Za zlatnu stranu medalje: srpski narod i protesti za rad institucija u Srbiji. Rezimiram u glavi dok setam po kisi i idem po bolju obucu jer sam ispao glup i mahinalno otisao u patikama za trcanje.
Pocetkom decembra smo se sokolili blokadama, ali, realno, nema od ovoga nista.
Krajem decembra je narativ bio da ce protesti da zamru preko praznika i da nema od ovoga nista.
U januaru je prica bila da je to sve lepo, ali da ne vodi nikuda.
Studenti objavili da idu pesice za Novi Sad, vecinski ljudi rekli da je to besmisleno a i nerealno, da se hoda toliko.
Krenule masovne setnje po celoj Srbiji i niz mega skupova u najvecim gradovima.
U februaru je prica bila da su setnje dzaba i da to nije nikakav pritisak na vlast, da to ne vodi nicemu.
U martu se iscekivao beogradski protest ali je primeceno da je to dan D, ako tad ne padne vlast, sve je bilo uzaludno.
Danas, 11 dana kasnije, po hladnoci i kisi, na radni dan u 15h narod izasao da podrzi blokadu Brankovog mosta. Nikad vise protesta u svakoj opstini u drzavi. Tuzioci i sudije imenom stali iza protestnog saopstenja, za sad 15% od ukupnog broja istih na listi. Medicinsko osoblje povlaci simbolicnu crvenu liniju ispred svojih ustanova. Slike sa protesta 15. obisle svet, masa influensera se zainteresovala i dala podrsku. Pojedine zvanicne institucije zahtevaju od vlasti da se izjasni povodom upotrebe oruzja protiv stanovnistva. Stidljivo cure informacije da su bivsi specijalci uz pomoc bajkera i studenata imali organizovane strategije odbrane skupa i da su studenti imali svoje ljude u strukturama zla kao dousnike. Policija po prvi put pocela da sklanja i hapsi nasilnike koji napadaju demonstrante. Pocela jurenja po ulicama. Poceli lokalni zborovi. Pocele jajade. Ustanovljen izraz "Standarmerija". Ustanovljen izraz "dinstanje".
