Smederevac
Intermediate
Ne mislim na hotel, nego ove ciglice što vire ispod krša Deluje malo starije?
Nisam u toku, iz kog je doba ovo što su ovako divljački porušili?
Preko puta Kalemegdana, na jednoj od najlepših lokacija, u objektu koji je imao razmere dvorca, bio je smešten hotel „prve klase” sa sto soba, nekoliko kraljevskih apartmana, lobijem koji je odisao harmonijom i elegancijom i nekoliko restorana i barova. Sve spavaonice su imale kupatilo sa hladnom i toplom vodom, izolovane posebnim materijalima kako larma i žubor sa prometnih ulica ne bi remetile odmor i uživanje elitnih gostiju visokog establišmenta.
Telefonska centrala, poštanska služba, „liftovi najnovije konstrukcije koji se mogu upotrebljavati i danju i noću”, prevoz gostiju u najskupljim kolima sa elegantno uniformisanim šoferima, velika trpezarija sa terasom koja gleda na Kalemegdan, „društvena sala krasno nameštena”, ali posebno kvalitetna i raznovrsan jelovnik i vrhunska posluga, činili su hotel „Srpski kralj“ nezaobilaznim mestom imućnih putnika namernika.
Vračarska zaduga je za upravnika postavila vrsnog Edvarda Frankla, direktora, koji je besprekorno vodio i do neslućenih razmera uzdigao nivo usluge. Interesantno je da je Edvard, skoro svakodnevno, lično, nabavljao hranu za hotel na beogradskim pijacama, i to uz razne zahteve i kriterijume. Insistirao je na kvalitetu, svežini i raznovrsnosti robe za koju nije žalio para, a našao sam i zanimljiv slučaj iz novembra 1932, kada je došlo do opšte tuče među trgovcima, na Velikoj pijaci, grabeći se da prvi ponude svoju robu Edvardu, te su tako napravili opštu pometnju i rusvaj koji se završio na Sudu.