Koristite zastareli preglednik. Možda se neće pravilno prikazivati ova ili druge veb stranice. Trebalo bi da nadogradite ili koristite alternativni preglednik.
Ovo su samo fotografije nemačkih vojnika koje su puštene u prodaju na ebay.de, i ništa više.
Neki su nosili sa sobom "Leica"-e i otud toliki broj "upomena".
U ukupnoj ponudi fotografija iz II svetskog rata, broj fotografija Beograda i Srbije je gotovo zanemariv.
I broj tih fotografija je, možda je suvušno reći - konačan. Pošto pratm te aukcije godinama, vidim da ponuda opada - najverovatnije je najveći deo već prodat.
Само, треба познавати чињенице, и видети колико фотографија и фотографа је пре тога фотографисало Београд. Само Јеремијиних (око 1930) је сачувано око 2200, плус остале које су уништене нацистичким бомбардовањем 1941, а да не говоримо о свим осталим...
Јелисавета Начић је била велики таленат. Често истичемо чињеницу да је била прва жена дипломирани архитекта, а о тој особи, том архитекти бисмо причали и да није била прва и да није била жена. Толики је њен таленат. Ономе што је пројектовала не може се пронаћи мана, а мора јој се признати изузетна храброст и упорност да буде део прве генерације студената архитектонског одсека и прва жена дипломирани архитекта у земљи, да буде једна од првих жена запослена у јавном сектору, храброст да веома млада пројектује прву модерну школску зграду, прву болницу за туберкулозу, прву кружну пећ за израду опеке, прву плански зидану стамбену зграду на Балкану. А све то за веома кратко време.
Kako su samo ta prigradska naselja unistena u "modernizaciji" nakon drugog sv. rata.
To mi je sada palo na pamet dok sam gledao ovu fotku Zemuna, koji jos i nije toliko nastradao,
ali me podsetilo na neke druge stare fotke prigradskih naselja koja su mozda bila tek samo sela, ali su imala karakter i ambijentalnost.
Socijalizam nas je u estetskom smislu fakat vratio u praistoriju, umesto sto nas je uveo u moderno doba.
Taj mentalitet 'rusi sve i gradi nesto random novo' je ostao i dan danas.
Beogradske priče: "Tkanje ćilima" bez početka i kraja
Boris Belingar, kolekcionar, kartofil i publicista, nastoji da rekonstruiše zaboravljene ambijente grada. Sakupljanje pripovesti o starom gradu nije obična ljubav, to je žestoka strast
Ovaj veb sajt koristi kolačiće radi prilagođavanja sadržaja, poboljšanja korisničkog iskustva i očuvanja prijave ako se registrujete.
Nastavkom korišćenja ovog veb sajta saglasni ste sa našom upotrebom kolačića.