, ili iz čamca za spasavanje na sred okeana, za neke ljude će biti vredna maltene svake cene pretplate.

Ovakva vrsta po prvi put postignute totalne konektivnosti svake tačke čitave Planete će tada svakako postati jedno od simbolički značajnijih civlizacijskih dostignuća.

 
Poslednja izmena:
Samo par dana kako sam napisao da je postojanje široko raspoložive havarijske alternative za Internet u slučaju vanrednih situacija postalo izrazito važno jer se bez prenosa podataka više apsolutno ne može, dobili smo i praktičnu demonstraciju. Ogromna regionalna energetska havarija i nestanak struje je recimo u Hrvatskoj pokazao je da je sada tamo ogroman problem postao nedostatak Interneta. Dakle ne samo ono i ranije uobičajeno, ljudi zaglavljeni u liftovima i slično, nego je sa strujom nestala i kompletna povezanost skoro svih običnih, ne vojnih sistema koji upravljaju životom u civilizovanom društvu. Ništa više ne može da se uradi, ne brzo i ne u velikom obimu. Specijalizovane havarijske komunikacione mreže naravno i dalje rade, ali je sada problem što je društvo postalo toliko kompleksno i toliko zavisno od bezbroj međusobno povezanih računara da činjenica da par njih u nekim vrlo posebnim mrežama i dalje radi, nije od baš prevelike pomoći. Ovo treba da bude lekcija. Potrebna je alternativa, i to neka koja je daleko pristupačnija mnogo većem broju ljudi i bitno manje ranjiva (tj manje centralizovana, a više lokalna i više distribuirana).
 
Ne treba ceniti uspeh u prihvatanju i korist od Starlinka po procentu kojim ga koristi obična populacija, pošto njima nije ni namenjen. Ovo je samo za posebne potrebe. Recimo za posao tamo gde potrebe posla ne može da zadovolji onakav Internet koji tamo postoji. Naprimer, ako se neka država smatra "velesilom" u nečemu (u proizvodnji cipela, nebitno u čemu) koliki je broj firmi za proizvodnju cipela (u odnosu na broj stanovnika ili broj svih firmi) dovoljan da bi se ta zemlja stvarno smatrala velesilom u tome? To su verovatno procenti tipa 0,001% ili slično tome. Dakle broj Starlink pretplatnika može biti i veoma mali, ali ako taj mali procenat obuhvata skoro sve poslove nekog tipa, na nekim mestima, recimo hotela po planinama, onda je to veoma bitno za neki kraj i za tu vrstu posla. Tako da je poređenje sa klasičnim Internet provajderima kranje neprimereno. Ne služe istu populaciju i iste potrebe, pa se ni njihov uspeh i korist od njih ne može meriti po tome koliko ih masa običnih ljudi prihvati. Zato sam odmah rekao da je ovde "prosek" potreba i mišljenja sasvim nebitan.



Ja to pratim od početka i uvek je pisalo da stiže te ili sledeće godine. Pa nikako da stigne. To je neki domaći administrativni problem, verovatno sa inostranim plaćanjem ili zakonskom regulativom, jer bi inače već stigao i kod nas. Kad ga svi oko nas imaju, tehnički je teže je da mi nismo uključeni nego obrnuto. Dakle neko iz vlasti mora najzad da mrdne svoju e-zadnjicu i da vidi gde je ta smetnja jer se to očigleno neće rešiti samo od sebe. Skoro četri godine lenjosti je ipak previše, čak i za nas.


Sve se slazem s tobom. Dodao bih da koncept satelitskog intereta postoji i u funkciji je vise od 20 godina, samo je fora kod Starlinka sto ce ga uciniti jos jeftinijim i pouzdanijim od postojecih resenja za "satelitski intrnet".

Na primer neki od provjdera sa ove liste odavno su dostupni kod nas: https://www.cnet.com/home/internet/best-satellite-internet/
 
Vrh