Eh komšije... nije dobro
U sredu sam u prolazu svratio u naselje, provozao se okolo, čak i donjim nivoom natkrivenog parkinga... parkirao sam ispred svog ulaza, seo na klupicu pored odbojkaškog terena čudeći se postavljenoj mreži kao i mrežicama na koševima i kako takav sporedan i nevažan detalj popravlja raspoloženje. Naivno sam zamišljao situaciju u kojoj će se budući stanari dogovoriti da sve to čuvaju, ustanoviti kućni red kojim će svi biti zadovoljni, tereni puni a komšije odmorne i spokojne...
U četvrtak, opet u prolazu, zatekoh otvoren ulaz, popeh se do stana, takođe otključanog i reših da ga detaljno pregledam i uočim sve nedostatke, ne bih li se tako pripremio za komisiju za par dana, 18 jula (ulaz 48)
Prvo što sam uočio je da stan nije okrečen. Naknadno štemovana instalacija i zagletovana sivkastom glatkom masom jasno se vidi u svim prostorijama, u svim stanovima u ulazu, na svim spratovima!
Sledeći šok, mnogo veći (skuplji) usledio je kad mi je nešto puklo ispod noge! Parket! Ili bolje reći nešto što bi trebalo da je parket. Tamo gde je bio dobro zalepljen rasušio se i puca a tamo gde je ovlaš prilepljen uglavno se između letvica jasno vidi sivilo betona. Pokušao san da pronađem barem jedan kvadrat bez oštećenja i procepa... možda će u tome biti uspešniji ljudi uz komisije... i tako svuda u svim prostorijama, u svim stanovima u ulazu, na svim spratovima! Ranije pominjaje pitanja klase izlišno je... prvo treba ustanovi ti da li je to parket?
Jedna roletna u dnevnoj sobi ne funkcioniše, zaglavljuje se na samom početku.
Plastične cevi u kupatilu i toaletu, katastrofa, u stvari bezobrazluk, klasično iživljavanje... pri tom potpuno neizolovane, zamislite buku i odjekivanje kada se koriste instalacije bilo gde u zgradi, mislim da sam nešto slično viđao u nekim iščešenim horor filmovima...
Bilo je nešto malo vode u kazenčetu, koja se razlila po podu toaleta kada sam je pustio...
Sanitarije, oprema, keramika... ko pronađe jeftinije i ružnije, častim.
Gomila drugih detalja koje ne vredi spominjati... jer ih je nemoguće otkloniti bez generalnog renoviranja...
Možda sam požurio sa učešćem... zaleteo se. Treba će mi ozbiljna lova da sve ovo dovedem u red. Sad nemam kud. Tužiću grad definitivno... istomišljenici namernici, kućni saveti... računajte na mene.
Ali idemo redom. Prvo ključevi i zapisnik. Daću im malo fore da otklone nedostatke pa presavijam tabak. Prvo tužba i zahtev za utvrđivanje stvarne cene. Pa veštak i snimanje postojećeg stanja, izgled i procena kvaliteta/cene. Onda krećem sa renoviranjem. Neću se useljavati do daljnjeg. Ako u medjuvremenu dokažu „realnost“ cene u okviru iste tražiću refundaciju svih naknadnih „realnih“ troškova kojima sam se izložio. Dovoljno je da ih jedan od nas dobije. No pojedinac nema nikakve šanse. Grupa već nekako. Ako ništa drugo tako možemo pojedinačno smanjiti troškove parnice. .
Molim komšije koje imaju parničnih iskustava ili su bliski strukom da predlože advokatsku kancelariju koja bi nas zastupala. Treba preneti na njih teret organizovanja i pozivanja vlasnika koji će svoju pojedinačnu volju iskazati punomoćjem i koji će, kada se postigne optimalan broj učesnika, snositi na dalje svoj deo troškova. Za taj uvodni postupak nudim svoje vreme i angažman uz vođstvo nekog od vas ko je stručniji i pozvaniji.