С
Садко
Guest
Што дуже размишљам о скоропостављеном споменику деспоту Стефану Лазаревићу вајара Басаре, све више ми се допада.
Ево и зашто:
1) Избегнута је класична форма односно израз, нема идеализовања.
2) Деспот изгледа забринуто, замишљено и измучено, што је далеко прикладније тренутној (или вечитој) геополитичкој прилици Србије и Срба.
3) Подвучена је тежина оклопа/терета који носи а истодобно је наглашена књига и крст као пут спасења.
4) Својим говором тела нам поручује да морамо чврсто да стојимо на земљи и да се боримо, упркос силини непријатеља и неповољности позиције.
5) Није претенциозан, као ни натпис коме је споменик посвећен. Стиче се утисак да је одувек ту, међу народом и Београдом.
6) Када сагледам споменик јасно ми је да није подигнут у 20. или да имитира неки ранији период, као рецимо споменик краљу Петру I у Новом Саду.
7) Изазвао је дискусију и дебату у јавности. Како је то изгледало је ипак друго и комплексније питање.
Можда сам мало романтичарски надодао, занима ме шта друге колеге мисле, прошло је довољно времена да се слегну утисци.
Мислим да за свој значај деспот Стефан заслужује и другачији (пре свега изразом и величином) споменик али стари Басара није ни најмање подбацио, штавише урадио је суптилно мудар, уметнички вредан споменик за поколења, само га треба добро прочитати.
Ево и зашто:
1) Избегнута је класична форма односно израз, нема идеализовања.
2) Деспот изгледа забринуто, замишљено и измучено, што је далеко прикладније тренутној (или вечитој) геополитичкој прилици Србије и Срба.
3) Подвучена је тежина оклопа/терета који носи а истодобно је наглашена књига и крст као пут спасења.
4) Својим говором тела нам поручује да морамо чврсто да стојимо на земљи и да се боримо, упркос силини непријатеља и неповољности позиције.
5) Није претенциозан, као ни натпис коме је споменик посвећен. Стиче се утисак да је одувек ту, међу народом и Београдом.
6) Када сагледам споменик јасно ми је да није подигнут у 20. или да имитира неки ранији период, као рецимо споменик краљу Петру I у Новом Саду.
7) Изазвао је дискусију и дебату у јавности. Како је то изгледало је ипак друго и комплексније питање.
Можда сам мало романтичарски надодао, занима ме шта друге колеге мисле, прошло је довољно времена да се слегну утисци.
Мислим да за свој значај деспот Стефан заслужује и другачији (пре свега изразом и величином) споменик али стари Басара није ни најмање подбацио, штавише урадио је суптилно мудар, уметнички вредан споменик за поколења, само га треба добро прочитати.