Ok sad me ne cudi sto si se vratio. Nije inostranstvo za svakog sta da se radi. Poznavao sam dva najbolja ortaka koji zive zajedno u istom stanu u istom gradu, rade isti posao - jedan je bio odusevljen svemu, drugi popisan i sve mu nedostajalo odavde. Nismo svi isti i to je ok
meni licno nije nista nedostajalo, meni je bilo odlicno.
Cak mi se svidela njihova kultura.
medjutim. problemi su poceli za rodjenjem 1. deteta.
Kad prvi put vidis da domaci ne zele da se njihovo dete igra sa drugim detetom jer vide da je stranac, onda ti sve bude janso.
Jednom sam prisustvovao i maltretiranju jednog malog Nemca od strane holandske dece, takodje i jedne devojcice sa Tajlanda.
(Turke i Marokance ne smeju da diraju, njih se plase).
To mlatretiranje Nemca je bilo pogotovo uzasno, morao sam da ga odbarnim. "Svabo", "glupi Svabo" (Stomme Mof).
Svi mrze Nemce, sta cemo.
Tajlandjanka je bila starija dvojcica, ali su je stavili u nize razrede skole da bi "dobro naucila holandski".
Deca su je zezali da je retardirana, mada nije bila. Bila je strasno istraumirana.
Ja kako se ovde ponasam, s ljudima, tako sam se poasao i tamo. Sve sam video, sve sam zapazio.
Onda su mi svi govorili kako je u Srbiji sada super, kako se "vise nikada nece vratiti devedesete" i te dve stvari su me povukle.
Pa je bilo potresno gledati razdvajanje unuke sa babom i dedom...
Covek ne zna sta je gore. Kad je covek sam, lako je da ode bilo gde. Sa lakocom sam napustio Srbiju.
Samo uzmes torbu i odes. Bukvalno.
Kad nije vise sam, vise nije lako.
Holandija se promenila, potonula. Korporativni pritisci su sve veci. Sve vise psihopata na radno mestu.
tesko drustvo je postala, odnosno bezosecajno drustvo
Zao mi je Holandije, devedesetih i pre toga, od sedamdesetih bilo je tamo bas dobro.
Amsterdam je bio cudo.
boomerangzorg.nl
