Tata je jedva hodao. Bila je to već terminalna faza karcinoma pluća. Vozili smo ga u autu, pokušavajući sa jastucima oko pasa da ga smestimo udobno, da izdrži trideset kilometara do Novog Sada.
Tamo je prvi put seo u kolica dok je čekao svoj red. Znam da mu nije bilo prijatno. Teško je kad čovek za pola godine toliko onemoća da od plivača na Dunavu stigne do čoveka koji ne može da stoji na svojim nogama, kog zet gura u kolicima, a do juče mu je zet išao kao pomoćni radnik kad radi kupatilo i štema. Teško je pomiriti se sa tim.
Moraš imati valjan razlog ili dijagnozu da sedneš u invalidska kolica.
Šta je sa Milošem Pavlovićem, koji koliko sam tek sada videla, isprskan vodom beži na SVOJIM nogama. Trči. Trči. Trči. Trči.
Sve do Urgentnog bi mogao da trči i po hodnicima Urgentnog i od prizemlja do poslednjeg sprata i nazad, ali to onda ne bi bilo to. Morao bi kamerama da pokaže samo mokru majicu. Ovako u invalidskim kolicima i jednim hanzaplastom deluje istraumatizovano ili kako reče Brnabićka kao "žrtva napada fašističke nacističke falange" koju žele da ubiju ako ga prethodno ne ubije pneumonija.
Moj tata je jedva hodao, svega je oko bubrega bolelo, niko mu nije verovao na prvu. Slali ga kod fizijatra. Čovek izgubio vreme. Radio sa karcinomom u plućima "vežbe istezanja" da se utvrdi jel kičma. Pošalju ga kući, kažu da se vrati sa rezultatima krvi i još nečim, on se jedva vrati, doktorica na godišnjem. A Miloša direktno ministar Lončar doprema do kamera. Jer majica mokra opasna je po život.
Čudi me kako njemu Vučić nije došao ko onomad nesrećnim izgorelim ljudima iz Makedonije u posetu sa 556 kamera i poruči: Biće to dobro. ( A čovek nogu nema i životno ugrožen.)
I dok Miloš, iskočio iz invalidskih kolica, najavljuje od Vidovdana štrajk glađu svih "studenata" u Pionirskom parku, jutjuber koji je ušao u javni park biva napadnut zajedno sa svojim kamermanom, viče policija, ali policija ga ne čuje. Ne sme da ga čuje. Vidi se kadar krvavo mu lice. I vide se pre toga dvojica nabildanih ćacija verovatno studenata molekularne biologije, sa nabijenim kačketima da se ne vidi lik, spremni da napadnu.
Eto, ne morate više ništa dalje od ovoga da analizirate. Studenta poprskanog vodom guraju do kamera ko da su mu noge prebijene da održi svoj govor copy paste drama king Vučića, samo još mučnije za gledati sa svim onim dramutrškim pauzama i napad na jutjubera koji zove policiju koja štiti Pionirski park pun nasilnika. Za polivanje vodom osamnaestoro privedeno. Koliko beše za pad nadstrešnice? Petoro? I šta je beše ono rekao predsednik kad je devojku pokupljena kolima? Kao ide čovek svojim putem vozi?!
Sve ovo je loš film, sa lošom glumom, ali večitom glumom, u kom obiluje patetika, bolivudska retorika i zaplet (najavljeni štrajk glađu, Brnabićka koja pada u trans pored ćacija ispod šatre sva uzrujana priča o pokušaju ubistva, prati je predsednik, i policija...) i trajanje filma je vrlo upitno ali za sada je definitivno najduži film ikada snimljen.
