[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=618847#p618847:2rkrr01p je napisao(la):Žika » Čet Apr 25, 2019 11:42 am[/url]":2rkrr01p]Zakonski legalizovana korupcija.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/moze- ... st/8e66ltz
MOŽE "ČAST" DOKTORU, ALI DO 462 EVRA Novi zakon o "poklonu zahvalnosti" podelio javnost
Piće, kafa, bombonjera, ali i sat, slika, cveće ili skupe olovke i odeća - dvoumite se šta da kupite lekaru u znak zahvalnosti. Sada ćete tim razmišljanjima morati da pridodate još jednu stavku - kako da to uklopite a da suma ne bude veća od 462 evra. I to je tako po zakonu.
Iako je ovo mogima zvuči kao za rubriku verovali ili ne, istina je da je Srbija nedavno bukvalno ozakonila davanje poklona lekarima.
Radi se o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, koji je usvojen početkom aprila, i koji kaže da pojedinačan poklon ne sme da prelazi vrednost od 2.726 dinara, a ukupno neto prosečnu platu u Srbiji koja trenutno iznosi 54.521 dinara.
Poklon zahvalnosti podelio građane
Do detalja nije naznačeno da li se radi o poklanjanju pre ili posle intervencije ili pregleda, ali budući da se sama odredba zove "poklon zahvalnosti", da se pretpostaviti da se radi o periodu nakon završenog doktorskog posla.
Ove nove odredbe Zakona značajno su podelile javnost, pa sada jedni komentarišu da se radi o legalizaciji korupcije, dok drugi smatraju da se time baš korupcija svodi u određene okvire.
Član o kojem se najviše povela polemika je član 234 Zakona koji nosi naziv "sukob interesa" i u kom se, citiramo: "postavlja zabrana za zdravstvene radnike i saradnike, članove organa u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini, kao i za članove njihovih užih porodica, da traže ili primaju novac, poklon, uslugu ili bilo kakvu drugu korist", što se izgleda sada uobličilo u jedinstvenu sumu.
Dalje se u Zakonu navodi da oni poklone se ne smeju tražiti ili primati ukoliko "mogu uticati na nepristrasnost ili profesionalno obavljanje dužnosti", odnosno, ako se "mogu smatrati nagradom u vezi sa vršenjem dužnosti i obavljanjem zdravstvene delatnosti".
Činjenica je da je davanje poklona lekaru nešto što je i više nego česta praksa u Srba i da se retko ko sa tim nije susreo u svom životu.
Polemike na društvenim mrežama su otišle toliko daleko da su postavljene dve ankete na koju su korisnici Tvitera odgovarali da li im je lekar nekada otvoreno ili prikriveno tražio novac ili neki poklon da bi pružio neku potrebnu zdravstvenu uslugu. Na tu anketu je 31 odsto ispitanika odgovorilo sa "da", dok je 69 odsto odgovorilo "ne". Broj ljudi koji je glasao je skoro 4.000.
Sa druge strane, situacija je drugačija kada je druga anketa u pitanju: da li ste nekada samoinicijativno dali novčani ili nenovčani poklon lekaru. U tom slučaju, 59 odsto je potvrdno odgovorilo, a 41 odsto negativno, na uzorku od 1.405 glasova.
Da je ovako definisan Zakon sporan, ocenila je i organizacija Transparentnost Srbija, koja je svoj dopis poslala kako Agenciji za borbu protiv korupcije, tako i nadležnim ministarstvima. U njemu se navodi prvenstveno da je odredba o "poklonima zahvalnosti" za zdravstvene radnike loše formulisana.
Iako ovaj zakon oštro zabranjuje da poklon lekaru ne sme biti novčani, ono što Transparentnost Srbija vidi kao problem je uopšte definisanje "poklona zahvalnosti".
- Nema sumnje da su pokloni zahvalnih pacijenata i članova njihovih porodica raširena praksa i da ta praksa treba da bude uređena, ali tako da kod pacijenata ne stvori osećanje obaveze da se poklon da, a kod zdravstevnih radnika očekivanje takvog poklona ili iskušenje da postupaju nejednako pri budućim susretima sa onim ko je poklon dao - navodi se u dopisu Transparentnosti.
Bolje instituciji nego pojedincu
Oni dodaju da je ceo zakon trebalo da ide u pravcu edukacije javnosti kako bi se smanjio broj situacija u kojima će pacijenti smatrati da je davanje poklona zahvalnosti potrebno, a prema mišljenju Transparentnosti Srbija, korisnije je da se pokloni usmere na rad institucije, ne pojedinca.
- Zakonodavci su izglasali da se ovi pokloni "ne smatraju korupcijom, sukobom interesa". Ova norma je u suprotnosti sa odredbama Krivičnog zakonika. Ne može se unapred isključiti mogućnost da bi neko postupao pristrasno i pružio pacijentu uslugu koja mu ne pripada ili mu dao prednost pri sledećoj intervenciji i zbog tako sitnog dara - objašnjavaju u Transparentnosti.
Sa druge strane, Lekarska komora to ne vidi kao spornu odredbu.
"Dolazimo na loš glas"
- Lekarska komora Srbije ne smatra da se pomenutom odredbom Zakona o zdravstvenoj zaštiti legalizuje korupcija, niti da se pacijentima time otvoreno ukazuje da su takvi pokloni poželjni. Ova odredba usklađena je i sa sličnom odredbom iz Zakona o zaposlenima u javnim službama i u skladu je sa zakonodavstvom Evropske unije, gde je takođe regulisana oblast poklona javnim službenicima, pa samim tim i zdravstvenim radnicima - kaže doktor Milan Dinić, direktor Lekarske komore Srbije.
On pojašnjava da su lekari u svom radu obavezani Hipokratovom zakletvom, a sam etički kodeks Lekarske komore Srbije navodi da "izuzev redovne nagrade za rad lekara u obliku plata, honorara ili drugih ličnih primanja, kao i zadovoljstva da je pomogao pacijentu, pribavljanje druge materijalne koristi od rada lekara nije u skladu sa etičkim standardima".
-Zato smatramo da je uređivanje te oblasti bilo potrebno, jer sve dok običaj iskazivanja zahvalnosti poklonima ne počne da jenjava u našem društvu, lekari će, kao i mnogi drugi državni službenici, i dalje dolaziti na loš glas u javnosti upravo zbog poklona koje im građani, po pravilu, samoinicijativno donose. Zato smatramo da je uvođenje transparentnosti u taj odnos korisno i za lekare i za pacijente - smatra Dinić.
Međutim, u zakonu se nijednim članom ne definiše da li će lekari biti u obavezi da prijave poklone zahvalnosti, kome ih uopšte prijavljuju i kako će cela ta "procedura" da izgleda.
Od jeseni kineska policija na ulicama Srbije
Od jeseni se formira zajednička patrola srpske i kineske policije, koja će raditi u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu.
Državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Biljana Popović Ivković razgovarala je danas sa ambasadorkom Narodne Republike Kine Čen Bo o konkretnim oblicima saradnje dve zemlje u oblasti unutrašnjih poslova.
Na sastanku je najavljeno formiranje zajedničkih patrola srpske i kineske policije koje bi na jesen trebalo da počnu da rade u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu.
To je, kako je saopštio MUP, deo dogovora koji je postignut tokom posete Srbiji ministra javne bezbednosti Kine Džao Kedžija.
Nisu precizirani drugi detalji. Recimo, ko će sa kineske strane biti u policiji, kako će se prijaviti da bude policajac, da li mora da prođe neku vrstu obuke…
Nema preciznog podatka koliko Kineza trenutno živi u Srbiji, ali se sigurno meri u hiljadama. Prema podacima MUP-a iz 2017. godine, u evidencijama Uprave granične policije 22.968 državljana Kine prijavilo je boravak u Srbiji. Pre dve godine, nešto više od 1.000 Kineza je bilo stalno nastanjeno, dok odobreni privremeni boravak ima 3.260 Kineza.
Pre pet godina u Srbiji je bilo oko 10.000 kineskih prodavnica, danas ih ima 7.500, a broj kineskih državljana u našoj zemlji se smanjio sa 12.000 na oko 7.000, pokazuju podaci Mreže za poslovnu podršku iz 2018. godine.
Samo u Beogradu je živelo oko 9.000 Kineza, a danas ih je manje.
U međuvremenu, značajno je porastao i broj turista iz Kine. Prema podacima Turističke organizacije Srbije, tokom 2018. godine iz KIne je došlo više od 80.000 turista.
Gradonačelnik Leskovca kao faraon na karnevalu u Strumici
Na ovogodišnjem Strumičkom karnevalu, pored trupa iz Makedonije, Bugarske i Srbije, koje su se takmičile za najbolji kostim, odnosno masku, bila je i srpska delagacija predvođena gradonačelnikom Leskovca Goranom Cvetanovićem - takođe maskirani. Predstavnici Federacije evropskih karnevalskih gradova Srbije, čiji je predsednik Cvetanović, bili su obučeni u staroegipatske odore.
Fotografija na kojoj je Cvetanović u ulozi faraona “odjeknula” je društvenim mrežama. Kako nam objašnjavaju u njegovom kabinetu, ceo tim bio je obučen na istu temu, a Cvetanović je tamo bio u funkciji predsednika Federacije evropskih karnevalskih gradova Srbije.
Чувени генетичар из Лесковца, уз чију је подршку рођено око 800 беба, поново се винуо у медијску орбиту због oдлукe да Лесковац замени за Бостон, а Специјалну болницу за лечење стерилитета „Спебо медикал” за Харвард. Тврди да одлука није уследила јер је у једном дану разрешен па враћен на дужност шефа Катедре за матичне ћелије на докторским студијама крагујевачког Медицинског факултета. Нити је то учинио због чињенице да га је САНУ прецртао у првом кругу избора нових чланова. Кап која је прелила чашу је, каже, одуговлачење изградње центра за матичне ћелије у Крагујевцу. Зашто је то важно, објаснио је пре два дана једним твитом и једном фотографијом – уз призор недовршеног крагујевачког центра, зараслог у траву са поломљеном заштитном оградом, написао је како је фармацеутска компанија „Бајер” за милијарду долара купила фирму која се бави матичним ћелијама.
Ко је крив за пад на Шангајској листи?
За овај мултифакторијални проблем ни модерна статистика нема прави одговор. Све заједно. Дозволили смо да доказани научници оду, да људи са лажним дипломама добијају положаје, да подобни без квалификације добијају функције на којима треба планирати развој науке, а ње нигде у биографији. Садашњи министар просвете се сада, када се подигла бука, огласио рекавши да ће поново бити расписан тендер за изградњу центра у Крагујевцу. Лепо, али где је био последњих година зидања Скадра? Ако научницима не обезбедимо услове за рад, ако у Србији радимо са опремом која на Западу има музејску вредност, ако потрошни материјал за експерименте кошта три пута више него на Западу – како и чиме онда објављивати конкурентне радове? Наша земља, нажалост, не улаже у науку и то је суштина проблема.
TO SE ZOVE POVIŠICA! POVEĆANJE OD ČAK 3,5 PUTA: Poslaniku plata 2.000 evra! Pogledajte koliko primaju ostali funkcioneri
BEOGRAD - Plate narodnih poslanika bi od sledeće godine mogle da porastu čak 3,5 puta, sa sadašnjih 70.000 dinara na čak 200.000 do 250.000 dinara, a ministara sa sadašnjih 85.000 na 250.000 do 275.000 dinara, ako se usvoji predlog Fiskalnog saveta (FS) Srbije za reformu sistema zarada u državnom sektoru.
Prema proračunu fiskalaca, od ove reforme bi trebalo da se ovajde i državni sekretari, koji bi umesto 70.000 trebalo da primaju između 160.000 i 210.000 dinara, kao i generalni sekretar parlamenta, koji sada prima 70.000, a trebalo bi između 200.000 i 250.000 dinara. Fiskalni savet smatra i da premijer i predsednici Skupštine i države, koji sada zarađuju po 100.000 i 125.000 dinara, zaslužuju tri puta veću platu, odnosno da ona treba da se kreće u rasponu od 275.000 do 300.000 dinara. Stav FS je da povišice zaslužuju i direktori Poreske uprave, Uprave carine i policije.
Preplaćeni su, međutim, predsednik Ustavnog suda i zaštitnik građana, koji su sa sadašnjom zaradom od 360.000 dinara najplaćeniji funkcioneri u državi. Visina plate zaštitnika građana više puta je bila tema rasprave u parlamentu, a FS smatrala da bi ona trebalo da bude snižena u okvir od 250.000 do 275.000 dinara.
Iako koeficijenti za obračun plata funkcionera i sudija nisu uključeni u reformu sistema plata koju sada sprovodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za sektore zdravstva, policije, prosvete i administracije, Fiskalni savet smatra da bi i njihove zarade trebalo da budu obuhvaćene krovnim zakonom o platama zaposlenih u državnom sektoru.
- Jedno od mogućih objašnjenja za nepotpun obuhvat je namera da se ostavi prostor da se visoke zarade određuju posebno, mimo osnovice i koeficijenata koji važe za ostatak državnog sektora... Posledica je da su zarade za pojedina radna mesta (ponovo) uklonjene iz sistemskog obuhvata, što, smatramo, nije dobro rešenje. Postoji i rizik da se sistem dalje derogira - kad postoje izuzeci (funkcioneri i zaposleni u pravosuđu), moguće je da se pojave pritisci da se i drugi sektori izdvoje iz krovne regulative - ocenjuju članovi Fiskalnog saveta u analizi stanja i smernica za reformu plata.
Oni smatraju da bi zato tokom 2019. u obuhvat kataloga radnih mesta trebalo dodati zaposlene u pravosuđu i funkcionere, što bi zahtevalo i proširenje prvobitnog raspona zarada sa 1:7,5 na 1:12.
- Suština reforme zarada u opštoj državi je to da visina plata zaposlenih postane objektivna nadoknada za rad u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje - zaključuje FS.
Bilo ali obrisao Igor.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=654589#p654589:1y8gwo0p je napisao(la):KrCan » Thu Aug 29, 2019 1:31 pm[/url]":1y8gwo0p]:notok: :bash: Neverovatno koliko je ovde potroseno energije "mlateci praznu slamu" za mnoge stvari, a da do sada nema ni reci u vezi ovog uzasa sto se desio kod Mislodjina!????
Majko Srbijo do cega su te doveli!!! :bash: :blah: :blah: :blah: