Jankauskas
Higher intermediate
GOTOVO
Stadion Crvene zvezde (Rajko Mitić)
- Začetnik teme relja
- Datum pokretanja
Jankauskas
Higher intermediate
Malo opširnije reportaža,
astrodule
Professional
Gotov je i novi stadion u Madridu (Ateltiko)
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Q9xAu41BA0I[/youtube]
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=Q9xAu41BA0I[/youtube]
Jankauskas
Higher intermediate
Još malo slika sa zvanične fb stranice
Jankauskas
Higher intermediate
Evo na ovu travu ide pesak, znači ipak je do vrste.https://youtu.be/JuhhhgnFv7w
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Nadjoh par stvari po pitanju održavanja terena:
Aerifikacija terena ili kako je popularnije nazivaju “čepovanje” jeste veom korisna radna operacija. Iz dosadašnjeg iskustva možemo da konstantujemo da je jedan od ključnih problema na većini fudbalskih terena širom naše države upravo priprema podloge koja je odrđena pre postavke samog busena prirodne trave. Pošto u sebi sadrži veliku količinu supstanci, koje su vremenom humusnu zemlju pretvorili u glinu, dolazi do problema dreniranja vode, korenov sistem ne može dalje da se razvija na pravilan način. Upravo čepovanje terena ima za cilj da provetrava zonu korenovog sistema, razrahljuje supstrat, drenira teren, produbljuje koren.
Aerifikacija odnosno čepovanje. Što su čepovi dublji (8 – 10 cm) to je za teren bolje. Najbolji rezultati postižu se uz prethodno kvašenje terena. Nakon aerifikacije, najbolje je ukloniti čepove sa terena, pa zatim popuniti rupe peskom. I tim postupkom bi bilo kompletiran postupak aerifikacije fudbalskog terena.
Aeracija terena ili bušenje je operacija koja je veoma slična aerifikaciji. Aeracija terena je bušenje rupa po terenu
čime se provetrava I produbljuje zona korenovog sistema. Takođe se ovom operacijom obezbeđuje bolja drenaža terena. Terene teškog mehaničkog sastava bolje je u toku vegetacije ,,bušiti” više puta (3-4) sa recimo 100 rupa/m2, nego jednom sa 400 rupa.
Potsejavanje semena, đubrenje i unošenje peska su usko vezani za aerifikaciju i aeraciju, ali se ove radnje često rade i odvojeno od aeracije. Potsejavanjem se popravlja gustina sklopa trave, pojačava se vitalnost travnjaka, a na terenima lošijeg florističkog sastava sužava se prostor za ekspanziju korova. Potsejavanje se obavlja kroz čitavu vegetaciju trave, ali glavni – udarni termini za setvu su april i maj, i zatim od 15 avgusta do 5 oktobra.
Pesak je nezamenjiva komponenta kako u izgradnji tako i u održavanju sportskih terena i travnjaka uopšte. Pesak mnogi zanemaruju, daju mu malu važnost, te se na njemu obično škrtari, pa ako se na igralište baci 15 m3 smatra se da je teren dobio solidnu količinu peska. Ako na fudbalsko igralište bacimo 100 m3 peska, to je samo nešto više od 1 cm debljine. A pošto su nam tereni pretežno puni gline, bilo bi idealno da ako smo u mogućnosti pesak koji posipamo bude silikatni, kako zbog svoje pH vrednosti, tako i zbog odlomaka raznih minerala, koje ovaj pesak sadrži. Takođe jako je bitno i kako se pesak razbacuje po terenu. Ako se pesak razbacuje ručno, što je na žalost česta praksa danas, rezultat je nejednaka raspoređenost peska po terenu.
Naime razastiranje peska je jako bitna operacija koja sledi nako aerifikacije ili aeracije terena. Peskom se ispunjavaju rupe I time se obezbedjuje bolje dreniranje terena, pesak zadržava vlagu u sebi, tako da koren trave uvek može da dobije dovoljnu količinu vode čak I u letnjem periodu. Nakon razastiranja peska bitno je dobro učetkati pesak u teren.
Vertikutacija terena se obično obavlja između dva prvenstva, iako bi bilo svrsishodno da se ova radnja obavlja više puta godišnje . Vertikut ima za cilj da izvrši površinsku aeraciju terena u dubini 1-2 cm., zatim da izbaci staru i trulu travu, polusuve biljčice i biljke sa vrlo plitkim korenom. Ovako proređani travnjak ima sve šanse da mu se kvalitet podigne na zavidan nivo, uz pravilnu negu. Vertikutaciju treba često praktikovati, ali izbegavati da se radi po velikoj vrućini, tim pre što se teren pre vertikutacije pokosio na naj nižu visinu. Naravno, da se proređeni tereni (ili pojedini delovi terena) trebaju potsejati i prekriti mešavinom peska i humusne zemlje (treseta) u razmeri 3:1. Vrlo je bitno da se vertikutacija – prozračivanje obavlja unakrsno.
http://vestacka-trava.com/odrzavanje-terena/
Aerifikacija terena ili kako je popularnije nazivaju “čepovanje” jeste veom korisna radna operacija. Iz dosadašnjeg iskustva možemo da konstantujemo da je jedan od ključnih problema na većini fudbalskih terena širom naše države upravo priprema podloge koja je odrđena pre postavke samog busena prirodne trave. Pošto u sebi sadrži veliku količinu supstanci, koje su vremenom humusnu zemlju pretvorili u glinu, dolazi do problema dreniranja vode, korenov sistem ne može dalje da se razvija na pravilan način. Upravo čepovanje terena ima za cilj da provetrava zonu korenovog sistema, razrahljuje supstrat, drenira teren, produbljuje koren.
Aerifikacija odnosno čepovanje. Što su čepovi dublji (8 – 10 cm) to je za teren bolje. Najbolji rezultati postižu se uz prethodno kvašenje terena. Nakon aerifikacije, najbolje je ukloniti čepove sa terena, pa zatim popuniti rupe peskom. I tim postupkom bi bilo kompletiran postupak aerifikacije fudbalskog terena.
Aeracija terena ili bušenje je operacija koja je veoma slična aerifikaciji. Aeracija terena je bušenje rupa po terenu
čime se provetrava I produbljuje zona korenovog sistema. Takođe se ovom operacijom obezbeđuje bolja drenaža terena. Terene teškog mehaničkog sastava bolje je u toku vegetacije ,,bušiti” više puta (3-4) sa recimo 100 rupa/m2, nego jednom sa 400 rupa.
Potsejavanje semena, đubrenje i unošenje peska su usko vezani za aerifikaciju i aeraciju, ali se ove radnje često rade i odvojeno od aeracije. Potsejavanjem se popravlja gustina sklopa trave, pojačava se vitalnost travnjaka, a na terenima lošijeg florističkog sastava sužava se prostor za ekspanziju korova. Potsejavanje se obavlja kroz čitavu vegetaciju trave, ali glavni – udarni termini za setvu su april i maj, i zatim od 15 avgusta do 5 oktobra.
Pesak je nezamenjiva komponenta kako u izgradnji tako i u održavanju sportskih terena i travnjaka uopšte. Pesak mnogi zanemaruju, daju mu malu važnost, te se na njemu obično škrtari, pa ako se na igralište baci 15 m3 smatra se da je teren dobio solidnu količinu peska. Ako na fudbalsko igralište bacimo 100 m3 peska, to je samo nešto više od 1 cm debljine. A pošto su nam tereni pretežno puni gline, bilo bi idealno da ako smo u mogućnosti pesak koji posipamo bude silikatni, kako zbog svoje pH vrednosti, tako i zbog odlomaka raznih minerala, koje ovaj pesak sadrži. Takođe jako je bitno i kako se pesak razbacuje po terenu. Ako se pesak razbacuje ručno, što je na žalost česta praksa danas, rezultat je nejednaka raspoređenost peska po terenu.
Naime razastiranje peska je jako bitna operacija koja sledi nako aerifikacije ili aeracije terena. Peskom se ispunjavaju rupe I time se obezbedjuje bolje dreniranje terena, pesak zadržava vlagu u sebi, tako da koren trave uvek može da dobije dovoljnu količinu vode čak I u letnjem periodu. Nakon razastiranja peska bitno je dobro učetkati pesak u teren.
Vertikutacija terena se obično obavlja između dva prvenstva, iako bi bilo svrsishodno da se ova radnja obavlja više puta godišnje . Vertikut ima za cilj da izvrši površinsku aeraciju terena u dubini 1-2 cm., zatim da izbaci staru i trulu travu, polusuve biljčice i biljke sa vrlo plitkim korenom. Ovako proređani travnjak ima sve šanse da mu se kvalitet podigne na zavidan nivo, uz pravilnu negu. Vertikutaciju treba često praktikovati, ali izbegavati da se radi po velikoj vrućini, tim pre što se teren pre vertikutacije pokosio na naj nižu visinu. Naravno, da se proređeni tereni (ili pojedini delovi terena) trebaju potsejati i prekriti mešavinom peska i humusne zemlje (treseta) u razmeri 3:1. Vrlo je bitno da se vertikutacija – prozračivanje obavlja unakrsno.
http://vestacka-trava.com/odrzavanje-terena/
Zvezdin stadion trenutno ne zadovoljava najnize uslove UEFE, a UEFA gleda Zvezdi i reprezentaciji kroz prste jer realno citav Balkan (izuzev Rumuna) nema alternativu. Velsani su bili sokirani da nam je to stadion reprezentacije. Prijatelj iz Velsa bio, nije mogao da veruje, a Beograd im se BAS svideo.
Ako Zvezda ostane na ovom stadionu jos 10 godina, da li je realno da:
1) sklone atletsku stazu, prokopaju rupu jos dublje i priblize tribine da bude pravi fudbalski stadion
2) u tom naprave veca sedista (izuzev juga i severa) da se iskoristi veci prostor. Realno Zvezdin stadion trenutno ne bi trebao da prima vise od 30,000 po svim svetskim / evropskim standardima sedista. Ako bi produbili rupu, onda bi stvorili prostor za jos 10,000 normalnih svetskih sedista.
3) da se modernizuje fasada stadiona, prosiri, digne vise u vazduh i nabace stakla. Izgleda kao neka losa komunisticka zgrada za lokalnu samoupravu.
Da li postoje neki fondovi UEFE da se ovo ucini?
Ako Zvezda ostane na ovom stadionu jos 10 godina, da li je realno da:
1) sklone atletsku stazu, prokopaju rupu jos dublje i priblize tribine da bude pravi fudbalski stadion
2) u tom naprave veca sedista (izuzev juga i severa) da se iskoristi veci prostor. Realno Zvezdin stadion trenutno ne bi trebao da prima vise od 30,000 po svim svetskim / evropskim standardima sedista. Ako bi produbili rupu, onda bi stvorili prostor za jos 10,000 normalnih svetskih sedista.
3) da se modernizuje fasada stadiona, prosiri, digne vise u vazduh i nabace stakla. Izgleda kao neka losa komunisticka zgrada za lokalnu samoupravu.
Da li postoje neki fondovi UEFE da se ovo ucini?
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Fondovi Uefe za tako nesto ne postoje ali se mogu oraganizovati razgovori tipa mi odradimo rekonstrukciju stadiona a UEFA nama u perspektivi organizaciju Superkupa 
sto bi bilo i te kako finansijski isplativo(primer Skoplja i utakmica Reala i Mancestera nedavno).
sto bi bilo i te kako finansijski isplativo(primer Skoplja i utakmica Reala i Mancestera nedavno).
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.431
Napisao sam dopis FK Crvena zvezda, kao predlog da se skine zaštitna ograda sa zapadne i istočne tribine. Za sada je da kažemo "obavezna" na severu i na jugu obzirom na izgrede koji se i dalje dešavaju na tim delovima tribina, a one su dalje ograđene i od zapada i od istoka. Sveukupno publika (ljudi na stadionu) deluju kao da su u kavezu (konc.logoru), zatim ljudi u prvim redovima ispadaju budale što su dali isti novac za utakmicu kao i oni koji sede više jer od ograde se dosta toga ne može videti kako treba, a i novi zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama dosta reguliše tako da ne verujem da bi bilo ko sebi dozvolio taj luksuz.
@joncage
Ne verujem da UEFA ima sredstva za te namene. Oni mogu da daju za teren, za rasvetu i za bezbenost. Ulepšavanje, estetika i komfor su na samim klubovima.
1) slažem se da je atletska staza odavno prevaziđena stvar na fudbalskim terenima osim na kombinovanim objektima tipa : olimpijskim stadionima i na atletskim stadionima koji imaju upravo tu namenu (stadioni dijamantske lige). samim tim bi klupe za stručni štab i rezervne igrače mogle da se pomere malo od centra ka spolja kao u engleskoj ili da se ukopaju kao u španiji. ovako su kao neka budzevina na sred terena, pogotovo i što dosta zaklanjaju
2) sedišta na severu i jugu treba zameniti sedištima bez naslona jer se u šutkama i bežaniji neko može ozbiljno povrediti (ukoliko baš moraju da postoje po propisima UEFE, mada bih ih ja rado uklonio jer nemaju nikakvu svrhu na tim delovima stadiona)
3) fasada stadiona je rak rana Marakane jer je građena u rupi pa bi svako zastakljivanje bilo čega osim zapada izgledalo kao na piletu sise, pre bih stavio neke koloritne panoe preko zidova (a i uzgred je daleko jeftinije rešenje). mislim takođe da prostor za reklame nije dovoljno iskorićen. time treba da se pozabavi PR služba ili marketinška agencija u dogovoru sa tehničkom službom. To su pare koje su bačene a Zvezda je u dugovima i dalje.
@joncage
Ne verujem da UEFA ima sredstva za te namene. Oni mogu da daju za teren, za rasvetu i za bezbenost. Ulepšavanje, estetika i komfor su na samim klubovima.
1) slažem se da je atletska staza odavno prevaziđena stvar na fudbalskim terenima osim na kombinovanim objektima tipa : olimpijskim stadionima i na atletskim stadionima koji imaju upravo tu namenu (stadioni dijamantske lige). samim tim bi klupe za stručni štab i rezervne igrače mogle da se pomere malo od centra ka spolja kao u engleskoj ili da se ukopaju kao u španiji. ovako su kao neka budzevina na sred terena, pogotovo i što dosta zaklanjaju
2) sedišta na severu i jugu treba zameniti sedištima bez naslona jer se u šutkama i bežaniji neko može ozbiljno povrediti (ukoliko baš moraju da postoje po propisima UEFE, mada bih ih ja rado uklonio jer nemaju nikakvu svrhu na tim delovima stadiona)
3) fasada stadiona je rak rana Marakane jer je građena u rupi pa bi svako zastakljivanje bilo čega osim zapada izgledalo kao na piletu sise, pre bih stavio neke koloritne panoe preko zidova (a i uzgred je daleko jeftinije rešenje). mislim takođe da prostor za reklame nije dovoljno iskorićen. time treba da se pozabavi PR služba ili marketinška agencija u dogovoru sa tehničkom službom. To su pare koje su bačene a Zvezda je u dugovima i dalje.
Jankauskas
Higher intermediate
Jedna današnja,
Magnus_MK9
Novice
- Učlanjen(a)
- 08.09.2017.
- Poruke
- 6
- Pohvaljen
- 10
Prema "projektu" koje smo moja ekipa sa faksa i ja radili procena je da moze da stane između 38000 i 43000 stolica/fotelja. Slične onima na areni u Bukureštu. P.S. Ja sam novi član foruma i nadam se zanimljivim diskusijama/idejama i da ću biti od koristi
Magnus_MK9
Novice
- Učlanjen(a)
- 08.09.2017.
- Poruke
- 6
- Pohvaljen
- 10
https://thumbs.dreamstime.com/z/vip-zon ... 110311.jpg
Ima raznih varijacija u svakom smislu ali je ova po dimenzijama ono sto smo mi gledali pri razradi. Ovo su zapravo vip sedista, ali se obicna ne razlikuju toliko osim sto nemaju ovaj tapacir ili sta vec. Dimenziono su slicna onima na Enfildu
Ima raznih varijacija u svakom smislu ali je ova po dimenzijama ono sto smo mi gledali pri razradi. Ovo su zapravo vip sedista, ali se obicna ne razlikuju toliko osim sto nemaju ovaj tapacir ili sta vec. Dimenziono su slicna onima na Enfildu
Magnus_MK9
Novice
- Učlanjen(a)
- 08.09.2017.
- Poruke
- 6
- Pohvaljen
- 10
https://www.google.rs/url?sa=i&rct=j&q= ... 4724435532
A ovo su obicna sedista, plasticna. Nema neke razlike osim sto su modernija i verovatno izdrzljivija u odnosu na ono sto postoji u Srbiji trenutno. Kapiram da kombinacije ova dva zapravo Terzic hoce kad prica o zapadu.
https://www.google.rs/search?biw=1536&b ... S2gPqrqFZM:
A ovo su obicna sedista na Enfildu
A ovo su obicna sedista, plasticna. Nema neke razlike osim sto su modernija i verovatno izdrzljivija u odnosu na ono sto postoji u Srbiji trenutno. Kapiram da kombinacije ova dva zapravo Terzic hoce kad prica o zapadu.
https://www.google.rs/search?biw=1536&b ... S2gPqrqFZM:
A ovo su obicna sedista na Enfildu
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.431
@magnus
Dobrodošao na forum. Nadam se i ja. Bgu svakako fali pregršt sportskih objekata
@Dušanrh
Onda bi bila bolja varijanta bez stolica uopšte na severu i jugu. Sa onima sa naslonom može da se pogine pošto niko ne sedi.
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
Dobrodošao na forum. Nadam se i ja. Bgu svakako fali pregršt sportskih objekata
@Dušanrh
Onda bi bila bolja varijanta bez stolica uopšte na severu i jugu. Sa onima sa naslonom može da se pogine pošto niko ne sedi.
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока
astrodule
Professional
Moraju stolice zbog propisa.
можемо да урадимо као Борусија, на навијачкој трибини се скину столице за потребе домаћег шампионата, а када се играју европске утакмице, ставе се столице
ако сте ставе столице као на Енфилду (тј. на преклоп), мислим да ће капацитет остати исти као и сада. у сваком случају не треба га смањивати
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=476445#p476445:1gfzsa9c je napisao(la):
ако сте ставе столице као на Енфилду (тј. на преклоп), мислим да ће капацитет остати исти као и сада. у сваком случају не треба га смањивати
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.867
Koliko mogu da se setim na svim prvoligaškim stadionima moraju da imaju sedišta (nema stajanja),jedino stadion Spartaka u Subotici nema stolica na severu i jugu??(mislim da se te tribine i ne koriste za gledaoce),ostali stadioni da.
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=476460#p476460:118ud7aa je napisao(la):
Koriste se te tribine, jedna za gostujuce a jedna za domace navijace. Nema ni na Radovom jugu. Bila je praksa da se za derbi skidaju stolice. Mislim da je i na Karadjordju na istoku u onom delu kaveza nema stolica. Novi Pazar i OFK Bgd dok su igrali takodje bez stolica.
Sta da kazem kada se reflektori spominju kao obavezni 5 godina i sada nikom nista svi cute i teraj dalje.
Magnus_MK9
Novice
- Učlanjen(a)
- 08.09.2017.
- Poruke
- 6
- Pohvaljen
- 10
Upravo zbog toga, ima ih razlicitih i postoji neka varijanta da dolaze 10 sedista u jednoj celini i onda se uklone i ostane samo šipka na svaka dva-tri reda. Safe standing se zove, u Nemačkoj se koristi skoro na svim stadionima takav sistem a ove godine su počeli razmatranje u Engleskoj
astrodule
Professional
Zato su pre postojale tzv. navijačke šipke, ali one u teoriji nisu bezbedne jer u slučaju talasanja dolazi do nagnečenja.
Poslato sa telefona
Poslato sa telefona
CASTELBIANCO
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 17.12.2011.
- Poruke
- 1.285
- Pohvaljen
- 1.431
Aj ti to kazi ovima na severu i jugu."Molim vas sedite lepo". Navijacki talasi kesu opasni i mozda stolice sa naslonom to mogu da preduprede ali stajanje pri navijanju od strane najvatrenijih navijaca (tifozi, ultrasi, kopovci) nije prisutno samo u Srbiji nego na svim stadionima u svetu.Ksenija":2l76lpco je napisao(la):
Da ne bude da stoje samo naši navijači i tamo negde dole u latinskoj americi, evo slikovitih primera iz Danske, Nemačke, Italije i Engleske
Послато са Lenovo K53a48 уз помоћ Тапатока