Kailan
Advanced
- Učlanjen(a)
- 24.08.2015.
- Poruke
- 3.303
- Pohvaljen
- 12.121
Нулти ниво власти:
Скупштина станара, каква је сад са евентуално мало подржанијом способношћу да се спроводи воља заједнице (нпр. свако ко се усељава у зграду мора да се придружи колективном уговору да се поштовати правила и стога се може правно процесуирати ако одбија и понаша се антисоцијално). Екстремно ограничена моћ која се своди на суживот у згради и њене дељене површине, новац само долази од новца за одржавање и распоређује се у складу са Скупштином станара.
Најнижи ниво власти:
Месна заједница величине једног гласачког места. Људи се организују и директно гласају а "власт" на том нивоу је де факто пленум. Основна улога јесте да се спроводи локална воља у виду тога како ће комшилук да изгледа и функционише, са законски гарантованом снагом да се блокира или утиче на било који виши план измене комшилука (новоградња, бетонирање, озелењавање итд.). Могло би чак да се овом нивоу власти препусти порез на земљиште како би се направила интересантна равнотежа. Што више градње дозволе располагаће са више пара, па могу да бирају шта им је стварно битније и да се избегне криза која постоји у земљама где Нимбисти успевају да блокирају сваку новоградњу стамбених јединица упркос расту становништва, доводећи до стамбене кризе итд.
Средњи ниво власти:
Оно што сад обавља град или општина, задужен за оперативне послове и функционисање комуналних услуга на вишем нивоу. Функционише у великој мери као сада само кроз ревизију величине, оптимизацију радних места, укидање вишкова (поготово политичара и шупљих функција) и већу транспарентност. Градске општине у том виду не буду праве општине већ више фрагменти градске управе где би се функције међу њима распоредило како је најоптималније и представља најмањи трошак. Тежња да што мање пара скупља од пореза а што више од наплата за конкретне услуге које спроводи или таксе за нешто што негативно утиче на град (нпр. билборде, рекламе итд.)
Највиши ниво власти:
Републичка, финансира се од пореза као и сад (и то идеално претежно потрошачких). Састоји се од:
- Правосудне власти: Састоји се од Врховног суда и пратећег система али где се на референдуму бира нови судија када стари да отказ или премине.
- Извршне власти: Састоји се од премијера и унапред дефинисаног броја министарстава које не може да мења (без евентуално референдума). Свако од тих министарстава има свој број тачно дефинисаних служби преко којих ради а сви други видови синонима за то се или преименују ако су јединствени или угасе ако су дуплиране (Нпр. "биро за незапослене" постане Служба за запошљавање у оквиру Министарства за социјална питања или тако нешто). Тако се изврши јасна ревизија и постане очигледно ко је надлежан за шта, без преклапања и изговора.
Избори за Владу одвојени од парламентарних, мора увек да буде 2 године размака између истих (пенализовао бих ванредне изборе тиме да нпр. онај који их распише не може да се кандидује јер је довео земљу у ванредно стање). Можда чак и неки додатни механизам ограничавања самовоље премијера где попуњеност министарстава мора да одражава гласове на изборима.
Нпр. ако су људи гласали 50% за љубичасте, 30% за смеђе а 20% за наранџасте, премијер долази из љубичастих, има 50% министарстава а 30% морају да имају смеђи, 20% наранџасти. Он може да бира који ће припадати њима али смеђи и наранџасти сами бирају ко ће те водити. То би врв довело до тога да рецимо, зелени увек добијају Министарство за заштиту животне средине (иако не би морало).
Председник не постоји.
Законодавна власт:
Састоји се од два дома:
Доњи: У највећој мери као и сада само са ширим моћима контроле извршне власти и мањим бројем посланика
Горњи: Реформисана аутономна скупштина, тако да убраја и посланике из остатка земље а без Београда. Дакле као да се политички АП проширила на остатак земље ван Београдског региона и служи као контрола републичке власти кроз законодавну власт а има уставна овлашћења да спречи било какву штетну централизацију или рад против интереса остатка земље (нпр. да се блокира буџет ако довољно новца није издвојено за Војводину, Шумадију итд.). Остале глупости АП да се укину а људи ван Београда добију конкретну моћ да се изборе за своје интересе уместо армије бескорисних бирократа на које чак и не могу да утичу.
Горњи може и да остане у Новом Саду као додатна дистанца од доњег а и да се одржи релевантност Новог Сада.
Такође бих искористио више факултете тако што би се направила мрежа попут гитхаба на универзитетима само да професори могу да на тај начин раде на предлозима и изменама закона, уз коментаре и слично. Да је јавно доступно а само професори могу да праве измене на разним верзијама док студенти могу да коментаришу и учествују у дискусијама. Они гласају (што је већа стручна спрема више вреди глас) и на крају се финална верзија пошаље у Горњи дом парламента у Нови Сад да среди, уобличи и пошаље Доњем дому да гласа о томе. Горњи дом онда има моћ да захтева референдум ако се случајно доле одбије а сматра да није требало.
Тако се сваки закон континуално ревидира и сређује од стране стручњака који желе да утичу на то.
Скупштина станара, каква је сад са евентуално мало подржанијом способношћу да се спроводи воља заједнице (нпр. свако ко се усељава у зграду мора да се придружи колективном уговору да се поштовати правила и стога се може правно процесуирати ако одбија и понаша се антисоцијално). Екстремно ограничена моћ која се своди на суживот у згради и њене дељене површине, новац само долази од новца за одржавање и распоређује се у складу са Скупштином станара.
Најнижи ниво власти:
Месна заједница величине једног гласачког места. Људи се организују и директно гласају а "власт" на том нивоу је де факто пленум. Основна улога јесте да се спроводи локална воља у виду тога како ће комшилук да изгледа и функционише, са законски гарантованом снагом да се блокира или утиче на било који виши план измене комшилука (новоградња, бетонирање, озелењавање итд.). Могло би чак да се овом нивоу власти препусти порез на земљиште како би се направила интересантна равнотежа. Што више градње дозволе располагаће са више пара, па могу да бирају шта им је стварно битније и да се избегне криза која постоји у земљама где Нимбисти успевају да блокирају сваку новоградњу стамбених јединица упркос расту становништва, доводећи до стамбене кризе итд.
Средњи ниво власти:
Оно што сад обавља град или општина, задужен за оперативне послове и функционисање комуналних услуга на вишем нивоу. Функционише у великој мери као сада само кроз ревизију величине, оптимизацију радних места, укидање вишкова (поготово политичара и шупљих функција) и већу транспарентност. Градске општине у том виду не буду праве општине већ више фрагменти градске управе где би се функције међу њима распоредило како је најоптималније и представља најмањи трошак. Тежња да што мање пара скупља од пореза а што више од наплата за конкретне услуге које спроводи или таксе за нешто што негативно утиче на град (нпр. билборде, рекламе итд.)
Највиши ниво власти:
Републичка, финансира се од пореза као и сад (и то идеално претежно потрошачких). Састоји се од:
- Правосудне власти: Састоји се од Врховног суда и пратећег система али где се на референдуму бира нови судија када стари да отказ или премине.
- Извршне власти: Састоји се од премијера и унапред дефинисаног броја министарстава које не може да мења (без евентуално референдума). Свако од тих министарстава има свој број тачно дефинисаних служби преко којих ради а сви други видови синонима за то се или преименују ако су јединствени или угасе ако су дуплиране (Нпр. "биро за незапослене" постане Служба за запошљавање у оквиру Министарства за социјална питања или тако нешто). Тако се изврши јасна ревизија и постане очигледно ко је надлежан за шта, без преклапања и изговора.
Избори за Владу одвојени од парламентарних, мора увек да буде 2 године размака између истих (пенализовао бих ванредне изборе тиме да нпр. онај који их распише не може да се кандидује јер је довео земљу у ванредно стање). Можда чак и неки додатни механизам ограничавања самовоље премијера где попуњеност министарстава мора да одражава гласове на изборима.
Нпр. ако су људи гласали 50% за љубичасте, 30% за смеђе а 20% за наранџасте, премијер долази из љубичастих, има 50% министарстава а 30% морају да имају смеђи, 20% наранџасти. Он може да бира који ће припадати њима али смеђи и наранџасти сами бирају ко ће те водити. То би врв довело до тога да рецимо, зелени увек добијају Министарство за заштиту животне средине (иако не би морало).
Председник не постоји.
Законодавна власт:
Састоји се од два дома:
Доњи: У највећој мери као и сада само са ширим моћима контроле извршне власти и мањим бројем посланика
Горњи: Реформисана аутономна скупштина, тако да убраја и посланике из остатка земље а без Београда. Дакле као да се политички АП проширила на остатак земље ван Београдског региона и служи као контрола републичке власти кроз законодавну власт а има уставна овлашћења да спречи било какву штетну централизацију или рад против интереса остатка земље (нпр. да се блокира буџет ако довољно новца није издвојено за Војводину, Шумадију итд.). Остале глупости АП да се укину а људи ван Београда добију конкретну моћ да се изборе за своје интересе уместо армије бескорисних бирократа на које чак и не могу да утичу.
Горњи може и да остане у Новом Саду као додатна дистанца од доњег а и да се одржи релевантност Новог Сада.
Такође бих искористио више факултете тако што би се направила мрежа попут гитхаба на универзитетима само да професори могу да на тај начин раде на предлозима и изменама закона, уз коментаре и слично. Да је јавно доступно а само професори могу да праве измене на разним верзијама док студенти могу да коментаришу и учествују у дискусијама. Они гласају (што је већа стручна спрема више вреди глас) и на крају се финална верзија пошаље у Горњи дом парламента у Нови Сад да среди, уобличи и пошаље Доњем дому да гласа о томе. Горњи дом онда има моћ да захтева референдум ако се случајно доле одбије а сматра да није требало.
Тако се сваки закон континуално ревидира и сређује од стране стручњака који желе да утичу на то.
