Stari savski most - Most Miladina Zarica
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.779
- Pohvaljen
- 41.643
Beogradske priče: Tramvaji i danas voze preko „Nemačkog mosta“
Zoran Nikolić | 23. januar 2014. 11:10 | Komentara: 4
Tokom Drugog svetskog rata okupator bio primoran da donese posebnu građevinu u Beograd. Ova građevina prvobitno je trebalo da premosti Tisu, i u delovima je doneta na obale ove reke, da bi je ratne okolnosti „premestile“ na Savu
_620x0.jpg)
MOST koji postoji u Beogradu još iz doba Drugog svetskog rata, građevina koju znamo kao Tramvajski ili Stari savski most, ima prošlost prepunu starih, ratnih ožiljaka. Njegovi graditelji, nacistički okupatori Beograda, prvobitno su ga nazvali Most Eugena Savojskog, tako da mu je nekoliko godina, do kraja okupacije, ovo bilo zvanično ime.
Germanski okupatori su pamtili doba vojskovođe princa Eugena (ili Ojgena) Savojskog, stratega koji je na čelu austrijske vojske 1717. godine uspeo da otme grad od Turaka. Istina, ime istog vojskovođe dali su i zločinačkoj „Es-Es“ jedinici koja je pronela užas smrti i torture u Bosni, među srpskim življem, pa je ime nekadašnjeg vojskovođe ostalo veoma teško zabeleženo u sećanjima na zločine upriličene njemu u čast.
Ostali beogradski mostovi rušeni su i podizani nanovo, a ovaj je jedini koji izgleda bezmalo isto kao i kada je napravljen.
MOSTOVI U RECI
U to, ratno vreme, na početku vojnog sukoba srušen je Stari železnički most, kao i Pančevački, koji je u predratno vreme nosio ime Most kralja Petra. Na mestu sadašnjeg Brankovog mosta bio je Most kralja Aleksandra, ali su ove građevine, posle razaranja na početku rata smenili novi mostovi. Ovaj, o kojem govori naša priča, doneli su Nemci tokom rata i do dana današnjeg nam služi, doduše uz ojačanja i rekonstrukcije.
Nemačkim okupatorima smo grdno poremetili planove u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, kada je Vojska Kraljevine Jugoslavije, koja do tada nije kapitulirala, srušila sve beogradske mostove, kako bi sprečila nadiranje nacista ka tadašnjem glavnom gradu Jugoslavije.
Zato su nacisti napravili novi most i pustili ga u saobraćaj 1942. godine. Bio je to istovremeno i granični most prema ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a granica je bila tačno na sredini građevine, odnosno reke koja je proticala ispod nje.
Prvobitno, ovaj most je trebalo da premosti reku Tisu, pa je već u delovima bio u okolini Žablja, ali su novonastale, ratne okolnosti, primorale okupatore da most u delovima prenesu u Beograd, budući da je naš grad bio izuzetno važna saobraćajna transferzala koja je naprasno ostala bez mosta.
Izgradnja je poverena nemačkoj firmi C.H. Jucho, a montaža je bila veoma brza, budući da je trajala samo šest meseci. Istini za volju, podloga po kojoj su išli ondašnji Beograđani nije bila ista, već drvena, pa su preko nje nekada prelazili nacistički automobili i motocikli sa prikolicama. Rat je trajao, a okolnosti su se menjale...
Samo dve godine posle izgradnje, most je bio oštećen u savezničkom bombardovanju. A bio je neophodan Nemcima, kako za prebacivanje opreme i trupa u jugoistočnu Evropu, tako i za transport ranjenika nazad ka centralnoj Evropi i Nemačkoj. Okupatori su bili primorani da ovaj, u velikoj meri drven i slabašan most, upotrebe kao železnički. Istini za volju, rešenje im je bilo pomalo komično.
.jpg)
Tada se izrodio problem, jer je najveća moguća opterećenost mosta bila devet tona po osovini, što je značilo da nijedna lokomotiva ne bi mogla da prođe ovim putem. Šta sad?
Kako nam je objasnio kustos Muzeja grada Beogarda Darko Ćirić, „jedino čega su se setili bilo je da lokomotiva dođe do jedne strane mosta, da tamo vagoni budu preuzimani jedan po jedan, a da kasnije, kada cela kompozicija pređe most na ovaj način, bude ‘sklopljena’ sa druge strane i da tako nastavi put“.
REKONSTRUKCIJA
Drvene ploče preko kojih je gazila svakojaka motorizacija vremenom su trulile, pa je to šezdesetih godina prošlog veka postalo opasno. Tako je most dugo bio pešački, sve do 1969. godine. Tada je dobio asfalt, a nedugo zatim i tramvajske šine. Poslednja obnova počela je 13. oktobra 2007, a okončana je 31. marta 2008. godine. Postavljeno je dekorativno osvetljenje i kolovoz, ali su i prilazi prošireni.
.jpg)
Ovaj most uglavnom nije imao „stvarno“ ime. Zaista, Nemci su ga zvali Most Eugena Savojskog, posle rata su ga Beograđani dugo zvali Nemački, pa Novi savski, pa Stari savski, pa finalno, a često i sve do danas - Železnički! A preko njega voz nije prošao, ako izuzmemo onih par nemačkih ratnih eksperimenata, kada je traktor preterivao vagon po vagon preko mosta.
ZARIĆEV MOST?
TOKOM ratnih operacija za oslobađanje Beograda 1944. godine, učitelj Miladin Zarić je presekao kablove koji su trebali, po nemačkoj ideji, da aktiviraju eksploziv i da sruše ovaj most.
.jpg)
Požrtvovani učitelj, za kojeg se veruje da je deo svog inženjerskog iskustva stekao tokom Prvog svetskog rata, krišom je, u noći između 19. i 20. oktobra, noću, posle povlačenja Nemaca, a uz udare ruskih topova, presekao kablove, sprečivši tako aktiviranje eksploziva i sunovrat poslednje tadašnje veze dveju savskih obala.
.jpg)
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ckog-mosta
Zoran Nikolić | 23. januar 2014. 11:10 | Komentara: 4
Tokom Drugog svetskog rata okupator bio primoran da donese posebnu građevinu u Beograd. Ova građevina prvobitno je trebalo da premosti Tisu, i u delovima je doneta na obale ove reke, da bi je ratne okolnosti „premestile“ na Savu
MOST koji postoji u Beogradu još iz doba Drugog svetskog rata, građevina koju znamo kao Tramvajski ili Stari savski most, ima prošlost prepunu starih, ratnih ožiljaka. Njegovi graditelji, nacistički okupatori Beograda, prvobitno su ga nazvali Most Eugena Savojskog, tako da mu je nekoliko godina, do kraja okupacije, ovo bilo zvanično ime.
Germanski okupatori su pamtili doba vojskovođe princa Eugena (ili Ojgena) Savojskog, stratega koji je na čelu austrijske vojske 1717. godine uspeo da otme grad od Turaka. Istina, ime istog vojskovođe dali su i zločinačkoj „Es-Es“ jedinici koja je pronela užas smrti i torture u Bosni, među srpskim življem, pa je ime nekadašnjeg vojskovođe ostalo veoma teško zabeleženo u sećanjima na zločine upriličene njemu u čast.
Ostali beogradski mostovi rušeni su i podizani nanovo, a ovaj je jedini koji izgleda bezmalo isto kao i kada je napravljen.
MOSTOVI U RECI
U to, ratno vreme, na početku vojnog sukoba srušen je Stari železnički most, kao i Pančevački, koji je u predratno vreme nosio ime Most kralja Petra. Na mestu sadašnjeg Brankovog mosta bio je Most kralja Aleksandra, ali su ove građevine, posle razaranja na početku rata smenili novi mostovi. Ovaj, o kojem govori naša priča, doneli su Nemci tokom rata i do dana današnjeg nam služi, doduše uz ojačanja i rekonstrukcije.
Nemačkim okupatorima smo grdno poremetili planove u noći između 10. i 11. aprila 1941. godine, kada je Vojska Kraljevine Jugoslavije, koja do tada nije kapitulirala, srušila sve beogradske mostove, kako bi sprečila nadiranje nacista ka tadašnjem glavnom gradu Jugoslavije.
Zato su nacisti napravili novi most i pustili ga u saobraćaj 1942. godine. Bio je to istovremeno i granični most prema ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a granica je bila tačno na sredini građevine, odnosno reke koja je proticala ispod nje.
Prvobitno, ovaj most je trebalo da premosti reku Tisu, pa je već u delovima bio u okolini Žablja, ali su novonastale, ratne okolnosti, primorale okupatore da most u delovima prenesu u Beograd, budući da je naš grad bio izuzetno važna saobraćajna transferzala koja je naprasno ostala bez mosta.
Izgradnja je poverena nemačkoj firmi C.H. Jucho, a montaža je bila veoma brza, budući da je trajala samo šest meseci. Istini za volju, podloga po kojoj su išli ondašnji Beograđani nije bila ista, već drvena, pa su preko nje nekada prelazili nacistički automobili i motocikli sa prikolicama. Rat je trajao, a okolnosti su se menjale...
Samo dve godine posle izgradnje, most je bio oštećen u savezničkom bombardovanju. A bio je neophodan Nemcima, kako za prebacivanje opreme i trupa u jugoistočnu Evropu, tako i za transport ranjenika nazad ka centralnoj Evropi i Nemačkoj. Okupatori su bili primorani da ovaj, u velikoj meri drven i slabašan most, upotrebe kao železnički. Istini za volju, rešenje im je bilo pomalo komično.
Tada se izrodio problem, jer je najveća moguća opterećenost mosta bila devet tona po osovini, što je značilo da nijedna lokomotiva ne bi mogla da prođe ovim putem. Šta sad?
Kako nam je objasnio kustos Muzeja grada Beogarda Darko Ćirić, „jedino čega su se setili bilo je da lokomotiva dođe do jedne strane mosta, da tamo vagoni budu preuzimani jedan po jedan, a da kasnije, kada cela kompozicija pređe most na ovaj način, bude ‘sklopljena’ sa druge strane i da tako nastavi put“.
REKONSTRUKCIJA
Drvene ploče preko kojih je gazila svakojaka motorizacija vremenom su trulile, pa je to šezdesetih godina prošlog veka postalo opasno. Tako je most dugo bio pešački, sve do 1969. godine. Tada je dobio asfalt, a nedugo zatim i tramvajske šine. Poslednja obnova počela je 13. oktobra 2007, a okončana je 31. marta 2008. godine. Postavljeno je dekorativno osvetljenje i kolovoz, ali su i prilazi prošireni.
Ovaj most uglavnom nije imao „stvarno“ ime. Zaista, Nemci su ga zvali Most Eugena Savojskog, posle rata su ga Beograđani dugo zvali Nemački, pa Novi savski, pa Stari savski, pa finalno, a često i sve do danas - Železnički! A preko njega voz nije prošao, ako izuzmemo onih par nemačkih ratnih eksperimenata, kada je traktor preterivao vagon po vagon preko mosta.
ZARIĆEV MOST?
TOKOM ratnih operacija za oslobađanje Beograda 1944. godine, učitelj Miladin Zarić je presekao kablove koji su trebali, po nemačkoj ideji, da aktiviraju eksploziv i da sruše ovaj most.
Požrtvovani učitelj, za kojeg se veruje da je deo svog inženjerskog iskustva stekao tokom Prvog svetskog rata, krišom je, u noći između 19. i 20. oktobra, noću, posle povlačenja Nemaca, a uz udare ruskih topova, presekao kablove, sprečivši tako aktiviranje eksploziva i sunovrat poslednje tadašnje veze dveju savskih obala.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ckog-mosta
mekbejn
Advanced
Гага
Professional
Реља, ако имаш слику, пошаљи и пријави Београд путу тј. г-ђи Нади Петровић.
Drugari, na temi Biciklističke staze oglasio sam akciju. Stanje pešačke staze na Starom savskom mostu je kriminalno i to koliko ih nije briga pokazali su time što su stavili putokaz za novi hotel sa šipkom na sred pešačke staze, a ja sam im prethodno dopisivao da sklone odavno postojeći znak koji je takođe na sred staze. Stepenište sa stare strane takođe nije povezano sa postojećom ulicom dole pa se skuplja blato, a stepenište nema šine za bicikle iako most povezuje dve biciklističke staze sa obe strane.
Primerak dopisa koji vas pozivam da predate:
Detaljnije ovde: viewtopic.php?p=276895#p276895
Primerak dopisa koji vas pozivam da predate:
Detaljnije ovde: viewtopic.php?p=276895#p276895
direktor
Professional
- Učlanjen(a)
- 10.10.2008.
- Poruke
- 37.779
- Pohvaljen
- 41.643
Evoga clanak iz blica
Podneta inicijativa da tramvajski most dobije ime njegovog spasioca
M. Beljan | 07. 05. 2014. - 14:17h | Komentara: 0
Predstavnici Udruženja građana „Imamo plan” podneli su oko 13 časova inicijativu Komisiji za spomenike i nazive ulica da Stari savski most ponese ime Miladina Zarića, čoveka koji ga je spasao presecanjem kabala za miniranje rizikujući svoj život.
Ovo udruženje skrenulo je pažnju javnosti na herojski čin učitelja Miladina Zarića još prošle godine, postavljanjem improvizovane table sa njegovim likom i imenom na biciklističkoj stazi ispod Starog savskog mosta. Nakon toga, otpočeli su prikupljanje potpisa građana, a peticiju je potpisao i Aleksandar Zarić, unuk Miladina Zarića.
- Inicijativu smo predali tek sada, jer smo želeli da sačekamo da se formira nova gradska vlast. Nadamo se da će Komisija pozitivno odgovoriti i da će Stari savski most biti preimenovan u Most Miladina Zarića do 20. oktobra, na dan sedamdesetogodišnjice oslobođenja Beograda. Oko tri stotine ljudi podržalo je našu inicijativu - kazao je Marko Njegić iz Udruženja građana „Imamo plan”.
Miladin Zarić danima je posmatrao nemačke vojnike kako spremaju rušenje Starog savskog mosta kada se povuku na sremsku stranu grada. Po dolasku Crvene Armije popeo se na most, pokazao vojnicima kablove za aktiviranje mina i sam ih presekao ašovom.
Tako je ovaj most ostao praktično jedini veliki evropski most koji nije stradao tokom Drugog svetskog rata, što je bio veoma značajno za napredovanje oslobodilačke vojske.
Kada je prošle godine obelodanjena ideja da se oda počast Miladinu Zariću, javnosti su se obratili i potomci Zemunca Nikole Milovančeva, koji objašnjavaju da je i on bio zaslužan za očuvanje Starog savskog mosta tokom povlačenja Nemačke vojske, zajedno sa njegovim drugom Krstom Krstićem.
Oni su uspeli da pridobiju jednog nemačkog stražara, zahvaljujući čemu su presekli kabal za miniranje mosta sa zemunske strane i sakrili tragove. Članovi Udruženja građana „Imamo plan” uzeli su u obzir ovu činjenicu.
- Smatrali smo da je i njima bilo potrebno odati dužno poštovanje, pa smo predložili da pristupne saobraćajnice mostu ponesu njihova imena - rekao je Njegić.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/463231 ... g-spasioca
c.s.i.
Higher intermediate
Nezavisno od toga da li gradska uprava odobri ili odbije predlog za preimenovanje mosta, mi smo uspeli!
Pogledajte prilog!
http://www.dodaj.rs/f/2N/QH/6aySYrX/001.jpg
Pogledajte prilog!
http://www.dodaj.rs/f/2N/QH/6aySYrX/001.jpg
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.671
- Pohvaljen
- 18.193
c.s.i.":1zw11g4p je napisao(la):Nezavisno od toga da li gradska uprava odobri ili odbije predlog za preimenovanje mosta, mi smo uspeli!
Pogledajte prilog!
http://www.dodaj.rs/f/2N/QH/6aySYrX/001.jpg
TO!
+
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.671
- Pohvaljen
- 18.193
zidar":yvgjb2ff je napisao(la):
Decenijama se u zvaničnim dokumentinma spominje i "Brankov most", pa nikom ništa.
Ovaj komunalni inspektor je namerno ovako nazvao most, iako ime nije zvanično, čak nije ni u široj upotrebi.