[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=wH4AcIeAsXc[/youtube]
Buđenje pod bombama: Šesti april osam decenija kasnije (dokumentarni film)
Buđenje pod bombama: Šesti april osam decenija kasnije (dokumentarni film)
Годишњица савезничког бомбардовања Београда
Београд је пре 77 година на Ускрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу je учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби. Градске власти полагањем венаца одале пошту страдалима.
U Kraljevini Jugoslaviji vladao je šerijat za muslimane te su između ostalih povlastica koje nudi šerijat jugoslovenski muslimani mogli da vjenčaju dvije, tri i četiri žene. Zato je srpski književnik, književni kritičar i akademik Milan Bogdanović (1892-1964), zloupotrije*******io šerijat i prešao u islam kako bi pored svoje žene mogao da oženi još jednu. Iako oženjen poželio je da se ponovo oženi te je javila Politika 15. septembra 1937. godine, da je Bogdanović otišao u Niški imamat i kod hodže predao molbu da pređe u islam. Od hodže je dobio potvrdu da je zvanično postao musliman i tom prilikom je dobio muslimansko ime Mefail. Politika je javila da je Bogdanović poslije toga otišao u Šerijatski sud gdje se vjenčao sa gđom Milkom, bivšom ženom g. V. B. iz Požarevca. G. Bogdanović se sa gospođom Milkom oženio 10. juna. Brak je mješovit jer je žena ostala u pravoslavlju.
Milan Bogdanović bio je urednik „Srpskog književnog glasnika”, časopisa „Danas” i „Književnih novina” kao i upravnik pozorišta u Novom Sadu i Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka.
U braku sa Milevom (rođ. Mihailović) imao je dvoje djece. Njegov sin je arhitekta i bivši gradonačelnik Beograda Bogdan Bogdanović a kćerka Ivana Bogdanović bila je profesor Filološkog fakulteta i majka srpskog istoričara Ivana Đurića.
Milan Bogdanović je sahranjen u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
Urbanističko planiranje Beograda u 19. veku
Библиотека града Београда 6. априла 1941. године
Има тренутака у животима људи, али и институција, када се чини да је коначно „све дошло на своје место‟, да је све урађено и уређено по правилима. То су дани када се заборављају сви напори, муке и науке, када се уложено исплаћује.
У девет деценија дугој историји Библиотеке града Београда такав један тренутак је била свечаност поводом отварања првог Дома културе Београдске општине, 22. децембра 1940. године. Под истим кровом се нашло пет градских институција: Градска библиотека и Градски музеј, Дечја библиотека, Омладинска библиотека, Галерија слика и Земунски историјски архив. До тада, у првој деценији постојања, кроз читаонице Градске библиотеке је прошло 400.000 корисника, број уписаних чланова је био 11.261, број књига 22.735.
Рад у „идеалним условима‟ потрајао је тек нешто више од три месеца, а онда је Београд бомбардован, 6. априла 1941. године. Изузетном присебношћу и пожртвовањем домаћина зграде у данашњој Змај Јовиној ул. бр. 1, Милорада Милосављевића, који је у ванредним околностима немачког бомбардовања успео да кровну конструкцију ослободи запаљивих бомби које су се распламсавале, спашена је зграда Дома културе. Занимљиво је да је Милосављевићу 6. априла притекaо у помоћ и комшија, београдски трговац Моравец са синовима Теодором и Андријом, рођеним 1927, односно 1928. године. Дечаци су за своју одважност награђени књигама и по једном кутијом бомбона.
Зграда је тек делимично оштећена, посебно је страдала Градска галерија слика на последњем спрату, рад свих запослених на рашчишћавању рушевина, отпалог малтера и разбијеног стакла започео је одмах по престанку ваздушне опасности. Управница, Марија Илић Агапова није напуштала своје радне обавезе. После основних оправки и детаљне ревизије фондова, Библиотека отвара своја врата корисницима 22. децембра 1941. године.