Видели смо рехабилитацију на више примера у Србији, нпр. Малчански берберин који је по изласку из затвора одмах нашао нову жртву, затим онај олош што га је угостио ТВ информер.
Upravo tako. Mogu ljudi da bez osnova pričaju kako se svaka osoba na svetu može promeniti i popraviti, ali svako iole razuman i sa životnim iskustvom preko 20 godina će znati i shvatati da se neki ljudi i neki umovi ne mogu nikad promeniti i popraviti.
Ja prvi smatram da zatvor treba za neke da pruži rehabilitaciju i priliku da se poprave. Gnušam se Američkog sistema koji je svoje zatvore, za sve zatvorenike, pretvorio u pakao, u svojevrsni "Oz" (serija) u kome se gubi svaka nada a ljudi se okreću jedni protiv drugih i uvlače u beskrajnu spiralu nasilja, paranoje i osvete, a prostora za rehabilitaciju i promenu je jako malo. I u kome se daje korporacijama i plutokratama da drže privatne zatvore i od zatvaranja ljudi prave biznis i bogatstvo. Dakle Amerika je bruka i sramota po tom pitanju i svakako ne treba ništa preuzimati od njih po tom pitanju niti ići u taj ekstrem.
Ali o rehabilitaciji može da se priča u kontekstu ljudi koji nisu prešli neku granicu u svojim zločinima. A ljudi koji su ceo život nasilni, ljudi koji su ubili a ne pokazuju kajanje, ljudi koji su pokazali da imaju poremećen um koji će ih vraćati na isti pogrešan put, i slično... s takvima nema šta da se priča, da se evaluira, da se daje uslovna, cile mile... nego zatvoriš životinju u mardelj do kraja života ili dokle god ti zakon omogućava.
Evo Norveška je, za razliku od Srbije, uređena i uspešna zemlja (još uvek). Koja mnogo polaže na rehabilitaciju i davanje drugih šansi svima. Kada Brejvik izađe za par godina, videćemo baš koliko je on promenjen i rehabilitovan, i da li će moći i hteti da živi normalan život. Jedini način da oni njega spreče da ponovo krene da kolje biće da odrede timove ljudi koji će ga pratiti i nadzirati non stop, jer zakonski ništ drugo i ne mogu. Ali to onda nije rehabilitacija. To onda nije promenjen i popravljen čovek. Jer prosto, neki ljudi se ne mogu promeniti i popraviti. Jedino što mogu je da žive život tako da nikad ne pređu granicu, ili da kad pređu, da se bace u tamnicu i izoluju od društva. Jer njima prosto spasa nema. Tužno, ali tako je, takav je život. E ono što treba da se spreči je da drugi ljudi i društvo ispaštaju zbog njihovih falinki i nesreće u životu.
