Srbija se seli u Beograd

[trialin]

Pre 50 godina urbanisti su predviđali da u Beograd može da "stane“ najviše 600.000 stanovnika. Danas je taj broj trostruko veći. Hiljade ljudi iz unutrašnjosti Srbije svake godine naseli Beograd u potrazi za boljim životom. Međutim, ako taj broj nastavi da raste, postoji opasnost da Beograd i bukvalno isprazni Srbiju.



Slobodan Petrić (27) iz Valjeva završio je Saobraćajni fakultet u roku i nadao se da će u rodnom gradu lako naći posao. Međutim, meseci su prolazili, a Slobodana nisu zvali ni iz jednog preduzeća ili firme gde je konkurisao. Rešio je da dođe u Beograd i za svega mesec dana zaposlio se u firmi “Telefon kabl”.



"Volim Valjevo, u njemu sam odrastao. Želeo sam da tu i ostanem, radim i osnujem porodicu. Eto, sada sam u Beogradu, imam lep posao i platu, oženio sam se. Moja budućnost je ovde", priča Slobodan.



On je samo jedan od desetine hiljada stanovnika koji godišnje dođu u Beograd u potrazi za poslom. Najveći broj među pridošlicama čine redno najproduktivniji ljudi starosti između 30 i 40 godina, i naravno studenti. Svi oni Beograd vide kao grad u kojem mogu da “žive normalno”.



U Beograd se godišnje, u proseku, doseli između 16.000 i 25.000 ljudi. Gradska infrastruktura to sve teže podnosi. Svakodnevna slika grada su nesnosne gužve u gradskom prevozu, domovima zdravlja i drugim gradskim ustanovama, povećano zagađenje, nezaposlenost i tražnja za stanovima i kućama. Stiče se utisak da su kapaciteti Beograda već premašeni

Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, kaže da će u Beogradu, i pored masovnih doseljavanja, u narednih deset godina biti mesta za nove stanovnike, ali oni neće u svim opštinama imati na raspolaganju i zemljište i infrastrukturu kao što su vodovod, kanalizacija i saobraćaj.



"Urbanistički zavod je napravio planove, vizije budućnosti, kojima je računao na sve veći broj stanovnika. Imamo još hiljade kvadratnih metara koje tek treba da iskoristimo. Ipak, jedina opština sa kapacitetom i zemljišta i infrastrukture je Novi Beograd, dok u drugim delovima grada obavezno nedostaje jedno od ta dva. Centar grada ima veliku gustinu naseljenosti, pa i nedovoljno preostalog zemljišta, razvijeni i gust saobraćaj. S druge strane, u prigradskim naseljima ima dovoljno zemljišta, ali ne i infrastrukture", kaže Gligorijević.



Normalno je da priliv novih stanovnika povećava konkurenciju na tržištu rada.



"Poslodavca ne zanima da li prima radnika rođenog u Beogradu ili unutrašnjosti. S ekonomske strane, doseljenici generalno jačaju Beograd, povećavaju gradski budžet i pimoravaju nadležne da brže razvijaju infrastrukturu grada. Druga je priča što je to loše po Srbiju, koja se prazni", objašnjava ekonomista Goran Nikolić.


On kaže da je budućnost unutrašnjosti Srbije pesimistična jer bi se uskoro moglo desiti da se baš sve slije u Beograd.



"Rešenje je u premeštanju investicija u druge gradove širom Srbije. “Jura” je u Rači zaposlila 1.200 ljudi, kao i nemački “Felke” u Leskovcu. Stimulišemo investitore po radnom mestu do 10.000 evra. Privući investitore nije lako, potrebno je napraviti i putne mreže. Niko neće ulagati u mesta bez razvijenih saobraćajnica", kaže Nikola Papak, savetnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.

Bela kuga reguliše "gužvu"



Uz svo doseljavanje, Beograd neće, prema očekivanjima statističara, u narednoj deceniji preći dva miliona.

"Veliki je negativan prirodni priraštaj. Mi godišnje izgubimo trista naselja. Ipak, u slučaju kada bi broj doseljenika rastao svake godine, mogli bismo da očekujemo da za nekoliko decenija Beograd poprilično isprazni Srbiju", ističe Radmila Vićentijević, načelnica odeljenja društvenih delatnosti i ekonomskih aktivnosti gradskog Zavoda za informatiku i statistiku.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/85391/Srbija-se-seli-u-Beograd

 

[BOKI SMOKI]

Tuzno. veoma tuzno. Prva stvar u Srbiji ne treba biti Kosovo niti Eu vec natalitet + bolji zivot.(ravnomerna razvijenost opstina)

 

[JohnnyLee]

i šta su oni time rekli? sve se to odavno zna

 

[Wile E. Coyote]

Са оваквом политиком тешко да ће наталитет бити већи. Последњих пар година се нешто пужевим корацима ради у смеру охрабривања људи за заснивање породице, али тешко ће ићи док је цела држава овако бедна.

 

[Ambassador]

Последњих пар година се нешто пужевим корацима ради у смеру охрабривања људи за заснивање породице, али тешко ће ићи док је цела држава овако бедна.

Skoro svaka državna politika vezana za rađanje u ovoj zemlji je pogrešna, ako neko želi da poboljša demografsku sliku, ne treba da forsira treće rađanje, već da potpomaže prvo i drugo - takođe, velika problematika trećeg deteta je u tome što se najčešće ne stvara radna snaga koja ima konstantnu veličinu, već se javljaju "bumovi", odnosno u takvim porodicama se često javljaju situacije da u jednom momentu jedna osoba na pet privređuje, da bi u sledećoj dekadi svih 5 radilo, i na kraju se opet svede da eventualno dve osobe privređuju a ostalih četri se opet izdržava što predstavlja svojevrsan šok za društveni sistem.
Iliti, bolje bi bilo da ne daju nikakve stimulacije, nego ovako kvrgavo.

 

[Wile E. Coyote]

Браво, Амбасадор, погодио си суштину, +1, не могу да ти дам више!!!

Најтеже се одлучити на прво дете.

 

[stf]

Velika mana u Srba je sto su bogate porodice uglavnom ``radjale`` jedno musko dete, da se imanje ne bi delilo.

 

[Lucifer]

dosadan tekst i dosadna tema zaludnog drustva. migracije stanovnistva nisu problem, nego fenomen kome moze razlicito da se pristupi. moze da se iskoristi pametno, a moze i da se kuka.

 

[jovanovm]

Jbt, slažem se sa Lucijem...

+1

 

[stranac]

Bar će Beograd konačno da ima 2mil. :laugh:

 

[Wile E. Coyote]

А цела Србија 2,5

 

[stranac]

Pa za to nije Beograd kriv nego mafijaška vlast.

 

[Lucifer]

А цела Србија 2,5

a hajde bas odredi sta je to "cela srbija". ja ne pamtim kad sam poslednji put video da je neko iz vojvodine dosao da studira u beograd ili da radi ovde (izuzetak je pancevo iz ocitih razloga). isto tako ne vidim ni druge mirgacije u vojvodini, a i iz zapadne srbije i centrlane nesto se slabo ljudi krecu ka beogradu. migracije, beogradizacija, odumiranje mesta, to su sve teme jugoisticno Srbije i bile su podjednako kao i sada aktuelne i pre 40 godina kada je u jugoslaviji sve cvetalo, pa su se oni opet mahom kupili i odlazili u nemacku, austriji i svedsku. to je prosto takav kraj nase zemlje - u njemu zive ljudi cija je zemlja prikljucena nasoj teritoriji i drzavno-upravnoj i drustvenoj kulturi tek pre stotinak godina; prostor u kome vladaju potpuno drugacija pravila poslovanja i zivota koja sputavaju ozbiljan razvoj i vaspitaju decu u duhu emigracije.

 

[jovanovm]

a i iz zapadne srbije i centrlane nesto se slabo ljudi krecu ka beogradu. migracije, beogradizacija, odumiranje mesta, to su sve teme jugoisticno Srbije i bile su podjednako kao i sada aktuelne i pre 40 godina kada je u jugoslaviji sve cvetalo, pa su se oni opet mahom kupili i odlazili u nemacku, austriji i svedsku. to je prosto takav kraj nase zemlje - u njemu zive ljudi cija je zemlja prikljucena nasoj teritoriji i drzavno-upravnoj i drustvenoj kulturi tek pre stotinak godina; prostor u kome vladaju potpuno drugacija pravila poslovanja i zivota koja sputavaju ozbiljan razvoj i vaspitaju decu u duhu emigracije.

Statistički podaci da podrže vašu etnološku analizu, sinjor?

 

[Lucifer]

ma kakvi statisticki podaci, mani me sa tim americkim forama kojima se smeje cela evropa. ovde je rec o kulturnom fenomenu - o jednoj bajci koja postoji iz usta u usta i iz clanka u clanka koju podupiru iskljucivo ljudi iz istocnijih i jugoistocnih krajeva. takodje je rec i o nepobitnom istorijskom fenomenu zbog koga je njihov kraj takav kakav je. ne treba nam statisticki zavod da bi videli da vojdovjdanskih studenata osim u nkeoj narocitoj zivotnoj prici u beogradu nema, ili da bi shvatili ko su nasi gasterbajteri u evropi. moze tebi jovanom da bude drago ili nemilo to sto cujes, ali ti su krajevi nasem kulturnom krugu prikljuceni vrlo kasno i nemaju sa njim nikakve veze osim sto su u njega ukljuceni u velikim srpskim ratovima. to sto tamo ljudi od svog rodjenja razmisljaju kako ce otici u Bec ili Beograd nije nikakva posledica toga sto je tamo zemlja neplodne, sto ima ratova ili sto se u te krajeve ne ulaze, vec posledica usvajanja generacijama odnegovane price na kraju koje svako drzi sebe budalom ako ne ode. ta sredina ima velikih integracionih prioblema kojima se kod nas, kao i u drugim slucajevima (Romi), naravno ne pridaje nikakav znacaj.

 

[jovanovm]

Ajde, s tobom ću izgleda kao sa mojim studentima:

ma kakvi statisticki podaci, mani me sa tim americkim forama kojima se smeje cela evropa.

Kako su to američke fore? TI si rekao da je većina doseljenika u Beograd iz južne Srbije. To je kvantitativna izjava, te ti za nju trebaju kvantitativni argumenti. Ne kažem da nisi u pravu, ali ovako ti izjava stoji na praznom, i samim tim je neuverljiva za čitaoca.

takodje je rec i o nepobitnom istorijskom fenomenu zbog koga je njihov kraj takav kakav je.

Nepobitni istorijski fenomen je nešto slično ružičastom jednorogu. Lako je o njemu pričati, ali nakraju uvek ispadne da ne postoji. Ukoliko želiš da pričaš o ist. fenomenima, molim te, predstavi narativ njihovog razvoja, glavne uzroke, i prostore gde vidimo rezultate tih fenomena. Obavezno podrži svoje argumente izvorima koji se mogu proveriti od strane čitaoca.

ne treba nam statisticki zavod da bi videli da vojdovjdanskih studenata osim u nkeoj narocitoj zivotnoj prici u beogradu nema, ili da bi shvatili ko su nasi gasterbajteri u evropi.

Kako možemo da drugačije da vidimo? Da li smo sposobni da razgovaramo sa svim studentima u Beogradu? Na koji način, osim statističke analize, možemo ozbiljno da potvrdimo tvoje tvrdnje? Kako da razlikujemo naš lični utisak od socijalne činjenice? Ili se zalažeš za to da politiku razvoja grada vodimo na osnovu ličnih utisaka?

ali ti su krajevi nasem kulturnom krugu prikljuceni vrlo kasno i nemaju sa njim nikakve veze osim sto su u njega ukljuceni u velikim srpskim ratovima.

Niš, Leskovac, Vranje su uključen u Srbiju Sanstefanskim sporazumom, kojim je i Srbija postala nezavisna. Osim Kosova, čiji je status svakim danom sve jasniji, jedina druga teritorija Srbije koja je bila deo Osmanskog carstva u dvadesetom veku je Novopazarski sandžak koji je inkorporiran posle drugog balkanskog rata, 1913. Na koji period misliš kad kažeš "vrlo kasno"? Takođe, sugerišeš da je vrlo mali stepen migracije iz zapadne i jugozapadne Srbije. Ukoliko je pitanje kasno priključenje u kulturni krug, zbog čega onda nije došlo do još većeg stepena migracije iz Sandžaka? Podsetiću da u raškom okrugu živi veliki broj stanovnika koji su se izjasnili kao Srbi u popisu 2002. godine (Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/axd/en/Zip/CensusBook1.zip str. 126)

to sto tamo ljudi od svog rodjenja razmisljaju kako ce otici u Bec ili Beograd nije nikakva posledica toga sto je tamo zemlja neplodne, sto ima ratova ili sto se u te krajeve ne ulaze, vec posledica usvajanja generacijama odnegovane price na kraju koje svako drzi sebe budalom ako ne ode.

Imaš li neki primer te priče? Dnevnik, narativ, bilo koji pisani ili oralni izvor koji predstavlja primer takve socijalne konstrukcije? Ukoliko postoji, pitanje se postavlja, zbog čega ta priča nastaje tu? U kojoj meri (i kako) je određena kulturnim smernicama, a u kojoj meri materijalnim? Nisam siguran da se ekonomska priča može tako lako odvojiti od imigracione, posebno ukoliko pogledamo prosečnu distribuciju zarada po celoj teritoriji - južna i jugoistočna Srbija znatno zaostaju u tom pogledu. Na kraju, tvoj komentar sugeriše jednu generacijski odnegovanu priču, tvrdnja koja se lako može proveriti (posle utvrđivanja stepena migracije):
1) da li je stepen migracija sa juga Srbije bio isti u prethodnim periodima?
2) da li je vezan za promene u ekonomskom stanju tog regiona?
3) imamo li primera diskurzivne konstrukcije tog generacijskog narativa?
a) istorijskih
b) današnjih
4) imamo li primera u kojima je migracija ekonomski nepogodna, no opet se dešava? tako bismo pokazali primerom kulturne korene ovog fenomena, umesto materijalnih.

Željno očekujem tvoj odgovor.

 

[Lucifer]

ukratko receno: ovo nije naucni panel, nego forum. ti se prvi danas divis kojekakvim opazanjima osmansih putopisaca od pre tri ili cetiri veka, a kada ti neki ziv covek koji zivi u Srbiji govori sta vidi ocima i kroz sta prolazi, ko je sedeo na fakultetu u klupi iza njega, ko ispred njega, kojim dijalektom govore dosljaci, onda ti to nista ne znaci. Meni naprotiv znaci kada cujem od tri nevezana coveka iz Obranovca kako su okolna sela preplavili doseljenici sa Kosova, kao sto je u tradiciji nase nauke uvek bilo bitno kakvo predanje o poreklu stanovnistva postoji medju samim stanovnistvom.

covek moze da odraste u americi ili kanadai ili kini i onda kao kadabahija da dodje u neku trecu malenu zemlju - srbiju, svajcarsku ili moldaviju, i onda da umisli da ce razumeti komplikovana drustvena kretanja i uvideti prave fluktuacije kojekakvim brojanicama, tablicama, statuistickim sravnjivanjima, a moze i da dugo boravi u sredini, da je oseca, razume i uvidja fenomene koji su statisticki neuhvatljivi (recimo zbog zadrzavanja formalnog prebivalista u zavicaju sto je u Srbiji pravilo).

da li se nesto moze dokazati statistikom ili ne, ne zavisi od toga da li to sto se dokazuje stvarno postoji, vec da li se uobicajnim i zamislivim statistickim metodima moze kao pojava obuhvatiti. tvoje poredjenje mene sa tvojim studentima je jos samo jedna uvreda americke nauke na konto razumnog pristupa koji postoji u evropi (tu spada i to sto redovno povlacite metod samo kada vam odgovora da opovrgnete ono sto vam ne odgovara). imao sam mnogo puta priliku da upoznam i americke profesore i americke studente, i mogu sto se tice drustvenih nauka samo da kazem - uz malo izuzetaka - NEKA HVALA.

Setite se Oberšala!

Za tablu sa imenom firme 30.000 EUR
2. oktobar 2010. | 12:10 | Izvor: Press
Kruševac -- Za tablu na zgradi šumske uprave u Brusu, koja označava da je tu smeštena administracija Srbijašuma, lokalna samouprava naplaćuje neverovatnih 30.000 evra.


Tolika je taksa određena ovoj kompaniji, pa je njena uprava odlučila da ukine upravu u Brusu i administraciju prebaci u Kruševac.

"Za 2007. godinu taksa na isticanje firme bila je 1.190.000 dinara, za 2008. je iznosila 1.800.000, u prošloj godini 1.910.000 dinara, a za 2010. neverovatnih 3.000.000 dinara, odnosno gotovo 30.000 evra", kažu u Srbijašumama.

"Ta taksa nije propisana na nacionalnom nivou, već svaka lokalna samouprava ima mogućnost da sama određuje visinu naknade za firme koje posluju na njihovoj teritoriji. A Skupština opštine Brus je donela zaista neverovatnu odluku", objašnjava Rade Petronijević, rukovodilac Službe pravnih i opštih poslova Srbijašuma.

Premeštanjem uprave zaposleni u Brusu neće izgubiti radna mesta, osim onih koji odbiju da putuju u Kruševac. Šumska uprava u ovoj potkopaoničkoj opštini gazdovala je sa oko 40.000 hektara, i to je opštinarima bila glavna argumentacija pri određivanju visine takse.

"Ovom odlukom najviše gube građani opštine Brus, jer će za sve administrativne poslove morati da putuju u Kruševac. Pokušali smo da razgovaramo sa čelnicima lokalne uprave, od predsednika opštine Zorana Šljivića do njegovih saradnika, ali nije vredelo. U avgustu su nam blokirali račun potražujući 6,2 miliona dinara za poslednje tri godine, uz kamate", kaže Petronijević.

Poređenja radi, visina firmarine za preduzeća u Kruševcu je, za 2007 godinu, bila 280.000 dinara. Na primedbe da su odredili deset puta veći iznos od komšija, opštinari odgovaraju da Brus ima mnogo više šume, zaboravljajući pri tom da nije reč o taksama na šumu već na firmu.

U Srbijašumama ističu i da taksa nije određivana za sva preduzeća po istim aršinima, pa elektrodistribucija plaća 680.000 dinara, Telekom 400.000, a PTT 200.000 dinara.

Pomoćnik predsednika opštine Brus za informisanje Dragoljub Marković potvrdio je da taksa za Srbijašume iznosi 3.000.000 dinara. "Oni u Brusu imaju ubedljivo najveću površinu pod šumom, čak 20.965 hektara. U Kruševcu, na primer, imaju 14.319 hektara. Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj snazi", tvrdi Marković.

 

[Wile E. Coyote]

А цела Србија 2,5

a hajde bas odredi sta je to "cela srbija".

Не бих смео, то би већ ушло у политику. Не зна се последњих 20 година шта је "цела Србија".

 

[jovanovm]

ukratko receno: ovo nije naucni panel, nego forum.

Jeste, javno mesto na kome diskutujemo o stvarima - ako te neko prozove da objasniš to što hoćeš da kažeš na smislen način, ne vidim zašto bi ga javni forum diskvalifikovao od toga. Mislim da je upravo prednost ovakvog mesta to što možemo ozbiljno da razgovaramo o stvarima, da ne postoje prepreke na bazi moći, pola, novca, etničke ili seksualne pripadnosti. Upravo zato, jedino što nam ostaje kao merodavan reper je doslednost i kvalitet naših stavova.

Lucifere, ti nikad ne kažeš - ja sam primetio, ja mislim, ja sam video - već uvek kvalifikuješ generalno tvoje izjave - ovi su ovakvi, oni su onakvi. Mislim da je to netačno, kontraproduktivno, uvredljivo i predstavlja nasleđe jedne civilizacijske tekovine koja je rezultirala, između ostalog, i Holokaustom (ne želim da kažem da nauka nije imala veze sa Holokaustom takođe, ali tvrdim da je u njegovoj osnovi jedna namerno-iskrivljena politička logika, slična tvom pristupu).

ti se prvi danas divis kojekakvim opazanjima osmansih putopisaca od pre tri ili cetiri veka, a kada ti neki ziv covek koji zivi u Srbiji govori sta vidi ocima i kroz sta prolazi, ko je sedeo na fakultetu u klupi iza njega, ko ispred njega, kojim dijalektom govore dosljaci, onda ti to nista ne znaci.

Odakle ti to da se ja nečemu divim? Mislim da mi pridaješ za značaj neku sliku o meni koju imaš, a ne ono što piše na forumu. Vidiš, Luci, putopisima i istorijskim izvorima se pristupa na sličan način kao što sam pristupio tvojoj izjavi - kritički. Niko ozbiljan ne hvata ni živog čoveka ni pisanu reč zdravo za gotovo, već razmišlja koja je poruka tog teksta/izjave, koje su implikacije, ko je autor, i kako može da se protumači. Nisu sve procene jednake.

Meni naprotiv znaci kada cujem od tri nevezana coveka iz Obranovca kako su okolna sela preplavili doseljenici sa Kosova, kao sto je u tradiciji nase nauke uvek bilo bitno kakvo predanje o poreklu stanovnistva postoji medju samim stanovnistvom.

Znači, ali to samo znači da kod tih ljudi Obrenovca postoji percepcija o doseljenicima sa Kosova (jesmo li sad pojasnili, govoriš o Kosovu, ne o jugoistočnoj Srbiji?)... koji je motiv tih ljudi, društveni status, ekonomski status, zašto oni s tobom pričaju? Čovek koji ozbiljno želi da razmišlja o društvu mora te stvari da uzme u obzir.

covek moze da odraste u americi ili kanadai ili kini i onda kao kadabahija da dodje u neku trecu malenu zemlju - srbiju, svajcarsku ili moldaviju, i onda da umisli da ce razumeti komplikovana drustvena kretanja i uvideti prave fluktuacije kojekakvim brojanicama, tablicama, statuistickim sravnjivanjima, a moze i da dugo boravi u sredini, da je oseca, razume i uvidja fenomene koji su statisticki neuhvatljivi (recimo zbog zadrzavanja formalnog prebivalista u zavicaju sto je u Srbiji pravilo).

Oprosti, Lucifere, ako mene optužuješ da sam odrastao u Americi pa došao u Srbiju kao kabadahija, onda opasno grešiš. Ne poznaješ moju životnu priču, ni gde sam živeo, ni gde sam odrastao, ni gde se nalazim. Takođe, mislim da je ironično da ti u potpisu stoji "rasejanje", a mene optužuješ za nekakav "kabadahijski" stav (to si i ranije radio iz Nemačke, iz foruma sam stekao utisak da si sada u Beogradu).

Ja nisam govorio samo o statistici, ali ako govorimo o migracijama stanovništva, mislim da je neodgovorno ignorisati je kao jedan od izvora saznanja.

da li se nesto moze dokazati statistikom ili ne, ne zavisi od toga da li to sto se dokazuje stvarno postoji, vec da li se uobicajnim i zamislivim statistickim metodima moze kao pojava obuhvatiti.

U redu, to stoji. Ali tvoje izjave ne sadrže nikakav metod!

tvoje poredjenje mene sa tvojim studentima je jos samo jedna uvreda americke nauke na konto razumnog pristupa koji postoji u evropi (tu spada i to sto redovno povlacite metod samo kada vam odgovora da opovrgnete ono sto vam ne odgovara). imao sam mnogo puta priliku da upoznam i americke profesore i americke studente, i mogu sto se tice drustvenih nauka samo da kazem - uz malo izuzetaka - NEKA HVALA.

Moje poređenje je zasnovano na pedagoškom pristupu koji se predaje na Univerzitetu u Beogradu. Isto se govori sa studentima na Filozofskom fakultetu kao što sam ti ja pisao, i isto se komentarišu studentski radovi - ukoliko te interesuje spojiću te sa nekim profesorima sa fakulteta pa njih slobodno možeš da pitaš.

Tvoja lična iskustva sa američkim profesorima i studentima me se apsolutno ne tiču. Valjda sam ja svoja osoba, ili nekako uvek moram da pripadam mentalnoj grupi u koju si me "mapirao" - arogantnog "Amerikanca", uvredljivog osmanofila koji nema pojma o Srbiji i životu u Beogradu? Ima li prostora za individuu u tvom svetu, ili svi pripadamo nekim "grupama"?

Takođe, kakve imaju veze primeri korupcije u Brusu sa doseljenjem u Beograd? Treba li ja da postavljam ovde računicu izgradnje mosta preko Ade, pa da poredimo ko je "pokvareniji"?

Na kraju, kakve veze ima Entoni Oberšal sa mnom? Objasni mi konkretno, osim što se nekako uklapamo u neku tvoju sliku o "statističarima Amerikancima"...?

 

[Ambassador]

Ajte, ajte, smirite strasti. Ti podaci se teoretski mogu dobiti u Rep. zavodu za statistiku, vrlo jednostvano - iz obrazaca ŠV-20, koji se popunjava pri upisu svake godine. Kažem teoretski, jer se ti podaci verovatno čuvaju kao državna tajna pošto se na njima može videti broj crnogorskih studenata na BU.
Ali kako se njihova nedostupnost svodi na statističke podatke iz 17, 18 i 19 veka u Srbiji, moramo se osloniti na rekla-kazala. Inače, i moj utisak je da na BU ima vrlo malo studenata iz Vojvodine u odnosu na ostatak Srbije, a tačno iz kojih krajeva to ne bih smeo da nagađam.

 

[jovanovm]

Moja je poenta samo da je besmisleno grupisati ljude na taj način, a još besmislenije raditi to "iz glave" bez ikakvih argumenata i podataka.

 

[vucko]

Ajte, ajte, smirite strasti. Ti podaci se teoretski mogu dobiti u Rep. zavodu za statistiku, vrlo jednostvano - iz obrazaca ŠV-20, koji se popunjava pri upisu svake godine. Kažem teoretski, jer se ti podaci verovatno čuvaju kao državna tajna pošto se na njima može videti broj crnogorskih studenata na BU.
Ali kako se njihova nedostupnost svodi na statističke podatke iz 17, 18 i 19 veka u Srbiji, moramo se osloniti na rekla-kazala. Inače, i moj utisak je da na BU ima vrlo malo studenata iz Vojvodine u odnosu na ostatak Srbije, a tačno iz kojih krajeva to ne bih smeo da nagađam.

Bas imam SV 20 obrazac ispred sebe-pise napisati nacionalnost(nije obavezno),moje kolege sa fakulteta koji su Crnogorci iz CG pisu ili Srbi ili ne popunjavaju,tako im je svima receno.Zbunjen sam time...Ocigledno da se ne zna koliko ih se slepa kod nas ko sto ti kazes

 

[Ambassador]

Nacinalnost nije bitna, poustavu svako ima pravo da se ne izjasni, što sam ja radio i pre ovih novih obrazaca na kojima je to napisano. Dve druge stavke su važne - državljanstvo, i mesto stalnog prebivanja, koje crnogorci sigurno isto falširaju. Ono što mene neverovatno zanima je ko im je to rekao?! To počinje previše da me nervira, naročito jer ispada da postoji nek posebna "kancelarija" za crnogorske studente, za koju niko osim crnogoraca ne zna.

@jovanovm: Pojasni, kako misliš da je besmisleno grupisati stanovništvo? Određivati krajeve iz kojih je iseljavanje češće? Određivati iz kojeg kraja Srbije se najviše ljudi seli u Beograd? Određivati koliko studenata BU je odakle, i u kojem procentu se vraćaju kući, u kojem ostaju, a u kojem idu dalje? Nije mi jasno.

 

[vucko]

Ovim mojima rekose stariji drugovi,brace,sestre koji su vec studirali.Kako da kazem prenosi se sa kolena na koleno,nije nikakva zavera vec dogovor

 

[jovanovm]

@Ambassador
Glupo je grupisati stanovništvo na taj način ... tj. sugerisati da geografsko poreklo samo po sebi vuče univerzalne kulturne odrednice (i simultano konstruisati Drugog tim procesom). Postoje ekonomske, kulturne, urbano/ruralne, i druge razlike između tih ljudi. Mislim da nije loše određivati koliko studenata je odakle, i u kom procentu se vraćaju kući, ali je važnije pitati ih zašto. Da li je zbog toga što je nemoguće zaposliti se u elektrotehnici ili IT sektoru u Leskovcu, ili zato što u Vranju postoji samo jedno pozorište u kome već postoji scenograf po partijskoj liniji....? Ukoliko želimo da regulišemo problem nejednakog razvoja, onda moramo saznati da li su razlozi pretežno ekonomske, kulturne, ili socijalne prirode. Npr, da li se ljudi sele u Beograd jer je kulturno primamljiviji (zbog veličine, institucija, itd) ili ekonomski (zbog lakše mogućnosti nalaženja posla)?

Što se crnogorskih studenata tiče - razumem da su ljudi besni, i sa pravom, ali to je jedna loše odrađena, politička ujdurma kojoj ne bi trebalo da bude mesta na Univerzitetu - sami studenti su najmanje krivi za to. Ono što nam je potrebno je ozbiljan sistem stipendija za talentovane đake i studente (domaće i strane državljane) kojima ćemo obogatiti radno-sposobno stanovništvo ovog grada. Tako će proces imigracija se preusmeriti na kvalitetnije kadrove čije će prisustvo pomagati gradu, umesto proizvoljnog prijema po "nacionalnom" principu. Ako je kriterijum da dođeš u ovaj grad da si Srbin ili Srpkinja, a ne talentovan ili pametna, onda će nam doći samo najgori.

Važno je zapamtiti da je ovaj grad zasnovan na migracijama i širenju - i stoga moramo naći način da prihvatimo ljude koji dolaze u grad, integrišemo ih u urbano društvo, i pomognemo im da dele slične norme zajedničkog ponašanja (u prevozu, na ulici, u rezidencijalnim objektima). Odbijanje Drugog jedino stvara džepove stanovništva u gradu koji ne žele da prihvate i pomognu i gradnji beogradskog identiteta, nemaju nikakav socijalni kapital uložen u zajednicu, pa ih samim tim baš briga da li bacaju đubre po ulici, u kom stanju je gradski prevoz, i da li treba zastakljivati terase.