Šta je novo?

Spomenici

Скулптура иза зграде Аероинжењеринга
у Бул. Николе Тесле,
у тој згради је сад Први основни суд

IMG_20220929_142139.jpg
IMG_20220929_142158.jpg
 
Inicijative za podizanje spomenika



Pogledajte prilog 146566

izvor: FB

S tim što nema pravog dokaza da je tekst govora autentičan. Ali se zato zna istorija objavljivanja teksta: Đorđe Roš "Na dunavskom keju", 1930, iz te knjige preuzima Nušić kao primer besedništva i navodi (pogrešno) da je major Gavrilović tom prilikom poginuo (nije, posle rata je pedavao na Vojnoj akademiji, umro 1945. po povratku iz zarobljeništva)... ali se zato posle II svetskog rata jedan Nušić nikada nije dovodio u pitanje (Roš, se kao saradnik Nemaca u II svetskom ratu nije više spominjao), a potom je govor objavio prof. Miloš Đurić, i od tada se smatra da je autentičan.

Naravno da nije "Vrhovna komanda izbrisla puk iz brojnog stanja"... jer, kao što to dobro znamo, Vrhovna komanda nije ni jednu jedincu "izbrisala" iz brojnog stanja, kamoli ceo jedan puk, pogotovu ne u toku rata i ne pre početka izvršenja naređenja.
Hrabrost majora Gavrilovića i njegovih poginulih vojnika nije sporna, ali tekst govora - jeste.

Podestio bih da već postoji spomenik tim poginulim braniocima Beograda, ali da se ova država, grad i "zaslužni" privatni invenstitor u praksi kriminalno ponašaju prema tom obeležju pa tako i prema tim ljudima i prema našoj tragičnoj prošlosti, ali da istovremeno licmemerno i dalje koriste svoju patetičnu kvazi rodoljubivu retoriku.
I zato ne sumnjam da će nastaviti da zagrađuju spomenik komercijalnim privatnim objektom i ne sumnjam da će se postaviti spomen ploča jednom, u sutini - mitu.
 
Не знам... Не бих да га оцењујем док га не видим уживо, на лицу места. До сад сам забележила и фотографисала 2017 споменика и осталих скулптура у Београду, плус око 1200 фасадних, и преточила у књиге БЕОГРАДСКИ СПОМЕНАРНИК. Свега и свачега се, дакле, ту нагледах. И одличних и добрих, и просечних, и чудноватих, и шашавих и баналних... На неке, што су испрва одбојни, треба да се навикнемо, и да их сагледамо смирено. После свега, увек кажем: важно је да постоји споменик, боље је него да га нема уопште. Да се сетимо неке личности или догађаја. Битно је и да је споменик некој личности или догађају асоцијативан, а не некаква безлична апстракција.

П. С. Овде је Бата приказан као у серији "Грађани села Луга", само без шешира.​
 
@ZvezdarkaVracaric

Slažem se, koleginice, da ga treba videti uživo, pa oceniti. Meni je, međutim, već na prvi daljinski pogled izazvao prasak od smeja, te ne bih da mu se više približavam. Neka ostane stvar ličnog ukusa... ali i to, da ako je umetnik i hteo da kopira lik Bulidže, ne priznajem ga bez šešira, i po mogućstvu, na obližnjoj grani! :D

Bata Bulidza.jpg
 

Никодијевић угостио амбасадора Анголе


Председник Скупштине града Никола Никодијевић састао се данас у Старом двору са амбасадором Републике Анголе у Србији Алсином Изата да Консејкаом.

Повод за овај сусрет је обележавање значајној датума – 100 година од рођења др Агостина Нета, првог председника независне Анголе. У сусрет овом јубилеју, који је веома важан за историју Републике Анголе, а на иницијативу амбасаде ове пријатељске земље, Град Београд је донео одлуку о подизању споменика др Агостину Нету, лекару, песнику и првом председнику Народне Републике Анголе.

С обзиром да овај знаменити афрички државник има и улицу која носи његово име на територији градске општине Нови Београд, логично се наметнула идеја о локацији.

Након усвајања предложених одлука на седници Скупштине Града Београда, приступиће се подизању споменика у парку, на потезу Улице др Агостина Нета, од броја 22 до 44.

Комисија за споменике и називе тргова и улица усвојила је иницијативу са потребним сагласностима и своје мишљење упутила Скупштини Града Београда на усвајање.

 

Демонтажа бронзане скулптуре споменика Вуку Караџићу због рестаурације


Бронзана скулптура Вука Караџића сутра ће између 7 и 8 часова бити пажљиво демонтирана са постоља и пренета у атеље вајара Зорана Кузмановића у Смедереву, најављено је из Завода за заштиту споменика културе града Београда.

Како се наводи, у оквиру радионичког простора скулптура ће бити санирана и конзервирана, а потом обновљена и враћена у Београд на своје место.

О свим наредним корацима Завод ће благовремено давати обавештења, а како је саопштено биће организована и посета медија атељеу у Смедереву током радова на санацији скулптуре.

Након великих и успешних реконструкција споменика „Победник” и Споменика захвалности Француској, Завод је 7. новембра отпочео радове на санацији и рестаурацији споменика Вуку Стефановићу Караџићу, на дан када је споменик свечано откривен пре 85 година (7. новембра 1937. године).

Идејни пројекат санације и рестаурације споменика Вуку Караџићу израђен је 2019. године, а Град Београд је за ову годину определио 11 милиона динара, чиме су се стекли услови за почетак радова.

У наредном периоду предвиђени су и радови на обнови приступног платоа и околине овог значајног споменика културе, наводи се у саопштењу.

 
Нека га тамо. Евентуално да претопе ту бронзу и излију једно велико "Ј", и на тај начин се одуже његовим заслугама.
 

Представљена биста првог председника НР Анголе др Агостиња Нета


Председник Скупштине града Никола Никодијевић и министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо присуствовали су данас, на платоу испред Старог двора, представљању бронзане бисте првог председника Народне Републике Анголе др Агостиња Нета. Догађај је уприличен поводом обележавања стогодишњице рођења истакнутог државника.

Никодијевић је рекао да је Скупштина Града Београда на иницијативу Амбасаде Анголе, а у складу са договором два председника донела одлуку о подизању споменика Агостињу Нету. Он је, додао је Никодијевић, добро познат Београђанима с обзиром на то да на Новом Београду дуго постоји улица са његовим именом.

– Ангола је наша пријатељска земља, деценијама уназад гајимо блиске билатералне односе. Ангола је увек била ту кад је требало да се помогне Србији, била нам је подршка у Уједињеним нацијама приликом свих резолуција, одлука и гласања. Добар део наше историје последњих стотинак година је заједнички, то је борба за незавизност, заокружење државности. Свакако, Агостињо Нето је симбол те борбе и први председник независне Анголе, велики пријатељ тадашње СФРЈ и тадашњег председника Тита – навео је Никодијевић и додао да Анголу и Србију везује много тога заједничког, без обзира на то што се налазе на различитим континентима.

Он је изразио задовољство што Србија има пријатеље на свим континентима, људе који имају разумевања за нас, оне који су спремни да нам помогну када нам је тешко.

– Ми смо спремни да помогнемо њима када је помоћ неопходна. Такву врсту пријатељства треба да наставимо да гајимо. Београд има много пријатеља у свету и гледаћемо да се нашим пријатељима на најбољи начин одужимо – поручио је Никодијевић.

Председник Скупштине града је рекао да ће тачна локација споменика, а ради се о Улици Агостиња Нета, бити установљена на седници Скупштине града у децембру.

– Очекујем да ће споменик званично бити постављен у јануару, а свечано отварање у првој половини наредне године приликом посете председника Анголе – нагласио је Никодијевић.

Министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо изразио је задовољство што је позван да посети Србију и захвалио на срдачној добродошлици.

Говорећи о Агостињу Нету, подсетио је да је он био лекар, писац, човек од културе и велики државник.

Навео је да је он био најзначајнија личност у Анголи у 20. веку, председник првог Народно-ослободилачког покрета Анголе који је 1975. године постао први председник тадашње Народне Републике Анголе, те да је после његове смрти, 10. септембра 1979. године, наставио да буде „обавезна референца за сваког Анголца и извор инспирације новим генерацијама”.

– Организација ове врло битне активности од стране српских власти, уз помоћ Амбасаде Анголе у Србији, показује одлучност наших двеју земаља да ојачају још више своје изванредне односе који постоје између две земље и два народа – рекао је министар.

Он је додао да анголски народ и власт никада неће заборавити помоћ коју су примили од Србије када је реч о диверсификацији и економском развоју.

На догађају ипред Старог двора интониране су химне Анголе и Републике Србије.

Споменик Агостињу Нету је рад вајарке Катарине Трипковић.​

75ab7bc06a4f2d7342b7ec8a15866972_5219429056.jpg


 

Представљена биста првог председника НР Анголе др Агостиња Нета


Председник Скупштине града Никола Никодијевић и министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо присуствовали су данас, на платоу испред Старог двора, представљању бронзане бисте првог председника Народне Републике Анголе др Агостиња Нета. Догађај је уприличен поводом обележавања стогодишњице рођења истакнутог државника.

Никодијевић је рекао да је Скупштина Града Београда на иницијативу Амбасаде Анголе, а у складу са договором два председника донела одлуку о подизању споменика Агостињу Нету. Он је, додао је Никодијевић, добро познат Београђанима с обзиром на то да на Новом Београду дуго постоји улица са његовим именом.

– Ангола је наша пријатељска земља, деценијама уназад гајимо блиске билатералне односе. Ангола је увек била ту кад је требало да се помогне Србији, била нам је подршка у Уједињеним нацијама приликом свих резолуција, одлука и гласања. Добар део наше историје последњих стотинак година је заједнички, то је борба за незавизност, заокружење државности. Свакако, Агостињо Нето је симбол те борбе и први председник независне Анголе, велики пријатељ тадашње СФРЈ и тадашњег председника Тита – навео је Никодијевић и додао да Анголу и Србију везује много тога заједничког, без обзира на то што се налазе на различитим континентима.

Он је изразио задовољство што Србија има пријатеље на свим континентима, људе који имају разумевања за нас, оне који су спремни да нам помогну када нам је тешко.

– Ми смо спремни да помогнемо њима када је помоћ неопходна. Такву врсту пријатељства треба да наставимо да гајимо. Београд има много пријатеља у свету и гледаћемо да се нашим пријатељима на најбољи начин одужимо – поручио је Никодијевић.

Председник Скупштине града је рекао да ће тачна локација споменика, а ради се о Улици Агостиња Нета, бити установљена на седници Скупштине града у децембру.

– Очекујем да ће споменик званично бити постављен у јануару, а свечано отварање у првој половини наредне године приликом посете председника Анголе – нагласио је Никодијевић.

Министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо изразио је задовољство што је позван да посети Србију и захвалио на срдачној добродошлици.

Говорећи о Агостињу Нету, подсетио је да је он био лекар, писац, човек од културе и велики државник.

Навео је да је он био најзначајнија личност у Анголи у 20. веку, председник првог Народно-ослободилачког покрета Анголе који је 1975. године постао први председник тадашње Народне Републике Анголе, те да је после његове смрти, 10. септембра 1979. године, наставио да буде „обавезна референца за сваког Анголца и извор инспирације новим генерацијама”.

– Организација ове врло битне активности од стране српских власти, уз помоћ Амбасаде Анголе у Србији, показује одлучност наших двеју земаља да ојачају још више своје изванредне односе који постоје између две земље и два народа – рекао је министар.

Он је додао да анголски народ и власт никада неће заборавити помоћ коју су примили од Србије када је реч о диверсификацији и економском развоју.

На догађају ипред Старог двора интониране су химне Анголе и Републике Србије.

Споменик Агостињу Нету је рад вајарке Катарине Трипковић.​

75ab7bc06a4f2d7342b7ec8a15866972_5219429056.jpg


Писац овога чланка прво је требало да научи разлику између бисте, статуе, кипа, фигуре.... Ово сигурно бије биста. Биста је попрсје.
 

Представљена биста првог председника НР Анголе др Агостиња Нета


Председник Скупштине града Никола Никодијевић и министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо присуствовали су данас, на платоу испред Старог двора, представљању бронзане бисте првог председника Народне Републике Анголе др Агостиња Нета. Догађај је уприличен поводом обележавања стогодишњице рођења истакнутог државника.

Никодијевић је рекао да је Скупштина Града Београда на иницијативу Амбасаде Анголе, а у складу са договором два председника донела одлуку о подизању споменика Агостињу Нету. Он је, додао је Никодијевић, добро познат Београђанима с обзиром на то да на Новом Београду дуго постоји улица са његовим именом.

– Ангола је наша пријатељска земља, деценијама уназад гајимо блиске билатералне односе. Ангола је увек била ту кад је требало да се помогне Србији, била нам је подршка у Уједињеним нацијама приликом свих резолуција, одлука и гласања. Добар део наше историје последњих стотинак година је заједнички, то је борба за незавизност, заокружење државности. Свакако, Агостињо Нето је симбол те борбе и први председник независне Анголе, велики пријатељ тадашње СФРЈ и тадашњег председника Тита – навео је Никодијевић и додао да Анголу и Србију везује много тога заједничког, без обзира на то што се налазе на различитим континентима.

Он је изразио задовољство што Србија има пријатеље на свим континентима, људе који имају разумевања за нас, оне који су спремни да нам помогну када нам је тешко.

– Ми смо спремни да помогнемо њима када је помоћ неопходна. Такву врсту пријатељства треба да наставимо да гајимо. Београд има много пријатеља у свету и гледаћемо да се нашим пријатељима на најбољи начин одужимо – поручио је Никодијевић.

Председник Скупштине града је рекао да ће тачна локација споменика, а ради се о Улици Агостиња Нета, бити установљена на седници Скупштине града у децембру.

– Очекујем да ће споменик званично бити постављен у јануару, а свечано отварање у првој половини наредне године приликом посете председника Анголе – нагласио је Никодијевић.

Министар унутрашњних послова Анголе Еуженио Сезар Лаборињо изразио је задовољство што је позван да посети Србију и захвалио на срдачној добродошлици.

Говорећи о Агостињу Нету, подсетио је да је он био лекар, писац, човек од културе и велики државник.

Навео је да је он био најзначајнија личност у Анголи у 20. веку, председник првог Народно-ослободилачког покрета Анголе који је 1975. године постао први председник тадашње Народне Републике Анголе, те да је после његове смрти, 10. септембра 1979. године, наставио да буде „обавезна референца за сваког Анголца и извор инспирације новим генерацијама”.

– Организација ове врло битне активности од стране српских власти, уз помоћ Амбасаде Анголе у Србији, показује одлучност наших двеју земаља да ојачају још више своје изванредне односе који постоје између две земље и два народа – рекао је министар.

Он је додао да анголски народ и власт никада неће заборавити помоћ коју су примили од Србије када је реч о диверсификацији и економском развоју.

На догађају ипред Старог двора интониране су химне Анголе и Републике Србије.

Споменик Агостињу Нету је рад вајарке Катарине Трипковић.​

75ab7bc06a4f2d7342b7ec8a15866972_5219429056.jpg


Izgleda kao nastavnik koji drži dnevnik pod miškom...
 
Популарни јако. Милан и Ацика су много "задужили" српски народ, а чика Пера изгледа смета својом појавом
 
Vrh