Lokacija:
https://www.google.rs/maps/@44.7321...o-pi-0-ya29.564983-ro-0-fo100/!7i10000!8i5000
Glasnik, Straževica, podignut 2002. - autor Slaviša Čeković (1954 - 2006)
Spomenik podignut na mestu gde su za vreme bombardovanja poginuli zastavnici Vlastimir Lazarević i Vladimir Vujović, popravljajući oštećenu antenu. Visok je 19 metara, baza je urađena u kamenu i u osnovici ima oblik aviona „F 117“, poznatijeg kao „nevidljivi“. U reljefu su predstavljeni likovi dvojice zastavnika, nad postoljem se uzdiže konstrukcija u obliku trougla, a upisane su i poslednje reči jednog od poginulih: „Ostanite na prijemu, završavam...“ Čeković je za spomenik koristio delove vojnih antena i gelere avionskih bombi koje je spojio u metalnu konstrukciju. Na njenom vrhu nalazi se antena koja bi, kako je govorio autor, mogla biti u funkciji.
Čeković je praktično sam inicirao podizanje spomenika i bio njegov kompletan autor. Čeković je bio pomalo kontroverzna ličnost, sklon piću i skandalima,tako da je i ovaj spomenik nekonvencionalan i u određenim segemntima deluje haotično. Evo šta je sam Čeković, koji je umro 4 godine po podizanju spomenika, pričao o njegovoj izgradnji:
"Na daleko čuvenom brdu Straževica, u Rakovici, od nekadašnje antene koja je svih 78 dana besomučno tučena, podigao je Slaviša Čeković svom narodu i istoriji, znamen za nezaborav.
Nije slučajno izabrao baš to mesto. Upravo je put Straževice i lansiran prvi projektil tog strahotnog 24. marta 1999. godine. Prve su žrtve pale na njoj. Ona je zasigurno simbol, sveg našeg stradanja.
Možda žalosnije i od samog povoda za podizanje spomenika, je kako Slaviša kaže, nezainteresovanost i nebriga države!
- Niti je i jedna zvanična institucija podržala moju ideju, niti se iko od predstavnika vlasti odazvao mom prošlogodišnjem pozivu na otvaranje ovog spomen-obeležja - veli Slaviša, napominjući da su mu jedino predstavnici vojske priskočili u pomoć i puna četiri meseca zajedno sa njim, do nebesa uzdizali ovaj gotovo 20 metara visok simbol stradanja naroda koji prekratko pamti!
- Pogledajte molim vas- kazuje, upirući na knjigu utisaka što čami kraj samotnog spomenika.
- Više od osamdeset odsto upisanih su stranci. Kuku nama kada tuđin, više od nas samih, razume i klanja se našoj muci! Malo ko shvata da ovo nije samo spomen stradalima, već i nama preživelima. Jednom vremenu za bezvreme. Tužno, jako tužno!
Gde su ministri, gde je Vlada, gde su ljudi- pogled u nebo, pa natrag u zemlju, uzdahnu Slaviša."
Na drugom mestu, Čeković kaže:
"Želeli smo da ovaj spomenik, zajedno sa brdom na kome se nalazi, bude simbol herojskog otpora NATO agresiji. Pored toga, ovaj spomenik specifičan je po tome što može biti u funkciji, po čemu je možda jedinstven na svetu. Možda je to poenta svega. Radi se o spomeniku poginulim vojnicima, ali i anteni. Kada je još neko napravio spomenik anteni? Straževica je herojski odolela bombama, granatama i raketama, što smo želeli da izrazimo izgledom spomenika koji stremi ka visini. Ona je simbol otpora ne samo za nas već i za buduće generacije.
Sve to ima posebno značenje s obzirom na simboliku imena Straževica, koja još od drevnih vremena ima ulogu čuvara, beogradske straže. Sada u miru želeli bismo da taj plato postane mesto kulturnih događanja gde bi se mogla osnovati i jedna likovna kolonija."
Slobodan Kostić je o ovom spomeniku napisao: "(...)Radnička Rakovica prepustila je one koji žele da vide spomenik nemilosti izlokanog puteljka koji krivuda kroz predgrađe predgrađa sve do vrha brda gde je početkom leta 2002, u okviru vojnog objekta, svečano otkriven Glasnik.(...) Straževački Glasnik plod je pomalo razbarušenog konstruktivizma.(...) Mada Glasnik ima nečega od Tatlinovog konstruktivizma, on stilski podseća na Tangijevo poigravanje s formom neobičnih naprava, ali kao kada bi, na primer, Iv Tangi realizovao nikad ostvareni projekat spomenika III internacionali, a Tatlin gradio mašine s Tangijevih slika. Neka ovde bude i kraj poređenja, ipak su tu ljudi poginuli."