Šta je novo?

Stambeni Krediti (subvencionisani, komercijalni...) i Povrat PDV-a

Od ponedeljka opet subvencionisani stambeni krediti!

http://www.nkosk.rs/content/usvojen...merama-podrske-gradjevinskoj-industriji-kroz-
http://www.telegraf.rs/vesti/372906-dinkic-od-ponedeljka-opet-subvencionisani-stambeni-krediti

HosG.png
 
Kao fol zbog blizine nove godine, a u stvari verovatno ponestalo para. Inače što bi im bila potrebna nova uredba za 2013?
 
Zašto banke ponovo traže procenu hipoteke
Izvor: Kamatica, 14.12.2012 7:47

Kupovina stana na kredit, pogotovo kada se na taj stan stavlja hipoteka, sa sobom nosi mnoge troškove u budućnosti na koje građani ne računaju. Takav je trošak upravo – procena vrednosti hipoteke.

Kako ovih dana dospeva talas odobrenih hipotekarnih kredita koji su odobreni krajem 2009, korisnicima tih kredita banke su poslale obaveštenje u kome stoji da će biti izvršena procena njihovog stana i da će ih to koštati od 50 do 100 evra.
To je trošak na koji mnogi nisu mislili, pre svega zato što su već jednom platili procenitelja vrednosti nekretnine u momentu kada su podizali kredit.
Činjenica je, međutim, da se radi o redovnoj proceduri koju je 2008. uvela Narodna banka Srbije. Naime, 2008. Narodna banka Srbije izmenila je Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kojom je svim bankama nametnula obavezu da najmanje jednom u tri godine ažuriraju podatke o vrednosti nekretnina koje su uzete pod hipoteku kao zaloga za stambene kredite.

Šta to praktično znači?

Svaka banka koja daje hipotekarni kredit, kao garanciju tog kredita uzima hipoteku na nekretninu. Neophodno je da vrednost te nekretnine bude jednaka, ili veća od vrednosti kredita, kako bi banka u slučaju da klijent ne može da vrati kredit bila osigurana da će novac koji je dala prodajom te nekretnine vratiti.
Ukoliko banka ne uradi procenu, Narodna banka zahteva da se taj kredit kvalifikuje kao rizičan, što kao posledicu ima zahtev da banke izdvajaju mnogo veća finansijska sredstva za obezbeđenje kredita.
Gledano sa strane stabilnosti sistema, ta odluka Narodne banke potpuno je opravdana. Stambeni krediti su dugoročni, period otplate je čak 20 ili 30 godina, i jasno je zašto komercijalne banke kojedaju te kreditemoraju da pruže neki dokaz, da nekretnine koje imaju kao garanciju tih kreditavrede koliko i dati hipotekarni kredit.

Potrebno je da banka zna može li da računa na vraćanje tih kredita, jer i ona ima obavezu prema štedišama koji su položili novac u banci.

Jedini problem u čitavoj priči jeste što propisi Narodne banke ne preciziraju kakav dokaz o vrednosti nekretnine građani treba da podnesu banci, odnosno ko snosi trošak ponovne procene vrednosti hipoteke. To praktično znači da je NBS tu odluku prepustila komercijalnim bankama.
One u skladu sa svojom poslovnom politikom odlučuju da li će im dovoljan dokaz o vrednosti hipoteke biti na primer, poslednje rešenje o porezu na imovinu, kao što je to slučaj u nekim bankama, rešenje nezavisnog procenitelja koji vlasnik stana mora da angažuje i plati ili će klijentu samo zaračunati trošak procene koju je sama banka organizovala.
Takva situacija, međutim, klijenta ne ostavlja nemoćnim. Prilikom izbora banke i kredita, vi kao klijent imate pravo na sve informacije u vezi satrenutnim, ali i budućimtroškovimakojenosi hipotekarni kredit.
Gotovo sve banke, poštujući Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga,na svojim internet stranicama imaju u uslovima kredita jasno istaknute troškove procene vrednosti nepokretnosti koja je predmet hipoteke, kao i podatak o tome ko snosi taj trošak.
Dakle, prilikom kupovine stana nemojte se bojati da postavite ta pitanja. Birajte banku koja u perspektivi naplaćuje manje troškove i koja neće baš svaki trošak održavanja kredita koji vam je dala preneti na vas.
 
Drugim rečima, NBS ih jeste naterala da rade procenu, ali te banke ipak na svoju ruku teraju da plaćaš procenitelja.
Po meni bi procena poreske uprave bila sasvim dovoljna.
 
PREDLOG UREDBE O ST. KREDITIMA U 2013, NAJVAŽNIJE BOLDOVANO :cry:

На основу члана 7. Закона о буџету Републике Србије за 2013. годину („Службени гласник РС”, број 114/12) и члана 42. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - УС и 72/12),
Влада доноси
УРЕДБУ
О МЕРАМА ПОДРШКЕ ГРАЂЕВИНСКОЈ ИНДУСТРИЈИ КРОЗ ДУГОРОЧНО СТАМБЕНО КРЕДИТИРАЊЕ У 2013. ГОДИНИ
Садржина и циљеви уредбе
Члан 1.
Овом уредбом уређују се услови и критеријуми за дугорочно стамбено кредитирање у 2013. години (у даљем тексту: кредити) ради реализације следећих циљева:
1) подршка грађевинској индустрији кроз дугорочно стамбено кредитирање;
2) куповина, односно изградња стамбених јединица категорији грађана којима је решавање стамбеног питања најважније, кроз подизање кредитне способности и смањење каматне стопе.
Износ обезбеђених средстава
Члан 2.
За намене из члана 1. ове уредбе средства су обезбеђена Законом о буџету Републике Србије за 2013. годину („Службени гласник РС”, брoj 114/12) у укупном износу од 1.700.000.000,00 динара на разделу 16 Министарства финансија и привреде (у даљем тексту: Министарство), функција 410 – Општи економски и комерцијални послови и послови по питању рада, економска класификација 621 - Набавка домаће финансијске имовине.
Средства из става 1. овог члана преносе се на рачун Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (у даљем тексту: Национална корпорација), отворен код Управе за трезор, са којег ће се вршити исплата средстава у складу са овом уредбом. Коришћење средстава из става 1. овог члана одобрава се у складу са овом уредбом.
Национална корпорација врши исплату одобрених средстава банкама са рачуна на који су средства пренета.
Општи услови кредита
Члан 3.
Корисник средстава за дугорочно кредитирање куповине, односно изградње стамбеног објекта може бити лице које је држављанин Републике Србије са пребивалиштем на територији Републике Србије (у даљем тексту: корисник кредита), који испуњава услове за добијање стамбеног кредита које утврђује банка за добијање стамбеног кредита, услове потребне за осигурање стамбеног кредита код Националне корпорације, као и следеће услове, у моменту пријема захтева за осигурање стамбеног кредита:
1) да је непокретност која је предмет куповине новоизграђени објекат, односно објекат који је у поступку изградње, који има:
(1) правноснажно одобрење за изградњу и потврду о пријему документације издату у складу са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС” бр. 47/03, 34/06 и 39/09 - УС), односно локацијску и грађевинску дозволу ако су издате у складу са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11), а коју корисник кредита купује од инвеститора на кога гласи одобрење за изградњу односно грађевинска дозвола,
(2) поред правноснажног одобрења за изградњу и потврде о пријему документације издате у складу са Законом о планирању и изградњи („Службени гласник РС”, бр. 47/03, 34/06 и 39/09 - УС) и грађевинску дозволу за радове којим је одступљено од издатог одобрења за изградњу и потврђеног главног пројекта, а коју корисник кредита купује од инвеститора на кога гласи одобрење за изградњу односно грађевинска дозвола,
(3) грађевинску и употребну дозволу издате у поступку легализације за објекте (односно станове у оквиру објеката) чија је изградња започета без неопходних дозвола, а исти су уписани у катастар непокретности, односно земљишне књиге, са и без забележбе да Република Србија не гарантује за стабилност и сигурност објекта, а коју корисник кредита купује од инвеститора на кога гласи одобрење за изградњу односно грађевинска дозвола,
(4) правноснажно одобрење за изградњу, односно грађевинску дозволу у коме је корисник кредита наведен као инвеститор за изградњу стамбеног објекта;

2) да је старосна граница корисника кредита 70 година живота за отплату последње рате кредита;
3) да корисник кредита, односно његов брачни друг, не поседује у власништву стамбени објекат у целости (уколико имају непокретност/непокретности у власништву, кредит за куповину нове непокретности могу добити у висини разлике вредности непокретности коју поседују и вредности нове непокретности), што се доказује изјавом корисника кредита датом под пуном материјалном и кривичном одговорношћу и уверењем локалне самоуправе за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода - пореза на имовину, према месту пребивалишта корисника кредита;
4) да корисник кредита, односно његов брачни друг немају стамбени кредит у коришћењу (осим кредита за адаптацију);
5) да просечна месечна зарада, односно плата, у последња три месеца, не прелази максималан нето износ од 150.000,00 динара како корисника кредита, тако и његовог брачног друга, појединачно;
6) да је захтев за добијање кредита поднет после ступања на снагу ове уредбе.
Корисник кредита мора да испуни услове за осигурање кредита код Националне корпорације. Изузетно, корисник кредита, у складу са овом уредбом, може бити и лице које је засновало радни однос на одређено време у складу са одредбама Закона о високом образовању („Службени гласник РС”, бр. 76/05, 100/07 – аутентично тумачење, 97/08, 44/10 и 93/12), Закона о научноистраживачкој делатности („Службени гласник РС”, бр. 110/05, 50/06 и 18/10), Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 - исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС и 72/12) и Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 - исправка, 83/05 - исправка, 64/07, 67/07 - исправка, 116/08 и 104/09).
Забране и обавезе
Члан 4.
Банка је дужна да у сваки појединачан уговор о кредиту унесе одредбе којима се уређују:
1) забрана давања у закуп непокретности за чију куповину, односно изградњу су добијена средства из буџета Републике Србије до отплате кредита;
2) забрана додатног оптерећења или умањења вредности заложене непокретности, односно непокретности чија се куповина, односно изградња кредитира из средстава банке и буџета Републике Србије, све до коначне отплате кредита и док право залоге - хипотеке I реда установљено у корист банке и Републике Србије на основу уговора о кредиту траје;
3) обавеза пријаве пребивалишта на адреси купљене, односно изграђене непокретности у року од 15 месеци од дана закључења уговора о купопродаји, односно 15 месеци од завршетка објекта који је у поступку изградње.
Услови у погледу непокретности
Члан 5.
Услови које треба да испуни непокретност која се залаже:
1) непокретност мора бити укњижена у земљишној књизи или катастру непокретности, односно тамо где не постоје земљишне књиге или катастар непокретности прихватиће се евиденција по правилима тапијског система;
2) ако непокретност није укњижена прихватиће се као средство обезбеђења кредита у следећим случајевима:
(1) када инвеститор на објекту није кредитиран од стране банке за његову изградњу, неопходно је да објекат у моменту доношења одлуке о додели кредитних средстава из буџета Републике Србије, има минимални степен завршености од 80%, о чему ће се изјаснити овлашћени проценитељ;
(2) када је инвеститор на том објекту кредитиран за његову изградњу од стране банке (или је са банком формирао заједничко предузеће у циљу инвестирања у изградњу тог објекта) не захтева се да стамбени објекат у моменту доношења одлуке о додели кредитних средстава из буџета Републике Србије има одређен степен завршености;
(3) објекти у изградњи за које је предложено Националној корпорацији за осигурање стамбених кредита да предузме све мере и активности на омогућавању прихватања осигурања кредита са предметом обезбеђења у виду хипотеке првог реда на непокретностима у почетним фазама изградње тј. за пројекте код којих је Грађевинска дирекција Србије носилац грађевинске дозволе - без обзира на степен завршености објекта. Ови пројекти могу се финансирати највише до 50% од укупно опредељених средстава за дугорочно стамбено кредитирање по основу одобрених кредитних захтева у 2013. години.
Непокретност која се залаже, а није предмет куповине, односно изградње мора испуњавати све услове који се захтевају ради осигурања кредита код Националне корпорације.

Максимални износ и модел кредита
Члан 6.
Максимални износ кредита који се може одобрити кориснику кредита може да износи највише 100.000,00 евра у динарској противвредности на дан пуштања кредита у течај.
Модел дугорочног стамбеног кредитирања дефинисан је тако да учешће износи укупно 20% од цене непокретности, односно траженог износа који представља разлику вредности између непокретности коју већ поседује и нове непокретности.
Корисник кредита је у обавези да обезбеди минимум 10% учешћа, а 10% учешћа обезбеђује се из буџета Републике Србије у виду дугорочног стамбеног кредита. Преосталих 80% од цене непокретности, односно траженог износа кредита обезбеђује пословна банка, а осигурава Национална корпорација.
Члан 7.
Корисник кредита у периоду до највише 25 година отплаћује део кредита добијен од банке и то 80% цене непокретности, односно траженог износа кредита.
Средства додељена из буџета Републике Србије, корисник кредита отплаћује после истека периода отплате кредита из става 1. овог члана, а најкасније од 25. до 30. године од пуштања кредита у течај.
Рок за отплату средстава из буџета је 60 месеци.
Рокови отплате кредита одређују се појединачним уговором о кредиту.
Укупан рок отплате кредита не може бити дужи од 30 година.
У случају раскида уговора са банком или било ког другог разлога када се банци исплаћује кредит у целости, отплата у целости врши се и за део кредитних средстава из буџета Републике Србије. У случају делимичне превремене отплате, отплата се врши у сразмерном износу отплате дуга и према банци и према Републици Србији, у моменту одобрења кредита.
Банка врши наплату целокупног кредита у складу са плановима отплате који чине саставни део уговора о кредиту, с тим што се повраћај дела средстава датих из буџета Републике Србије на име дугорочног стамбеног кредитирања уплаћује на посебан рачун Републике Србије.
Каматна стопа
Члан 8.
Каматна стопа за корисника кредита на део кредита који се финансира из буџета Републике Србије на име учешћа износи 0% на годишњем нивоу, без наплате интеркаларне камате за период отплате кредита банке.
Каматну стопу за део кредита који финансира, банка одређује у складу са актима пословне политике, а максимално шестомесечни ЕУРИБОР + 4,5% на годишњем нивоу.


Захтев за кредит
Члан 9.
Банка даје кориснику кредита обрасце захтева за кредит и захтева за добијање финансијских средстава из буџета Републике Србије.
Корисник кредита банци подноси захтеве из става 1. овог члана, комплетну документацију коју банка утврђује за добијање стамбеног кредита који осигурава Национална корпорација, изјаву под пуном материјалном и кривичном одговорношћу да корисник кредита и/или његов супружник не поседују у власништву стамбени објекат, као и извод из матичне књиге венчаних (за лица која су у браку), уверење локалне самоуправе за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода - пореза на имовину, према месту пребивалишта корисника кредита/супружника, као и потврду о висини примања супружника корисника кредита, без обзира да ли је учесник у кредиту, односно изјаву дату под пуном материјалном и кривичном одговорношћу да није у радном односу.
На основу достављене документације из става 2. овог члана, банка доноси одлуку о одобравању кредита у висини од 80% од вредности непокретности, односно траженог износа кредита.
Захтев за осигурање кредита
Члан 10.
Банка захтев за осигурање и документацију везану за осигурање кредита подноси Националној корпорацији у складу са уговором о регулисању међусобних односа у пословима осигурања потраживања по основу стамбених кредита, закљученог између банке и Националне корпорације (у даљем тексту: Уговор о осигурању кредита).
Банка доставља Националној корпорацији захтев за осигурање и документацију везану за осигурање, захтев за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије, као и изјаву под пуном материјалном и кривичном одговорношћу да корисник кредита и/или његов супружник не поседују у власништву стамбени објекат, уверење локалне самоуправе за утврђивање, наплату и контролу јавних прихода - пореза на имовину, према месту пребивалишта корисника кредита, предуговор, правноснажно решење о одобрењу за изградњу и потврду о пријему документације, најкасније у року од 30 дана по подношењу захтева из члана 9. става 2. ове уредбе банци од стране корисника кредита.
Национална корпорација има право и обавезу да истог, а најкасније следећег радног дана од пријема документације из претходног става затражи исправку и допуну документације од банке.
Национална корпорација, на основу примљене документације, доноси одлуку о осигурању дела стамбеног кредита који финансира банка у складу са Уговором о осигурању кредита и одлуку о формалној испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије.
Национална корпорација је дужна да истог, а најкасније следећег радног дана од дана достављања комплетне документације обавести:
1) електронским путем банку о прихватању осигурања и о испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије;
2) писаним путем Министарство о формалној испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије.
Рокови за потписивање уговора
Члан 11.
Након доношења одлуке о формалној испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије, Национална корпорација саставља нацрт уговора о дугорочном финансирању 10% вредности непокретности, односно траженог износа кредита за корисника кредита и тај уговор, са одлуком, најкасније у року од 3 дана од дана доношења одлуке доставља Министарству ради потписивања.
Министарство истог или најкасније следећег радног дана, под условом да је одлука из става 1. овог члана позитивна доноси одлуку о додели кредитних средстава, потписује Уговор о дугорочном финансирању за корисника кредита (у даљем тексту: Уговор) и доставља га Националној корпорацији која истог а најкасније следећег радног дана, Уговор и оригинале Уговора прослеђује банци.
Банка, по потписивању уговора из става 1. овог члана, доставља два примерка потписаног уговора Националној корпорацији, која један од тих примерака доставља Министарству, а један примерак задржава за своје потребе.
Обавештење о датуму исплате
Члан 12.
По достављању потписаних примерака уговора из члана 11. став 1. ове уредбе, банка Националној корпорацији доставља обавештење о датуму када ће 80% средстава уплатити кориснику кредита, као и тачно наведен износ у еврима и курс за прерачунавање динарске противвредности, који Национална корпорација треба да уплати на наменски рачун банке (за учешће).
Члан 13.
Банка је дужна да средства одобрена из сопствених финансијских извора, као и средства уплаћена од стране Националне корпорације на име учешћа, пренесе на дан уплате Националне корпорације на одговарајући рачун корисника кредита, односно продавца непокретности.
Администрирање и евиденција
Члан 14.
Банка администрира и води комплетне књиговодствене евиденције о одобреним кредитима у складу са овом уредбом и после намирења потраживања које банка има према кориснику кредита, а све до тренутка намирења потраживања Републике Србије у целости.
Члан 15.
Банка је дужна да најкасније до 15. у месецу пошаље Националној корпорацији и Министарству у писменој форми извештај за претходни месец са информацијама о редовности отплате (редовне и принудне) свих кредита одобрених у складу са овом уредбом, а у складу са евиденцијом из члана 14. ове уредбе.

Инструменти обезбеђења
Члан 16.
За обезбеђење наплате доспелих потраживања по уговорима о кредиту, корисник кредита је дужан да у корист банке и Републике Србије заснује и преда следеће инструменте обезбеђења:
1) заложно право - хипотеку првог реда на основу извршног уговора о хипотеци или извршне заложне изјаве као извршних исправа (тзв. „извршна вансудска хипотека”), сачињеним у складу са Законом о хипотеци („Службени гласник РС”, број 115/05) на непокретности која се купује или другој одговарајућој непокретности и то пропорционално у корист банке за цео износ кредита банке и у корист Републике Србије за цео износ кредита Републике Србије;
2) потребан број бланко соло меница корисника кредита са одговарајућим овлашћењем за њихову попуну, са клаузулом „без протеста”.
Ако се непокретност чија се куповина кредитира у складу са овом уредбом (а истовремено је и предмет залоге) налази у објекту за чију је изградњу инвеститор кредитиран од стране банке (или је са банком формирао заједничко предузеће у циљу инвестирања у изградњу) и на којем је успостављена хипотека првог реда у корист банке као обезбеђење кредита за изградњу, Национална корпорација доноси одлуку о осигурању стамбеног кредита и одлуку о формалној испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије на основу уписане хипотеке другог реда на непокретности чија се куповина кредитира, уз обавезу банке да након пласирања средстава достави Националној корпорацији брисовну дозволу издату од стране банке у чију корист је уписана хипотека првог реда, у којој се наводи да се потраживање према инвеститору више не односи на непокретност за коју је одобрен стамбени кредит.
Банка је дужна да истовремено са предајом заложне изјаве за упис хипотеке по стамбеном кредиту, надлежном регистру преда и уговор о одрицању власника (инвеститора) од права на располагање неисписаном хипотеком и Националној корпорацији достави доказ о томе.
После прибављања решења о брисању хипотеке првог реда уписане по основу кредита одобреног инвеститору за изградњу објекта, на непокретности која је предмет стамбеног кредитирања, банка је дужна да Националној корпорацији достави доказ о томе, након чега ће се сматрати да су испуњени услови за издавање полисе осигурања од стране Националне корпорације.
Банка у чију корист је уписана хипотека првог реда као обезбеђење кредита за изградњу одобреног инвеститору се обавезује да након реализације стамбеног кредита без одлагања изда и достави брисовну дозволу банци која је одобрила стамбени кредит у којој се наводи да се потраживање према инвеститору више не односи на непокретност за коју је одобрен стамбени кредит.
Непокретност над којом се конституише хипотека мора бити осигурана на грађевинску вредност од основних ризика и допунског ризика излива воде, са винкулацијом у корист банке и Републике Србије.
Реални инструменти обезбеђења узимају се у сразмери до 0,90:1 (однос укупног износа кредита - главни дуг према тржишној вредности непокретности под хипотеком коју одређује овлашћени судски проценитељ, прихваћен од стране Националне корпорације), а уколико реални инструмент обезбеђења превазилази по вредности наведену сразмеру, тај инструмент се прихвата уколико је понуђен од стране корисника кредита.
Контрола наменског коришћења кредита
Члан 17.
Банка врши контролу наменског коришћења средстава кредита и проглашава кредит доспелим у целости у случају да се у току важења уговора о кредиту утврди да средства нису наменски коришћена, односно због непоштовања забрана из члана 4. ове уредбе.
Банка је дужна да, уз претходну писмену најаву, омогући овлашћеним представницима Националне корпорације и Министарства несметани увид у кредитни досије корисника кредита, као и увид у документацију у вези исплата и наплата средстава по одобреним кредитима и пружити другу помоћ коју могу захтевати у циљу извршавања одредаба ове уредбе.
Члан 18.
У случају да Министарство и Национална корпорација утврде да се средства из буџета Републике Србије одобрена кориснику кредита користе супротно условима предвиђених овом уредбом или уговором са корисником кредита, или да су чињенице на којима се заснивала одлука о одобравању кредитних средстава биле неистините, а од суштинског значаја приликом доношења одлуке, Министарство и/или Национална корпорација о томе обавештава банку истог дана, која је дужна да кредит прогласи доспелим у целости и приступи принудној наплати.
Приоритет обраде захтева
Члан 19.
Једини критеријум за обраду захтева је време достављања захтева банке за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије у висини 10% вредности непокретности, односно траженог износа кредита Националној корпорацији.
Приоритет исплате
Члан 20.
Приоритет за исплату средстава одређује се према времену доношења коначне одлуке о формалној испуњености услова за добијање кредитних средстава из буџета Републике Србије од стране Националне корпорације.
Потписници уговора
Члан 21.
Средства за дугорочно стамбено кредитирање реализују се преко банака, на основу Уговора о регулисању међусобних односа у пословима стамбеног кредитирања из буџета Републике Србије, који закључују банка, Министарство и Национална корпорација.
Банке које не поступају по одредбама ове уредбе искључују се из програма стамбеног кредитирања становништва кроз финансирање учешћа од стране Републике Србије, уз обавезу целокупног администрирања кредита и других обавеза по већ закљученим уговорима у складу са овом уредбом.
Надзор
Члан 22.
Надзор над спровођењем ове уредбе врши Министарство.
Национална корпорација извештај о реализацији коришћења средстава подноси Министарству.
Министарство извештај о реализацији коришћења средстава подноси Влади.

Континуитет финансирања
Члан 23.
Средства која су пренета Националној корпорацији у складу са Уредбом о мерама подршке грађевинској индустрији кроз дугорочно стамбено кредитирање у 2012. години („Службени гласник РС”, бр. 4/12, 77/12, 98/12, 109/12 и 116/12), могу се користити и у 2013. години за те намене.

Ступање на снагу

Члан 24.
Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

05 Број:
У Београду, ___________ 2012. године

В Л А Д А



ПРЕДСЕДНИК
 
Zna li neko može li se dobiti stambeni kredit za nekretninu koja je u postupku legalizacije?

Takođe, da li druga, jeftinija nekretnina može da se da kao učešće (ne verujem, ali vredi pokušati :))
 
Sada svi kupujmo stanove po bilo koju cenu.
Drzava preuzima deo troskova zbog lose procene klijenata koji su kredite uzeli u svajcarcima.
U Srbiji nema krize ni razmisljanja, izgleda da je potpuno tacan slogan sada bivse Volksbanke:
"Uzmes kredu i sve je u redu."

Hoce li neko da mi kaze zasto cu ja da placam neciji los poslovni potez, a nemam nista od toga?
Dokle ce ova drzava funcionisati takvim sistemom, ima li ovome kraja?

Sta ce da bude u slucaju da stanovi npr pojeftine 30% u narednih 5 godina?
Hoce li gradjani opet kroz budzet da placaju tu razliku onima koji su kupili stan i lose procenili?

Ovo postaje dno dna.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... gradjanima
 
Drzava donela jos jednu odluku gde gradjane zeli da navede na potrosnju i uzimanje kredita. Moze da se desi da neke banke udju u rizik i da se pojave alavi klijenti. Drzava ce po starom dobrom obicaju kasnije da stane iza njih i da im dodaje pare. Euribor je na istorijskom minimumu, a drzava je ukinula ogranicenje kolika rata kredita moze da bude. Zanci teoretski, sada banka moze da vam odobri ratu u visini cele plate, a uz ovako nizak euribor i ojacan dinar, mogucnosti za zaduzivanje u ovom trenutku su zaista velike.

Samo na osnovu jacanja dinara i pada euribora mnogi sa prosecnom platiom sada mogu da se zaduze i 60 evra mesecno vise, a uz ukidanje ogranicenja svi mozemo na Dedinje :o

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ak ... -nije-rata
 
Znam da ovo sto cu ja pitati nije vezano za temu. Moja majka je nasledila od svoje majke kucu. Nakon 2 godine mi smo prodali kucu i kupili stan. Da li sad treba da platimo porez na kapitalnu dobit za celokupnu vrednost kuce ili samo razliku izmedju cene kuce i stana posto je stan bio skuplji?
 
Moze li preko privatne poruke da mi se javi neko ko je kupovao stan od GDS (Stepa ili Ivana Ribara) od 85kvm a kredit realizovao uz subvenciju drzave?
 
drago mi je zbog toga.


zašto čistačica u svilajncu da subvencioniše srednju klasu beograđana i novosađana da kupuju novogradnju?
 
Subvencionisani stambeni krediti uglavnom služe za pospešivanje građevinske industrije i stambeno zbrinjavanje građana niže srednje klase (plate do 150.000din, vrednost nekretnine do 100.000€) koji nemaju nekretninu.
 
To je u srbiji i više nego srednji sloj.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Nažalost jeste, ali za zapad je teška sirotinja
 
Nema subvencija...
Pa ovakve kakve su sada bile i ne treba da postoje.
Realno, mislim da je model totalno pogresan. Oni najugrozeniji kojima su subvencije najpotrebnije nisu imali sansu ni da konkurisu za stambeni kredit.
Takodje, favorizacija odredjenih lokacija, (gde je ako se uzme u obzir da je zemljiste vec bilo u vlasnistvu, kvalitet materijala, kao i kvalitet radova, kvadrat precenjen) nije logicna.
Takodje, banke koje realno od subvencija imaju takodje veliku korist, nisu nista preduzele da sa svoje strane doprinesu povecanju prometa time sto ce poboljsati kreditne uslove.
Ceo taj sistem subvencija uopste, je po meni nakaradno postavljen.


Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Do stana i bez vašeg učešća

maj 2014

Građevinska direkcija Srbije donela je odluku da do kraja 2014. godine svojim kupcima stanova omogući beskamatne pozajmice za kupovinu stana u iznosu do 20 odsto vrednosti stana.

Kupac stana koji ostvaruje pravo na povraćaj PDV-a

Kupac prvog stana putem beskamatne pozajmice Direkcije može da obezbedi učešće za komercijalni stambeni kredit koje minimalno iznosi 20 odsto, od čega deo beskamatne pozajmice do 9,1 odsto vraća nakon refundacije PDV-a, a preostalih 11 odsto može da vrati sa rokom otplate do 10 godina, bez kamata i dodatnih troškova oko realizacije pozajmice.

PRIMER*
Stan vrednosti 80.000 evra
Pozajmica GDS 20% 16.000 eura
Način otplate pozajmice:
Iz povraćaja PDV-a do 9,1% 7.200 eura
Na 10 godina bez kamate 11% 8.800 eura
mesečna rata od 73 eura
* navedeni primer se odnosi na kupce koji ostvaruju pravo na refundaciju celokupnog iznosa PDV-a

Kupac stana koji ne ostvaruje pravo na povraćaj PDV-a
Kreditni i gotovinski kupci koji ne ostvaruju pravo na povraćaj PDV-a od Direkcije mogu dobiti beskamatnu pozajmicu u iznosu do 11 odsto vrednosti stana, sa rokom otplate do 10 godina, bez kamate i dodatnih troškova oko realizacije pozajmice.

PRIMER
Stan vrednosti 80.000 evra
Pozajmica GDS 11% 8.800 eura
Način otplate pozajmice:
Na 10 godina bez kamate 8.800 eura mesečna rata od 73 eura

Useljenje kupca nije uslovljeno vraćanjem pozajmice. Direkcija odobrava beskamatne pozajmice za stanove na lokacijama Stepa Stepanović i Braće Jerković-Padina u Beogradu i Sunčana strana u Novom Sadu.

Svi kupci koji imaju dovoljno sopstvenih sredstava za kupovinu stana ili za učešće za komercijalni kredit, pozajmice mogu da iskoriste za kupovinu veće stambene jedinice ili za smanjenje visine rate kredita.

http://gds.rs/vesti.php
 
Vrh