Šta je novo?
Od:
Filteri

Spomenici

Jedno pitanje, zna li neko šta se zbiva sa mestom ubistva Kneza Mihaila u Košutnjaku? Sledeće godine se navršava 150 godina od atentata, pa bi zaista trebalo izneti ideju da se na tom mestu postavi spomenik, ili da se makar sredi postojeće obeležje. Ono što se tamo trenutno nalazi je sramno. Evo slike sa streetview-a, da se vidi gde se tačno nalazi:

https://www.google.rs/maps/@44.7628...zmTEtLl7cUcaGRjAGybQ!2e0!7i13312!8i6656?hl=en

Spomenik je ranije izgledao ovako:
spomen-obelezje-svetom-mihajlu.jpg


A 2013. je izgledao ovako:
BGD-spomenik-knez-mihailu-kosut.jpg


Elem, zna li neko nešto o eventualnim planovima za uređivanje ovog obeležja i eventualno postavljanje spomenika koji je bio predviđen, ali nikad nije sagrađen na ovom mestu?
 
Pa, sutra ga otkrivaju :D

Послато са SM-G900F уз помоћ Тапатока
 
Na Vračaru otkriven spomenik Milutinu Milankoviću
V. N. | 26. jun 2017. 15:41 > 19:35 | Komentara: 0

Na Vračaru otkriven spomenik naučniku. Vukosavljević: Bio ispred svog vremena

Tan2017-6-26_151311903_10_620x0.jpg


Spomen-obeležje velikom srpskom naučniku Milutinu Milankoviću otkriveno je u istoimenom parku na Vračaru u Beogradu. Otkrili su ga gradski menadžer Goran Vesić, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i predsednik Udruženja "Milutin Milanković" Slavko Maksimović.

- Spomenik je samo nastavak prakse koju sprovodi Grad Beograd u poslednjih nekoliko godina, a to je da zaista negujemo kulturu sećanja i da ljudi koji su važni za našu istoriju, kulturu, umetnost i nauku dobiju svoje spomenike i obeležja kako bi bili primer za buduće generacije - rekao je Vesić. - Zaista sam srećan što srpski naučnik svetskog glasa, naš najcitiraniji naučnik, konačno dobija svoj spomenik i što smo na neki način odužili dug kakav kao društvo imamo prema Milutinu Milankoviću koji nismo do sada odužili. Šta je on i koliko je dao svetskoj nauci možemo pričati satima. Činjenica je da na Mesecu i na Marsu krateri nose njegovo ime jasno govori šta je on uradio za svetsku nauku.

Ministar Vukosavljević je naglasio da su se podizanjem ovog spomen-obeležja Grad Beograd i država Srbija i srpski narod na neki način odužili.

- Ovo je jedan mali kamenčić u mozaiku onoga što srpski narod duguje ovom velikom čoveku, naučniku i rodoljubu. Živeo je u burnim vremenima kada je pokazao svoju visoku etičku svest. U svemu što je radio bio je ispred svog vremena - rekao je Vukosavljević.


MESTO U MUZEJU

GORAN Vesić je rekao da Milutin Milanković zaslužuje mesto u nekom od naših novih muzeja.

- A mi planiramo jedan muzej koji se tiče nauke i tehnike. On se za takvo mesto i te kako izborio - poručio je Vesić.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... na-Vracaru

ovo oko muzeja mi nije jasan vesic
 
Znam da nije poželjno... ali kako izbrisati sećanja na one koji su pali u oslobodilačkom ratu. I zbog čega bi ovaj spomenik bio manje važan od spomenika palih boraca devedesetih? Svi oni su bili mladi da shvate suštinu ali su imali srce.

U parku na Banovom brdu, žalosno zapuštena fantasična figura.
Pogledajte prilog 4 Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

Kakav impozantni stav izronio iz misli vajara čije ime mi je nepoznato, nažalost.
 
SPOMENIK KARAĐORĐEVIĆIMA u novoj pešačkoj zoni u Ulici kralja Petra


Stefan Nemanja će dobiti spomenik na uglu Kneza Miloša i Nemanjine, na prostoru bivšeg Generalštaba, dok će kompletna leva obala Save od Brankovog mosta do Ušća, kao i desna obala Dunava od Ušća do hotela “Jugoslavija”, poneti ime Obala kralja Aleksandra I Karađorđevića.

-AiktkpTURBXy8zYzcyYzRkZjc5MGIwZmY1OGU1NjRhMWExYTFiYzZiNy5wbmeTlQLNAxQAwsOVAs0B1gDCw5UH2TIvcHVsc2Ntcy9NREFfLzFkNzRjYjQxNzA1OTUwNDM2NjI5Y2FiZDYwNmY1MGY2LnBuZwfCAA

Foto: youtube Spomenik Karađorđevićima u Parizu


Međutim, kako je rekao gradski menadžer Goran Vesić tokom sednice Skupštine grada, to možda neće biti sve što se tiče sećanja prema ovoj kraljevskoj porodici.

- Pošto će Ulica kralja Petra, u samom centre prestonice postati pešačka zona, postoji ideja da se tu postavi repilika zajedničkog spomenika Petra i Aleksandra Karađorđevića koji se nalazi u Parizu. Mislim da bi time bile ispravljene sve istorijske nepravde - rekao je Vesić.

Prethodna ideja je bila da se replika ovog spomenika postavi prekoputa spomenika caru Nikolaju II Romanovu, između dva dvora.
http://www.blic.rs/vesti/beograd/sp...oj-pesackoj-zoni-u-ulici-kralja-petra/d48x4bp
IZVOR BLIC
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462179#p462179:2semwb0y je napisao(la):
Ksenija » 28 Jun 2017 09:24 pm[/url]":2semwb0y]Znam da nije poželjno... ali kako izbrisati sećanja na one koji su pali u oslobodilačkom ratu. I zbog čega bi ovaj spomenik bio manje važan od spomenika palih boraca devedesetih? Svi oni su bili mladi da shvate suštinu ali su imali srce.

U parku na Banovom brdu, žalosno zapuštena fantasična figura.
Pogledajte prilog 4 Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

Kakav impozantni stav izronio iz misli vajara čije ime mi je nepoznato, nažalost.
file.php

file.php

file.php

file.php

file.php
Kliknite za proširenje...
Вајар је чувени Стеван Боднаров, а начинио је овај споменик 1954. Обнављан је пре неколико година...

На једном од зидова наше дневне собе је и један од портрета моје баке Мирославе Богичевић (рођ. Кампл), који је урадио Стева (иначе је био и пријатељ баке и деке).

Сви споменици су важни - они су део нашег памћења, и показују однос према историји - властитој, а и општој, јер у Београду имамо и споменике странцима и страним државама и народима. Споменика странцима (личностима) имамо 34, плус Захвалност Француској, и неколико споменика и спомен обележја Русима, руским војницима и црвеноармејцима...
 
Ruskih spomenika je previse, a spomenik kilavom imperatoru Nikolaju ispred dvorova srpskih kraljeva teska sramota naseg mentaliteta. To mora da se skloni odatle, nema ni u Moskvi ni jedan nas spomenik. Ok, znam sta je on rekao ali i znam sa kojim ambicijama je Rusija finansirala ovaj monumentalni spomenik. Iz istog razloga iz kog je Francuska trazila da se spomenik zahvalnosti ne podigne u Parizu (kako smo mi hteli) nego na jednom od najreprezentativnijih mesta u Beogradu.
 
@ZvezdarkaVracaric
Hvala na interesantnim informaciijama mada sam se kasnije setila autora, skoro me je sramota jer to sam morala znati iz više razloga.

Čini mi se da niko nije postavio spomenik Josifu Pančiću, a na 17. strani @relja je spomenuo leju između spomenika Jovanu Cvijiću i Josifu Pančiću kao pogodnu za spomenik Milankoviću ali se fotografija izgubila.

Naslov, fotografiju i deo članka preuzela iz izvora http://www.danubeogradu.rs/2015/05/spom ... ruje-nebo/

Spomenik Josifu Pančić: Omorika dodiruje nebo

Vajar Đoka Jovanović autor je spomenika u Studentskom parku ovom prvom predsedniku Srpske kraljevske akademije, profesoru Liceja u Beogradu, rektoru Velike škole, poslaniku Narodne skupštine, predsedniku Srpskog učenog društva, osnivaču Botaničke bašte, autoru mnogih knjiga iz oblasti botanike, zoologije, mineralogije, od kojih je najznačajnija „Flora Kneževine Srbije“ iz 1874. godine.
Kliknite za proširenje...

Pogledajte prilog 1


Josif Pančić (1814-1888)
Fotografija preuzeta http://www.panoramio.com/photo/51993280
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462887#p462887:35zxk3vr je napisao(la):
Sreda » 02 Jul 2017 01:52 pm[/url]":35zxk3vr]Ruskih spomenika je previse, a spomenik kilavom imperatoru Nikolaju ispred dvorova srpskih kraljeva teska sramota naseg mentaliteta. To mora da se skloni odatle, nema ni u Moskvi ni jedan nas spomenik. Ok, znam sta je on rekao ali i znam sa kojim ambicijama je Rusija finansirala ovaj monumentalni spomenik. Iz istog razloga iz kog je Francuska trazila da se spomenik zahvalnosti ne podigne u Parizu (kako smo mi hteli) nego na jednom od najreprezentativnijih mesta u Beogradu.
Kliknite za proširenje...
У Москви има више споменика нашим људима, на пример, Тесли, Миланковићу, Пупину, Павићу, Његошу, Вуку...

Споменик цару Николају је баш на одговараућем месту - ту је некад била зграда Рускога посланства. И Цар га је апсолутно заслужио.

Томе "килавом императору" ми Срби дугујемо практично наш опстанак. Да није било његових директних, најконкретнијих потеза, 1914. улазак у рат и 1915. ултиматум савезницима, уз претњу сепаратним миром, били бисмо потпуно разбијени и уништени... То је, уосталом, толико позната ствар да је, кад се већ та реч употребљава - срамота не знати те чињенице...

Одмах после 2. св. рата, само у Београду било је и 18 великих и тридесетак мањих споменика црвеноармејцима. Већина је уклоњена и уништена после '48, из познатих разлога, а један део земних остатака војника покопан је на Гробљу ослободилаца Београда, 1954.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=462917#p462917:2sz7mra7 je napisao(la):
Ksenija » 02 Jul 2017 04:26 pm[/url]":2sz7mra7]@ZvezdarkaVracaric
Hvala na interesantnim informaciijama mada sam se kasnije setila autora, skoro me je sramota jer to sam morala znati iz više razloga.

Čini mi se da niko nije postavio spomenik Josifu Pančiću, a na 17. strani @relja je spomenuo leju između spomenika Jovanu Cvijiću i Josifu Pančiću kao pogodnu za spomenik Milankoviću ali se fotografija izgubila.

Naslov, fotografiju i deo članka preuzela iz izvora http://www.danubeogradu.rs/2015/05/spom ... ruje-nebo/

Spomenik Josifu Pančić: Omorika dodiruje nebo

Vajar Đoka Jovanović autor je spomenika u Studentskom parku ovom prvom predsedniku Srpske kraljevske akademije, profesoru Liceja u Beogradu, rektoru Velike škole, poslaniku Narodne skupštine, predsedniku Srpskog učenog društva, osnivaču Botaničke bašte, autoru mnogih knjiga iz oblasti botanike, zoologije, mineralogije, od kojih je najznačajnija „Flora Kneževine Srbije“ iz 1874. godine.
Kliknite za proširenje...

Pogledajte prilog 1


Josif Pančić (1814-1888)
Fotografija preuzeta http://www.panoramio.com/photo/51993280
file.php

file.php
Kliknite za proširenje...
Споменик Панчићу имао је такође занимљиву историју. Ђока Јовановић урадио га је 1891. по наруџби Министарства просвете, али се он у први мах није свидео Уметничком оделењу СКА, па је тек после протеста наших студената у Паризу, где је првобитно био начињен и изложен, као и скупљања средстава да се допреми у БГД, и 6 година чекања, свечано откривен у парку - који од тада носи Панчићево име, да би између 2 рата постао Универзитетски...

Проблем са спомеником Миланковићу био би исти као с Вуковим, који је такође првобитно требало да се ту нађе, па се одустало - физички би се тешко могао сместити у парк због величине - не може проћи кроз капију.
 
Dobar dan svima.

Da ne davim sa onim "Pratim forum već duže vreme bla, bla, bla..."

Nego, jeste videli radove za Đinđićev spomenik ? Ne znam koji je gori. Betonske kocke...

У другом кругу шест радова за споменик Ђинђићу

Жири за избор рада на основу којег ће бити изграђен споменик Зорану Ђинђићу завршио је први круг жирирања и одабрао шест од укупно 40 пристиглих радова, преноси Танјуг.

Градски менаџер Горан Весић казао је тим поводом да се Град Београд поноси чињеницом да је 40 уметника учествовало у првом кругу конкурса за подизање споменика Зорану Ђинђићу.

– Жири је изабрао шест најбољих радова и сада чекамо октобар, када ће се доделити награде и изабрати најбољи рад – рекао је Весић у изјави Танјугу.
Kliknite za proširenje...

Izvor: Grad Beograd

link: http://www.beograd.rs/m/beoinfo/1737104 ... rettyPhoto
 
Споменик цару Николају је баш на одговараућем месту - ту је некад била зграда Рускога посланства. И Цар га је апсолутно заслужио.

Томе "килавом императору" ми Срби дугујемо практично наш опстанак. Да није било његових директних, најконкретнијих потеза, 1914. улазак у рат и 1915. ултиматум савезницима, уз претњу сепаратним миром, били бисмо потпуно разбијени и уништени... То је, уосталом, толико позната ствар да је, кад се већ та реч употребљава - срамота не знати те чињенице...
Kliknite za proširenje...



Чиме нас је тај цар задужио? Тиме што је спречио Србију да нападне Бугарску, па нам је војска пролазила кроз албанску голготу. Тај споменик би више пристајао Софији него Београду.

И шта ће нама споменик руском издајнику? Предао власт бољшевицима и увео земљу у крвави грађански рат. Далеко му лепа кућа.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=463158#p463158:3pbmdki1 je napisao(la):
CBET » 03 Jul 2017 06:32 pm[/url]":3pbmdki1]
Споменик цару Николају је баш на одговараућем месту - ту је некад била зграда Рускога посланства. И Цар га је апсолутно заслужио.

Томе "килавом императору" ми Срби дугујемо практично наш опстанак. Да није било његових директних, најконкретнијих потеза, 1914. улазак у рат и 1915. ултиматум савезницима, уз претњу сепаратним миром, били бисмо потпуно разбијени и уништени... То је, уосталом, толико позната ствар да је, кад се већ та реч употребљава - срамота не знати те чињенице...
Kliknite za proširenje...



Чиме нас је тај цар задужио? Тиме што је спречио Србију да нападне Бугарску, па нам је војска пролазила кроз албанску голготу. Тај споменик би више пристајао Софији него Београду.

И шта ће нама споменик руском издајнику? Предао власт бољшевицима и увео земљу у крвави грађански рат. Далеко му лепа кућа.
Kliknite za proširenje...
Лепо написах чиме нас је задужио.

Срамота је оволико непознавање историје, та незахвалност, и такав излив ирационалне мржње према човеку кои нас је дословно и најконкретнијим потезима спасао 1914. и 1915.

Издајници су они који су га приморали да абдицира.
 
Које непознавање историје? Историјска је чињеница да је Николај бранио Србији да нападне Бугарску и да је оклевао и уцењивао до последњег тренутка.

Њега су једино његови рођаци Виндзорови могли да натерају да абдицира. Зато ме и не чуди што је пре тога у Западне банке депоновао силне паре. Још једна историјска чињеница.

На крају крајева, све је то мање битно. Оно што се гледа је резултат његове владавине, а он је катастрофалан како за Србију тако и за Русију.

Осуђујем свако жврљање споменика, иако сматрам да му није место у Београду. Тамо би требало да стоји споменик српском краљу Милану, а не руском издајнику.
 
Ne znam za vas, ali se meni svi predlozeni spomenici Djindjicu svidjaju. Ako bih trebao da izdvojim jedan, armatura je najbolja.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh