Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

На питање има ли заиста на подручју актуелног градилишта гробница осврнуо се и др Милан Кољанин, руководилац Одељења за истраживање Меморијала. Он је навео сведочење једног преживелог Рома:

- Роми су били смештени у павиљону два, а према његовим тврдњама, неки од њих су сахрањени изван логорске жице, ближе Сави. То би могло да буде на подручју где је градилиште, али ми не знамо да ли је његово сећање веродостојно, јер није био очевидац. Радимо на плану истраживања целог подручја логора, као што је то рађено у Јајинцима, па ћемо апаратима проверити и то место када буде уклоњено градилиште. Има индиција и да су између трећег и четвртог павиљона стрељане Јеврејке, што ћемо такође проверити - казао је Кољанин.
 
Manje više se slažem, s tim što to neodređeno "iza žice, prema reci" može i da bude dalje, tamo gde se danas nalazi "Park Republike Srpske", a ne mora uopšte da bude tačno,
Lično, nemam ništa protiv da se teren istraži, isto kao kada su isti ljudi tvrdili da se kod Nemačkog paviljona nalazi grobnica (takođe na osnovu nečije izjave, i to na SSC forumu, štaviše), pa danas, posle više od godinu dana - ništa, nestali su kada je paviljon srušen, a tema zaboravljena.

Зависи и од водостаја, уколико је ниво Саве био до насипа, онда би то место, уколико су наводи истинити, можда могло бити између жице и насипа, уколико је био нижи, онда са друге стране насипа, ка Сави, али опет ближе насипу, да у случају вишег водостаја река не би плавила кречану. Наравно све су ово само претпоставке.


У пренетом Кољаниновом обраћању на округлом столу, наведено је да су..

Истраживања су већ рађена око немачког павиљона, али без резултата.


Према томе, сва она бука коју су правили Lucati, Бајфорд и други "активисти", затим неки политичари и медији око масовних када је у питању немачки павиљон, испоставила је се изгледа као лажна.
 
330379821_9146281145411989_7897790592043168035_n.jpg
330393216_988532875852613_6486639781801383337_n.jpg
330391977_1306411553419382_5582881374469367581_n.jpg
330386768_759743938697926_3249013538277168610_n.jpg
335043707_6062046667217050_4462191651368145015_n.jpg
330364755_803995597722823_3793137949905663405_n.jpg
 
Зависи и од водостаја, уколико је ниво Саве био до насипа, онда би то место, уколико су наводи истинити, можда могло бити између жице и насипа, уколико је био нижи, онда са друге стране насипа, ка Сави, али опет ближе насипу, да у случају вишег водостаја река не би плавила кречану. Наравно све су ово само претпоставке.
A ako je bilo izmedju žice i nasipa, ne do Save, onda je možda na mestu terena FK Brodarac - a taj slon u sobi se ne spominje.
Koji je ovo dokument, post ispod?
 
Београђанка која је 1943. као петнаестогодишњакиња присуствовала вађењу тела српских страдалника из НДХ из престоничких река, сведочи за наш лист о овим потресним догађајима. Тог лета 1943. године, у јеку окупације Београда, Душанка Поповић је имала петнаест година. Због полицијског часа који је ноћу био на снази, она и њени вршњаци су дневне сате користили да се друже напољу. Душанка, која је тада живела у Улици Страхињића бана на Дорћолу, спустила се до Куле Небојша на доњем граду Београдске тврђаве. Тамо, код бедема, окупљала су се деца свих узраста. Свима њима, пажњу је тог дана привукао језив призор стотинак метара даље, код ушћа Саве у Дунав. На том месту, аласи су чакљама вадили тела из реке, која су људи у чудним униформама на обали поливали кречом.

„Био је то ужасан призор. Нас неколико деце смо се одмах сакрили иза бедема, како нас нико не би приметио. Тако скривени, могли смо да видимо како људи у униформама преносе на носилима лешеве који су до Београда плутали Савом”, каже Душанка.
Ова Београђанка, која данас има 92 године, и даље памти тај језиви догађај који је описала репортерима „Политике”. Подстакнута недавном полемиком у нашем листу, одлучила је да с нашим читаоцима подели своје сећање. Она је посведочила да су из реке извађена тела Срба усмрћених у НДХ, које су усташе бацале у Саву.
„То су потврдили и рибари који су их извлачили. Данима потом, Дорћол и цео Београд су говорили о томе”, каже наша саговорница.

Испоставило се, такође, да су „људи у чудним униформама” заправо били ражаловани италијански војници, који нису носили опасаче нити оружје. Будући да је септембра 1943. године фашистичка Италија капитулирала и сврстала се на страну Савезника, то су по свој прилици били ратни заробљеници који су се у тренутку капитулације затекли на територији окупиране Југославије. Неке од њих, Немци су заточили у логору на Сајмишту, користећи их потом за овакве „послове”. Према речима наше саговорнице, италијански заробљеници су тог дана били ангажовани да лешеве пренесу до Капије Карла Шестог, неколико стотина метара даље од обале, и тамо их покопају.
 
Мислим да би било правило цео терен скенирати на предмет масовних гробница и да се на основу резултата предузму одговарајуће мере. Све остало је бесконачна полемика.
 
Znači da je Donji Grad Beogradske tvrđave pored svega drugog još i masovna grobnica iz drugog svetskog rata.
 
Притом је и ту измењена регулација обале. А цела река Сава је масовна гробница. Лешеви су бацани у воду од Јасеновца низводно и у Старој Градишки, Брчком, Сремској Митровици, као и у Дрину. Опет, упитно је са ког места злочина су лешеви који су доплутали до Дорћолске обале.
 
Znači da je Donji Grad Beogradske tvrđave pored svega drugog još i masovna grobnica iz drugog svetskog rata.

Posle slučaja sa Nemačkim paviljonom na Sajmištu i tvrdnjom da se tamo nalazi grobnica, čovek bi pomislio da ćemo postati oprezniji.

Iz istog Politikinog članka

"Od 5.000 tela identifikovana samo jedna osoba

Stefan Radojković, istoričar iz Muzeja žrtava genocida, podseća za naš list da su sve vreme okupacije u Drugom svetskom ratu tela žrtava rekama plutala do Beograda – Savom sa područja tadašnje NDH, a manjim delom Dunavom iz Bačke, koju je anektirala Mađarska.

„Po vađenju tela na području Beograda, stručnjaci Instituta za sudsku medicinu su dolazili da obavljaju uviđaj. Dokumentacija o tome se čuva kod njih i kod nas u muzeju. Koliko je do danas poznato, oko 5.000 tela je na taj način izvađeno od 1941. do 1945. a samo jedna osoba je identifikovana i reč je o pripadniku Narodnooslobodilačkog pokreta. Žrtve su mahom sahranjivane na Novom groblju, a deo njih i na Topčiderskom groblju”, kaže Radojković."

Ja apsolutno nemam ništa protiv istraživanja, naprotiv, u Beogradu će se uvek pronaći nešto novo i nepoznato, ali hajde da ne donosimo zaključke na osnovu svakog članka ili izjave sa senzacionalnim tvdnjama....
 
Zna se ko su u ovom logoru bili i zločinci, i njihovi pomagači i ko su žrtve. Definitivno su Jevreji bile najveće žrtve, jer su u ovom logoru stradali uglavnom jevrejske žene i deca, pošto su jevrejski muškarci već bili ranije bili likvidirani. Posle uništenja Jevreja, u tom logoru su stradali i Srbi civili sa područja NDH, komunisti i zarobljeni partizani, kao i zarobljeni italijanski ratni zarobljenici.
 
Zna se ko su u ovom logoru bili i zločinci, i njihovi pomagači i ko su žrtve. Definitivno su Jevreji bile najveće žrtve, jer su u ovom logoru stradali uglavnom jevrejske žene i deca, pošto su jevrejski muškarci već bili ranije bili likvidirani. Posle uništenja Jevreja, u tom logoru su stradali i Srbi civili sa područja NDH, komunisti i zarobljeni partizani, kao i zarobljeni italijanski ratni zarobljenici.
Ne Romi?
 
Не знам више по који пут, али ево још једанпут..

Немачки логор на Београдском сајмишту 1941-1944​

Аутор |
Врста грађе |
Година издања | 1992
Издавање и производња |
Место издања | Београд

 
Poslednja izmena:

Логор Бањица 1941-1944, I​

Подаци​

Аутор |

Врста грађе |
Година издања | 1989
Издавање и производња |
Место издања | Београд



Логор Бањица 1941-1944, II​

Аутор |


Година издања | 1989
Издавање и производња |
Место издања | Београд

 

Немачки затвори и концентрациони логори у Банату 1941-1944​

Аутори |
Период |

Врста грађе |
Година издања | 1992
Издавање и производња |
Место издања | Београд


Итд..
 
Vrh