Kao neko ko je pripremao dokumentaciju za veliki broj javnih oglasa/nabavki/konkursa, ne bih se složio.[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=798223#p798223:wa0lm4sy je napisao(la):Giorano Angelo » Pon Nov 30, 2020 6:49 pm[/url]":wa0lm4sy][url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=798185#p798185:wa0lm4sy je napisao(la):Corradi » 30 Нов 2020 02:59 pm[/url]":wa0lm4sy]Koja je poenta javiti se na konkurs sa idejom da se sprdaš ili da provociraš?
Meni je to na nivou deteta od 10 godina, a da ne pričamo da je posledica je negativna referenca. Zamisli jedan takav se javi na međunarodni konkurs i komisija izgugla autora i vidi sa kim ima posla. Naći će način da ga eliminišu pa sve i da mu je i najbolji rad.
A što se tiče ovih koje namerava da provocira, sve se bojim da ih dotiče dostavljane takvih radova, jednostavno otvore koverat, konstatuju da nisu ispunjeni uslovi i materijal bace sa stranu. Ni minut posla.
Не разумеш поенту јавног конкурса.
Јавни конкурс има више или мање јасне прописане пропозиције и услове (у конкретном примеру су биле поприлично прецизне, малтене на нивоу конкретног наручиоца). На аутору је одлука да ли ће да их поштује или не. Оба приступа су потпуно легитимна (то се у архитектонском смислу сматра ставом). Не значи да ако све услове испоштујеш да ћеш добити награду. Нити обратно. Има ту доста ствари које се крију иза кулиса.
Раније су такви радови, ако наравно жири тако одлучи, добијали награду ван конкуренције због смелих, радикалних и авангардних идеја. Изненадио би се када би погледао ненаграђене конкурсне радове (али и откупљене и награђене ван конкуренције) у протеклих седамдесет година (може да се протегне и до међуратног периода). Могу ти рећи, на основу мог истраживачког рада, да су се већ крајем педесетих година прошлог века јавили наговештаји критичког става према Интернационалном стилу (у зениту модернистичког дискурса) и зачетак постмодернистичког дискруса (не у дословном цитирању историцистичких подлога или Џенксовог поимања овог појма у теорији архитектуре, већ у једном облику враћања регионалним особеностима нашег поднебља) код нас, а да званична домаћа архитектонска историографија бележи такве појаве тек почетком седамдесетих. Другим речима, то значи да су поједини аутори били испред свог времена и гледали даље, у будућност, у односу на неке друге колеге. Имали су визију другачије архитектуре у односу на ондашњи mainstream. Била су, такође, провокативна решења која су изазивала доста већу пажњу од награђених. Све у свему, не видим штетност у таквој појави на неком јавном конкурсу, па чак и на овом. Напротив.
Југа Церовића не познајем лично (видео сам га једини пут на окупљању ББ у Бледу пре доста година), али лично сматрам да су његова виљушка и (мегаломанско) огледало (Блок 18) једна несумњива критика, како пропозиција и услова самих конкурса, тако и самих расписивача. А у ширем смислу и критика апсурда нашег савременог друштва на нушићевски начин.
Autor koji se ne slaže sa propozicijama, a želi da upozna javnost i potencijalne naručioce sa vlastitim nestandardnim rešenjem ima mnoge druge načine za to. Kada rad dođe do konkursa onda nema mesta za diskusiju, jer se onda prolazi kroz kriterijume i svi koji ne zadovolje iste se eliminišu. Postavlja se pitanje, zašto slati rad za koji unapred znaš da neće proći, jer mu formalni uslov to ne dozvoljava, pa sve i da je najgenijalniji? Ja da sam član komisije stekao bih utisak da se autor nije ni potrudio da pročita uslove konkursa.
Sa druge strane sve i da je moguće da se odabere takav rad, to nije pošteno prema drugim učenicima koji zadovoljavaju uslove. Tražio si čoveka u stojećem položaju, a izabrao si nešta što nije ni čovek. Ja sam možda mogao da uradim 100 puta bolji rad da nisam imao ograničavajući uslov.
Ako govorimo o Maldiniju, teško da bih rekao da je vizionar, jer sam njegove zamisli gledao pre 20 godina na screensaver-ima za Windows XP.