Žiko,
Nisam zaboravio na to, nego nisam to napomenuo. A veoma su bitne stvari i u tome se slažemo. Znam da masa penzionera radi i kad ode u penziju, kao nocni čuvari na crno, recimo. Ne bi oni radili da ne moraju, išli bi na pecanje, recimo ili neki drugi nacin da ubiju vreme.
I ja sam krenuo da radim još u školskim danima, kada god je to moglo, preko omladinske zadruge. Vaspitan sam tako da ako hoces da imaš, mora da se radi.
Na leđima niko nije zaradio, to si ti u pravu. I nije rešenje raditi da bi ziveo i da život prolazi pored tebe. A nećeš zauvek biti zdrav i jak. Ja ću kad budem mogao ili skupim dovoljno hrabrosti i to da promenim. Za sada mi je vaznija moja porodica i vreme koje provodim sa istom. Tu razdvojenost, makar i privremeno, ne znam kako bi podneo. Fizicki, mogu da izdržim jači bol, nego što može 90% ljudi koje znam, ali na neke takve stvari sam slab. I ne mogu da se odvažim da dignem sidro i odem. Iako znam da će tamo gde bi otišao, moj rad biti cenjen, poštovan i adekvatno plaćen, ako ništa drugo. A ako mi je dotle da sačuvam zdravlje, uvek mogu nešto manje i lakše da radim, manje plaćeno, ali da opet imam dovoljno da normalno živim.
Ne mogu ni svi otići, neko i u ovoj zemlji mora da ostane.
A da radiš ceo život, a da za sav taj pošten rad posle radnog veka nemaš ništa, osim neke mizerne penzije za posao koji si radio i da ništa svojoj deci nisi mogao da ostaviš, ni to nije rešenje. A što se desilo mnogim poštenim i radnim ljudima.
Loyola,
Ima i drugih neprijavljenih radnika, a ne samo čuvara. I imaju isti problem. Ja pričam o legalnim radnim mestima.
Ako me je pozdravio Vučić, pozdravi i ti njega kad sledeći put budete pili kafu. Nije ceo narod takav, to nisam ni rekao, ali veliki broj jeste i iza toga stojim. Radio sam sa mnogo ljudi, raznih slojeva i na osnovu toga sam doneo taj zaključak. Lenčugi, kada kažeš da je lenj, on kaže: ,,Nisam". Meni može 100 takvih kao ti da kaže da sam lenj, ja znam šta sam ja i necu se u tome pronaci. Od laži o meni nema šta da se branim, jer me ne pogađa i ne vređa. Da je sistem loš i da se ne poštuje rad - tačno je.
Ali i da ima mnogo lenjih ljudi koji gledaju da što manje rade i da džabalebare, ne rade odgovorno svoj posao - i to je tačno. Neki su lenji po prirodi, a neki su to izabrali kao trenutno najlakši put kroz život. Da bi ti u zivotu bilo bolje, moraš ti da se trudiš budeš bolji. Ako se ne trudiš da budeš bolji, onda nemaš pravo da se žališ kako ti je loše. Zato što pored problema države o kojima pišemo, postoji problem i u tebi, jer neceš da se trudiš da ti bude bolje. U redu je da se žali čovek koji radi od jutra do sutra, a nema. Ili ima malo u odnosu na to koliko radi. I neka se požali ponekad, ako mu je tako lakše. Ali taj čovek sutra ide ponovo da radi i da se još više trudi, bez obzira na sve. Ako nije dovoljno progresivan da ode iz ove zemlje u drugu, gde će se ceniti njegov rad, onda je barem vredan i to treba da se poštuje, a ne poštuje se. Nego se poštuju dupeuvlakači i lenčuge kojima su puna usta toga kako rade, a kako im je loše.
I sledeći put, ako rešiš da odgovaraš na moj post, budi pristojan, kao što sada nisi i dobro pričitaj šta sam napisao, pa tek onda odgovaraj, a nemoj da se služiš metodama spinovanja i izvrtanja mojih reči iz tebi znanog razloga. To već nije u redu.