И као да дан није могао бити бољи на крају свега овога, враћајући се кући вечерас крајичком ока видим клинца на углу Деспота Стефана и Вишњичке како држи високо индекс. Скапирах да вероватно стипира, стајем, свирам и у ретровизору видим чету див-студената како трче ка мени. На челу индекслија, за њим 3 студенткиње.
Где треба ( мислим се ма и на крај света ако тражите)? - До Карабурме. Одлично!
Захваљују се сви у глас. Ја реко ма не захваљујте се. Хвала вама што сте дошли и што радите све ово. Из Рашке, Крушевца а момчина из Барајева. И наравно размена мишљења, ту се подразмевано слажемо у свему. Но једна од њих каже како се плаши шта ће бити сутра, да ће Хуља послати полицију на њих, батинаши...Реко не брини се ништа, пандури немају дневнице, неће на народ а оно у ртс-у није ни била жандармерија. Уосталом, биће сутра 300к људи који неће дозволити да вам се ишта деси.
Стижемо где треба уз наравно расправу да не долази у обзир да их оставим све на једном месту него свако од њих има превоз до испред стана у којем је смештен. Опет се захваљују и говоре ми да сам диван и добар. Ту ме већ гађају јако и реко са кнедлом у настајању - Ви сте покренули овај талас доброга који се не може зауставити и превише је то добрете а да не разбије ово зло које се накупило.
"Не брините се ништа. Све ће бити у реду. Лаку ноћ и одморите се за сутра"