Šta je novo?
Od:
Filteri

Srbija - zlatna strana medalje

Pa svakome ko mucne glavom je jasno da smo bolji od dve trecine sveta, jedino sto nasi ljudi vole da se porede sa Svajcarskom pa misle da nista ne valja.

Po ovoj mapi, bar 5 zemalja u Evropi je iza nas, toliko o cuvenoj fami da smo najgori u Evropi, da ne pricam svetu.
 
Slažem se. Sve brojeve sto vidim pokazivaju na pozitivan razvoj. Dosta ljudi nema svest niti znanje pa se uvek žale ali u isto vreme ne znaju stanje života u vecini sveta.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=804009#p804009:bebt44pd je napisao(la):
Kailan » Thu Dec 17, 2020 12:20 am[/url]":bebt44pd]Србија званично ушла у категорију најразвијенијих земаља последњим индексом Уједињених Нација са коефицијентом од 0,806 у 2019. години.

Screenshot-10.png


http://hdr.undp.org/en/content/download-data

Посаветовао бих свакога кога интересује иоле реална слика наше позиције у свету да се позабави овим фајлом јер је квалитетно и потковано обухваћено како стојимо у разним пољима, од медицине преко економије до родне једнакости.

Неке информације ме нису изненадиле (нпр. колико смо лоши по питању животне средине) али неке баш пријатно јесу (нпр. имамо више болничких кревета и лекара на 10.000 становника него већина "развијенијих земаља".).

Подаци за Београд специфично нису још изашли али смо 2018. године имали коефицијент развоја од 0,828 (што би Београд ставило у ранг Румуније) а те године је цела Србија имала коефицијент развоја од 0,799.
Kliknite za proširenje...

Kojom magijom procenjuju da će nas 2030. biti 8.3 miliona kad nas je i sada manje od 7 miliona?
 
Мислим да УН морају да Косово рачунају као део Србије? То би објаснило ту цифру
 
тако је. према УН Косово је део Србије и као тако увек улази у њихове процене
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=804009#p804009:jxwp6h3d je napisao(la):
Kailan » Sre Dec 16, 2020 11:20 pm[/url]":jxwp6h3d]Србија званично ушла у категорију најразвијенијих земаља последњим индексом Уједињених Нација са коефицијентом од 0,806 у 2019. години.

Screenshot-10.png


http://hdr.undp.org/en/content/download-data

Посаветовао бих свакога кога интересује иоле реална слика наше позиције у свету да се позабави овим фајлом јер је квалитетно и потковано обухваћено како стојимо у разним пољима, од медицине преко економије до родне једнакости.

Неке информације ме нису изненадиле (нпр. колико смо лоши по питању животне средине) али неке баш пријатно јесу (нпр. имамо више болничких кревета и лекара на 10.000 становника него већина "развијенијих земаља".).

Подаци за Београд специфично нису још изашли али смо 2018. године имали коефицијент развоја од 0,828 (што би Београд ставило у ранг Румуније) а те године је цела Србија имала коефицијент развоја од 0,799.
Kliknite za proširenje...

Mene to ne iznenadjuje s obzirom na to da je zdrastveni sustav Jugoslavije bio vrlo razvijen. Kad se samo pogleda koliko je klinickih centara i instituta izgradjeno/unaprijedjeno od Ljubljane do Skopja ovo je za ocekivati.

No ipak mora se reci da ovdje ima i zasluge samostalne Srbije koja je pored opceg propadanja svega i svacega barem donekle odrzavala zdravstvo a sa trenutnim obnjavljanjem/izgradnjom novih glavnih zdrastvenih ustanova ta prica dobiva cijelu novu dimenziju.
 
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=xmo0szmBSaA[/youtube]
 
Небојша Стефановић: Могуће је да до краја ове године буде донета одлука о поновном увођењу обавезног служења војног рока у Србији, већ се припремају касарне
 
Ne znam šta je za zlatnu stranu medalje što je Neša Slina izrekao ovakvu budalaštinu kao što je obavezni vojni rok?
 
To je samo za prvosrbijance rodjene od 1985. pa nadalje...
 
Ne zna se sta je zlatnije - uvodjenje vojnog roka ili baljezganje viktora savica
 
Mrtva trka... ćorci u prazno i jedno i drugo.
 
https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=03&dd=19&nav_id=1829544

Beograd -- Novo istraživanje Bečkog instituta za ekonomske studije pronašlo je da je u periodu 2010-2019. godine Srbija zabeležila neto priliv mladih visokostručnih ljudi.

Kako je objašnjeno u sažetku izveštaja, iako su sve zemlje regiona tokom navedenog perioda zabeležile neto odliv stanovništva, pojedine zemlje, poput Srbije i Severne Makedonije, zabeležile su neto priliv visokoobrazovanih, dok je opšti trend da ove krajeve najviše napuštaju oni nižeg i srednjeg obrazovanja, s naročitim naglaskom da Srbiju napušta dosta medicinskog osoblja, piše Startit.

Prema rezultatima istraživanja, ukupan broj pristiglih visokoobrazovanih ljudi u periodu 2015‐2019 je oko 90.000, što znači da je u zemlju u navedenom periodu ušlo ukupno oko 90.000 više visokoobrazovanih nego što je iz nje otišlo.

Kako je za Biznis.rs naglasio prof. Mihail Arandarenko, konsultant istraživanja zadužen za srpsko područje, za ovaj fenomen postoje tri verovatna objašnjenja: deo priliva može se objasniti našim diplomcima koji su se po sticanju diploma u inostranstvu vratili u Srbiju; drugi razlog mogao bi biti priliv mladih iz regiona, poput Bosne i Hercegovine, koji dolaze u Srbiju radi obrazovanja i u njoj i ostaju; a treći faktor mogao bi biti priliv visokoobrazovanih stranaca koji dolaze u zemlju.
Kliknite za proširenje...

оригиналан извор: https://wiiw.ac.at/evidence-of-brain-gain-for-some-western-balkan-countries-n-489.html
 
Prilicno sam skeptican u vezi ovog teksta. Srbija spolja moze mnogima da izgleda kao slobodna zemlja sa mnogim otvorenim mogucnostima, ali kada dodju vide pravo stanje stvari.
 
ја никога од досељених нисам чуо да кукају на Србију, колико год дуго остали овде

елем, не знам довољно како су конкретно дошли до ових података у том бечком институту али мене не чуди толико узимајући у обзир колико овој земљи очајнички фали високостручних људи. Људи се увек пореде са западним земљама али ја не знам ниједну западну земљу у којој програмера већ на трећој години (доброг) факултета врбују да се запосли за плату која је у старту минимум три пута већа од националне медијалне плате

Мислим да ће се тај тренд додатно ојачати због рада од куће када људи на западу сконтају да могу за плату од > 4, 5 хиљада долара да живе пар месеци у Србији као богови и притом уштеде довољно да би улагали у капитал који ће им касније пружати пасиван приход.

Зарађујеш 5 000 долара месечно, живиш у европској престоници познатој по лудом ноћном животу где ти је кирија 300 евра, путујеш кад год хоћеш по Европи, летујеш у Грчкој, Италији и Шпанији, уштедиш једно 3,4 хиљада долара месечно и још имаш спонзоруше на сваком кораку, природне лепоте и јефтину укусну храну и пиће, малтене бесплатно здравство и транспорт.

Зато је толико важно да се ради на олакшавању фриленсинга и те врсте продуктивног туризма који може да постане исплатив и више него већина инвестиција које се тренутно субвенционишу.
 
Osim programera, ne fali drugih visokoobrazovanih ljudi, cak ih u nekim bransama ima i dobrano visak.
A i progremara fali onih sa iskustvom, ne mladjanih juniora.

Ono sto nama fali su majstori, dobri tehnicari i zanatlije, a ne fakultetlije, i falice sve vise.

Uzgred, ne bih voleo da Beograd i Srbija postanu belosvetska destinacija, da se dogodi ono sto se dogodilo Londonu, Veneciji, Amsterdamu, da lokalci ne mogu da kupe nekretnine i da normalno zive od naduvanih cena i guzve.
 
Fale i obrazovani i zanatlije.

Nije sve u dobroj plati i zabavi. Ljudi odlaze jer ne mogu vise da podnesu zivot u Srbiji ovakav kakav je sada. A u to spada svasta nesto.
 
Sad svako može da završi fakultet. Bolonja nam je ubila visoko obrazovanje ko zeca. Al nije poenta u diplomama već u stručnosti.
 
To i ja kazem, hiperprodukcija je fakultetlija, mladje generacije preko 50% ima zavrsen neki fakultet/visu skolu, a toga ni izdaleka ne treba toliko.
 
Oво није баш најновија вест али ја појма нисам имао

Шведска организација "Health Consumer Powerhouse" је аутор "Euro Health Consumer Index" намењеног рангирању квалитета здравства у Европи. Србија не само да по њему доследно напредује већ је на прилично импресивном месту:

2014. године: 33. од 36 места. Горе су само Румунија, Босна, Црна Гора и Албанија
2015. године: 30. од 36 места. Горе су Бугарска, Румунија, Црна Гора, Пољска и Албанија
2016. године: 24. од 36 места. Горе је 12 земаља укључујући и Грчку, Литванију, Пољску и Мађарску
2017. године: 20. од 36 места. Горе је 16 земаља.
2018. године: 18. од 36 места. Тачно на половини квалитета здравства у Европи. Бољи ранг чак и од Шпаније, Италије, Словеније, Хрватске, Ирске (...)

То се поклапа са извештајима Уједињених нација по којима је Србија једна од бољих земаља када се мери број кревета на 100 становника и сл. али ме је и даље изненадило. Нису објављивали за 2019. годину ни 2020. тако да не знамо али било би лепо да најављене реформе + улагања у здравство усред пандемије (запошљавања, нове болнице, фабрике вакцина и сл.) додатно погурају Србију да бар задржи позицију која је прилично импресивна за једну од најсиромашнијих земаља Европе која чак није ни у ЕУ.

https://en.wikipedia.org/wiki/Euro_Health_Consumer_Index#Euro_Health_Consumer_Index_2018
https://healthpowerhouse.com/publications/#200118

Једва чекам коментаре како је то све шведско-напредњачка завера и како здравство у Србији никад није било горе
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh