Srpski kralj

[Smederevac]

Ne mislim na hotel, nego ove ciglice što vire ispod krša Deluje malo starije?

 

[stefanias]

Ova predratna zgrada pored ce biti bas "zagrljena" sa svih strana sa modernom Rajicevom i sad i ovim

 

[terdzuman]

Nekadašnji hotel "Srpski kralj" je bio visine te stare zgrade.

Nova će verovatno pratiti visinu Rajićeve iz Pariske gledano, pošto nova zgrada ima Pr+6+Ps.

Tako će Pedagoški muzej ostati u rupi, da tako kažem, sa "Gaudijem" sa leve strane

Zapravo ova nova zgrada samo zatvara priču koju je "Rajićeva" započela i ceo kvart svojom preglomaznošću i visinom uzurpirala, stare zgrade (Gradska biblioteka, Kuće Pavlovića i Stamenkovića) na uglovima tog kvarta sada deluju kao nekakav višak...

 

[Саша]

Х. "Српски краљ": темељна јама

Чуо сам да су после рата део шута од хотела убацили у подрум. Вечерас:

 

[Zuma]

Nisam u toku, iz kog je doba ovo što su ovako divljački porušili?

Iz 1867. godine. Dakle napravljena je pre 156 godina. Kasnije par puta dograđivana. U to vreme jedan od najluksuznijih hotela u gradu.

Preko puta Kalemegdana, na jednoj od najlepših lokacija, u objektu koji je imao razmere dvorca, bio je smešten hotel „prve klase” sa sto soba, nekoliko kraljevskih apartmana, lobijem koji je odisao harmonijom i elegancijom i nekoliko restorana i barova. Sve spavaonice su imale kupatilo sa hladnom i toplom vodom, izolovane posebnim materijalima kako larma i žubor sa prometnih ulica ne bi remetile odmor i uživanje elitnih gostiju visokog establišmenta.

Telefonska centrala, poštanska služba, „liftovi najnovije konstrukcije koji se mogu upotrebljavati i danju i noću”, prevoz gostiju u najskupljim kolima sa elegantno uniformisanim šoferima, velika trpezarija sa terasom koja gleda na Kalemegdan, „društvena sala krasno nameštena”, ali posebno kvalitetna i raznovrsan jelovnik i vrhunska posluga, činili su hotel „Srpski kralj“ nezaobilaznim mestom imućnih putnika namernika.

Vračarska zaduga je za upravnika postavila vrsnog Edvarda Frankla, direktora, koji je besprekorno vodio i do neslućenih razmera uzdigao nivo usluge. Interesantno je da je Edvard, skoro svakodnevno, lično, nabavljao hranu za hotel na beogradskim pijacama, i to uz razne zahteve i kriterijume. Insistirao je na kvalitetu, svežini i raznovrsnosti robe za koju nije žalio para, a našao sam i zanimljiv slučaj iz novembra 1932, kada je došlo do opšte tuče među trgovcima, na Velikoj pijaci, grabeći se da prvi ponude svoju robu Edvardu, te su tako napravili opštu pometnju i rusvaj koji se završio na Sudu.

Samo ulazna vrata posle bombardovanja sa na brzinu donekle zamaskiranim delom gde se cigle previše ističu. Ko ima vremena može da ih vizuelno "restaurira" daleko bolje. Na slici svuda postoje očuvani delovi koji mogu poslužiti kao matrica. Glava ulazna vrata hotela se takođe vide i na gornjoj slici.

 

[Smederevac]

Da ponovim pitanje, pošto izgleda da nisam bio dovoljno precizan:

Jesu li ovi lukovi od cigle delovi temelja starog hotela ili datiraju iz nekog još starijeg doba? Meni ovako neinformisanom deluje da je ipak ovo drugo. Ko zna, možda neki Rim ili možda Habzburzi, Turci, a ovi ga sravniše dok si lupio dlanom o dlan.

 

[Zuma]

Koliko ja mogu da procenim, to u podrumu su lukovi originalne verzije hotela iz 1867. godine. Kasnije su samo dodavani spratovi i eventualno menjano unutrašnje uređenje, ali noseće elemente zgrade u podrumu nisu mogli da menjaju. A pre toga ovako ogromna i temeljno zidana zgrada, kojoj bi ovako masivni lukovi bili potrebni, nije na ovom mestu postojala.

 

[terdzuman]

Pripadaju hotelu, to su temelji i svodovi koji su držali hotel, antičke iskopine će biti ipak dublje.

 

[terdzuman]

Na tom mestu je nekoliko dana bila pijaca kako je ostalo zapisano, 1860 ih. Nakon što se turska posada koja je bila na Kalemegdanu pobunila, pijaca je prebačena na današnji Studentski trg. Kada već govorimo o hotelu red bi bio da pomenemo i porodicu Veljković. Veljkovići su kupili 1860-ih ovaj plac i na njemu sagradili hotel. Još dodatnih informacija i zanimljivih fotografija može se pročitati i pogledati na linku:

Prkosio Turcima, srušili ga Nemci do temelja

Jedan od najelitnijih hotela u Beogradu, "Srpski kralj" otvoren je 1. aprila 1920. godine, i nije poživeo dugo: posle svega 21 godine koliko je bio otvoren za brojne goste koji su u njemu odsedali, bio je do temelja srušen u [...]

kaldrma.rs

Kuća porodice Veljković, nalazi se u Birčaninovoj 21 i otvorena je za javnost svake godine kada se održavaju Dani evropske baštine. Više o toj kući - gospođa Katarina Veljković:

 

[Zuma]

Pronađen je potpuno očuvani bunar iz koga je hotel ranije crpeo vodu! Dubina oko 4 metra (to je do dubine do koje je danas zasut), ozidan ciglama.

Bele keramičke pločice sa karakterističnom kvadratnom šarom su izgleda bile postavljene po celom severnom delu podruma.

Pa su postavljene čak i na bočnim stranama u uvučenom delu prozora-svetlarnika koji vodi do trotoara na višem nivou

A evo sad i mitološki obaveznog "tajnog tunela" ispod ulice. Naravno pre će biti prolaz do kanalizacije na ulici ili neko ojačanje nosećeg zida, ali na socijalnim mrežama "tajni tunel" svakako bolje zvuči

 

[Zuma]

Originalna verzija hotela (Vožd) sa dograđenom baštom.

 

[johnny_s]

Jasno je da je prvo trebalo arheolozi da dođu, ali daleko im da prepešače od Filozofskog... A vlast i zavod za uništavanje spomenika po običaju zabole.

 

[relja]

 

[Aleks999]

Koja smo mi st***!

 

[Vox91]

MEHMED SPAHO – ubistvo u hotelu “Srpski kralj”

Dr. Mehmed Spaho, jedan od najznačajnijih bosanskohercegovačkih i bošnjačkih političara 20. vijeka, lider Jugoslavenske muslimanske organizacije (JMO) i pr

historija.info

 

[terdzuman]

Sećanje Branislava Nušića na hotel "Srpski kralj"

"Na vrh Uzun-Mirkove ulice, na samome Kalemegdanu, preko puta Realke, postojao je hotel “Srpski kralj”. Ta je, za to doba vrlo ugledna zgrada, podignuta početkom šezdesetih godina, svakojako pre predaje gradova Srbima jer, sećam se, čitao sam negde da je poslednji beogradski paša ulagao čak i jednu vrstu protesta što je novoj kafani, prvoj kući od gradske kapije, dato provokatorsko ime “Srpski kralj”. Biće da je kao odgovor sa srpske strane, na ovaj pašin protest, kafani, koja je u susedstvu ove a opet na domaku beogradskih bedema malo zatim podignuta, naročito dato ime “Srpska kruna”.

Mesto gde je podignuta kafana “Srpski kralj” ili bar neposredna okolina ove kafane vezana je bolnim sećanjem sa počecima našega oslobođenja. Tu, na tome mestu, Turci su naticali na kolje naše grešne ustanike; tu su izlagali žrtve na ugled kada bi u gradu izvršili smrtnu presudu (Petar Moler i drugi).

“Srpski kralj” je od osnivanja svoga bio kafana otmene i probrane publike pa je to ostao i danas. Taj renome mu je naročito stekao dugogodišnji zakupac Urošević čija se kćer udala za dr Stejića. Uvek je to bila tiha pristojna kafana; u njoj se kretalo odmereno, sve bilo pažljivo, te je u stvari više ličila na kakav klub no na kafanu. Posećivali su je rado Radović, predsednik kasacije, Ðoka i Jefta Pavlović, ugledni trgovac Talvi, doktor Stejić, braća Rašić i još nekoliko notabiliteta. Nad kafanom je bio čist i vrlo prijatan hotel koji su posećivali najviše stranci.

Docnije je ovo imanje prekupila Vračarska zadruga, i ona je, posle rata, podižući još dva sprata i vršeći iz osnova preuređenje i prepravke i svih ostalih prostorija, dala prestonici ugledan hotel i restoraciju."

Što se arheologa tiče, čini mi se da je uvek neko prisutan prilikom radova.

Video o hotelu "Srpski kralj", koji se nalazi i na drugoj temi, ali može i ovde da stoji.

 

[Smederevac]

Zanimljive su mi ove zastave, je l' ovo Letonija odmah iznad gospodina u crnoj uniformi? Levo od zastave za koju pretpostavljam da je švedska. Slika je verovatno nastala između dva svetska rata, taman se gađa sa kratkim periodom nezavisnosti baltičkih zemalja, pre nego što ih je progutao SSSR.

 

[Саша]

Х. "Српски краљ": темељна јама

Треба копати још око један метар у дубину до основе темеља хотела; даље копање ће бити надгледано, надам се, због вероватноће римских налаза:

















Хотелски тањир:









Хотелско посуђе - шерпа и, како ли се зове - ђувечара ...:





Делови стубова ...:

Хотелске плочице:







Овде је, могуће, била кухиња у подруму:



Одводи:

 

[bobcat]

Hvala na ovim slikama Sasa!
Ove tanjire i plocice je bas mucno gledati...Strasno je da smo propustili da rekonstruisemo ovakvu zgradu na ovakvom mestu.
Pogled iz Kalemegdana na ove lux royale turbo blokove ce bas biti tuzan.

 

[Sweet Dee]

Nije bilo novca za to ranije, sada je nazalost kasno. Ne moze niko da natera investitora da gradi dva tri sprata manje samo da bi ocuvao duh starog Beograda, jedino da mu drzava plati za to.

 

[MrD]

Naravno da ga može naterati!
Kako? Definisanjem i doslednim sprovođenjem urbanističkih uslova, kao i svuda u svetu.

Investitor danas ne može graditi zgrade odgovarajuće spratnosti zbog toga što svi drugi grade ove nakaze, i ne bi bio konkurentan. Međutim, kada bi svi morali da poštuju iste uslove, onda se nivo konkurentne postavlja na nekom drugom mestu. Nije ovo nikakva nauka, tako to svi rade... samo se mi eto nešto čudimo.

 

[terdzuman]

Prema podacima iz knjige "Ilustrovana istorija beogradskih kafana" Borisa Belingara i Boška Mijatovića, poslednja rekonstrukcija hotela obavljena je 1931.g. - iskopan je nov podrum ispod celog objekta i dvorišta i dograđeno još jedno krilo zgrade. Na slici vidimo lukove svoda iz različitih perioda?

Prema pomenutoj knjizi hronologija placa i samog hotela je sledeća:
- tursko groblje, tu je 1817.g. pogubljen knez Sima Marković (Nušić pominje i Petra Molera)
- 1824.g. prva pijaca (posle par dana seli se na mesto današnjeg Studentskog trga)
- 1862.g. prvi beogradski sportski teren slikara Steve Todorovića
- 1867.g. dovršena izgradnja hotela "Srpski kralj", građani su sa skela hotela u izgradnji u aprilu 1867. gledali predaju ključeva srpskih gradova knezu Mihailu na Kalemegdanu
- 01.10.1867.g. svečano otvoren hotel, imao je veliku kafanu u prizemlju, 18 soba i salon na prvom spratu.
- u nekoliko navrata je adaptiran i rekonstruisan, dva puta nadziđivan i proširivan.
- 1931.g. iskopan je nov podrum ispod celog objekta i dvorišta, dograđeno još jedno krilo zgrade, hotel je na kraju imao 120 soba

Vlasnici hotela:
- nije sasvim sigurno ko ga je podigao i bio prvi vlasnik, pominje se Stevan Marković (ili Mirković)
- 1872.g. vlasnik je trgovac Milovan Božić
- 1873.g. vlasnik je Jovan Veljković
-1874.g. vlasnik je Stojan Veljković
-1920-ih vlasnik postaje Vračarska zadruga

 

[Zuma]

Ovo je korisna kompilacija podataka. Nadao sam se da je podrum bio samo ispod zgrade i da nije bilo puno kopanja u dvorištu, što bi otvorilo mogućnost da se tu nađu i neki manje duboki arheološki ostaci iz perioda pre hotela. Međutim kako je uklanjanje ruševina napredovalo svuda su počeli da se pojavljuju ukopani zidovi. Ipak je još uvek moguće da nešto postoji ispod nivoa podruma.

 

[Пантограф]

Саша, бриљантно!

Анегдота везана за хотелске тањире: фудбалери Енглеске били су смештени у овом хотелу 1939. и изгубили су од наших 2:1 на БСК-овом стадиону. Њихова штампа правдала је неочекиван пораз између осталог и тиме да су се тањири у хотелу осећали на лук. Ето, можда, крунског доказа, нажалост, поломљеног

 

[Саша]

Х. "Српски краљ": темељна јама

Текст "Овде је, могуће, била кухиња у подруму" у мојој претходној објави је требало да стоји ниже, испред ове слике:

Данас:














Пас чувар преко пута: